Izvor: Večernje novosti, 12.Jan.2013, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbin postavljao minska polja za SSSR

ZBOG moguće vojne invazije SSSR u vreme Informbiroa 1948. i Praškog proleća 1968, Tito i vojni vrh su napravili planove za odbranu zemlje. Bila su ozbiljna vremena, rizik od upada svetske velesile bio je opravdan, a konkretne mere nam je opisivao penzionisani pukovnik Dragoljub Vučetić, koji je podstaknut tekstovima u "Novostima" o tajnim arhivima SDB došao u redakciju.- Kao visoki oficir JNA, u miru sam sredinom prošlog veka obavljao ratne zadatke, koji su bili vojna i državna tajna - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pukovnik Vučetić i pokazuje skicu minskih polja, koje je sa inžinjerijskom jedinicom pedesetih godina postavljao na jugoslovensko-bugarskoj granici, kartu Jugoslavije sa mostovima, koje bi 1968. u slučaju vojnog sukoba JNA mogla da digne u vazduh, kao i izveštaj Ministarstva odbrane Srbije da se vojni dokumenti o ovim događajima ne nalaze u Vojnom arhivu.Pukovnik Vučetić kao oficir inženjerije u 19. korpusu i 24. pešadijskoj diviziji u Skoplju, Štipu i Kumanovu dobio je zadatak da utvrdi granice prema Bugarskoj.NAORUŽAVANJE EGIPTA - PEDESETIH godina prodavao sam u JNA protivtenkovske mine, rakete "maljutke", maskirna sredstva, pontonske mostove i gumene vojne čamce za desant zemljama u razvoju. Egiptu smo prodali 500 raketa tipa "maljutka" - kaže pukovnik Vučetić.- Vojni vrh je 1952. procenjivao da je Bugarska najopasnija jer su iz nje ubacivali špijune i teroriste. Ubijani su naši graničari. To stanje ni rata, ni mira, je potrajalo više od godinu dana. Moja jedinica je dobili zadatak da utvrdi prepreke i minska polja. Moguće mesto za upad bugarske vojske bio je Krivolečki pravac - priča pukovnik.On se seća da je bilo i nekoliko uzbuna, a stizale su i informacije da su bugarski i albanski ratni avioni nadletali Srbiju i Makedoniju. Miniranje granice je obavljeno u maju 1952. i 1953. u reonima karaula "Ravna njiva", "Deve Bajir" i "Dubrovnica", u dužini od 20 kilometara. Na vrlo teškom i strmom planinskom terenu postavljene su bodljikave žice, nagazne i potezne mine u četiri polja po 350 metara. Vojnici i oficiri su mine i opremu nosili na rukama po četiri kilometra do minskih polja, jer na 1.500 metara nisu mogli ni kamioni, ni magarci.- Minirao sam granicu prema Bugarskoj sa 600 mina. Zbog strmog zemljišta mine su na graničnoj liniji, a ispred bugarskih osmatračnica, postavljane noću. Zaprečavanje granice i miniranje je trajalo po šest meseci. Nije bilo incidenata - seća se Vučetić.Napravljeni su planovi minskih polja, koji su predati komandi, a koji su dve godine kasnije, korišćeni da se ove zapreke razminiraju. Ne zna se da li je u minskim poljima bilo mrtvih bugarskih diverzanata, jer i to je bila vojna tajna.- Kod razminiranja 1955. godine smo primetili da su dve mine eksplodirale, ali leševa nije bilo. Posle skoro šest decenija od ovih događaja, ni danas ne znam istinu o našem minerskom ratu. Na moj zahtev da se otvore ti dosijei iz Ministarstva odbrane Srbije mi je odgovoreno da građa nije arhivisana. Znači da su i dalje državna tajna - zaključuje pukovnik Vučetić.A u vreme Praškog proleća 1968. komanda Treće armije je imala plan dizanja mostova u vazduh. Pukovnik Vučetić je posle šest decenija ćutanja odlučio da otkrije i ovu strogo čuvanu državnu i vojnu tajnu i kaže:- Mostovi koji su presecali pravce kretanja prema Bugarskoj, Mađarskoj i Albaniji bili su pripremljeni za uništenje. Eksploziv je uskladišten u blizini mostova na Južnoj i Zapadnoj Moravi, na Velikoj Moravi, Savi i Dunavu - otkriva Vučetić.Vučetića je JNA 1954. poslala u NATO na specijalizaciju za korišćenje ratnih mašina. Penzionisan je 1988. kao načelnik u Generalštabu VJ.

Nastavak na Večernje novosti...