Izvor: Nezavisne Novine, 20.Jul.2016, 20:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbin poginuo u Hrvatskoj! Zar opet?

Rečenica iz naslova, bez pitanja, deo je kajrona koji se 24 sata vrti na javnom servisu Radio-televizija Srbije.

Pun glasi: "U saobraćajnoj nesreći u Hrvatskoj poginuo Srbin, žena i deca povređeni."

Reč je, dabome, o udesu u Istri u kom je stradao K.K. iz Rumenke. Vrlo verovatno da je srpske nacionalnosti, kao što su vrlo verovatno i njegova deca, a moguće i žena. Ali, za Boga miloga, zar je to važno; poginuo je Čovek. Moglo mu se to desiti i kasnije na dugom putu >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << od Istre do Vojvodine, pa i nadomak kuće u Srbiji, i baš bi bilo dobro znati da li bi vest RTS glasila: "U saobraćajnoj nesreći u Srbiji poginuo Srbin…?"

Zašto ovo u obilju vrelih letnjih tema, dobrih i loših?

Pa, zato što je ta kratka vest odraz naše stvarnosti koju decenijama živimo i preživljavamo nesvesni da baš takve vestice oblikuju našu svest naopako, čineći i nama samima i drugima sa nama život naopakim i težim nego što mora biti. To što je nepodesna formulacija možda tek odraz opšteg neznanja ili profesionalne omaške ne menja stvar, naprotiv, izoštrava je.

Svikli smo na tu vrstu trapavosti i traljavosti od tabloida, svikli smo na to da ružičaste i ine sve ružičastije televizije ističu u prvi plan podatke - uzgred, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti apsolutno zaštićene - koji ni na koji način ne objašnjavaju suštinu vesti.

Izuzev, ako nije namera da se suština stavi baš na taj podatak i navede na pogrešan zaključak.

Svikli smo da "Romi kradu bakar", mermer, kablove… Da "romski dečaci tuku…", da "Romkinja prosi", podvodi, prodaje se… Ponekad ulete pokoji Albanac, naravno sa kolokvijalnim nazivom Šiptar (bez panike, svi koji su završili osnovnu školu sedamdesetih znaju za zemlju orlova i sinove zemlje orlova!), ređe Mađar… U domaćim vestima, kad se dogodi saobraćajna nesreća slična ovoj istarskoj, ginu Hrvat ili Slovenac; gotovo nikad ne ginu ljudi.

Ogromnoj većini nas, opterećenoj predrasudama i stereotipima, ništa od navedenog ne smeta, zna se, valjda, ko su i kakvi su ti Romi, Hrvati…

Navikli smo odavno i da "provokativno" obučene devojke izazivaju jadne silovatelje, baš kao što žene dugačkog jezika iznerviraju svoje muževe, pa dobiju ono što su zaslužile. Toliko navikli da kolaju pravcijate legende. Pre nekoliko godina, zapanjen, prepričava kolega ne/zgodu iz okoline Užica: svratio rođak do njegove majke i priča kako je neki tamo u nekom njihovom selu kroz šljivike, dvorišta i bašte sekirom jurio ženu. Da ubije, teško da je hteo da je pomazi. Niko joj nije, iz straha ili nehata, pritekao u pomoć, pa se nesrećnica najzad sakrila u neki komšijski svinjac i preživela. A pripovedač, začuđen što je utekla, zaključi: "Zamisli ti, sestro mila, koliko ga je iznervirala da je morao da potegne sekiru i juri je kroz čitavo selo!"

Stvarno, mora da ga je mnogo iznervirala kad je isto to celo selo imalo razumevanja za njega, jadnička sa sekirom.

No, to je svakidašnjica naša, zna se ko je kakav, gde je, zašto... Baš kao u vesti-nevesti sa RTS. E, pa, vratimo se na početak: šta je prva asocijacija kad pročitate naslov? Naravno: zar opet! Podrazumeva se da Srbin pogine u Hrvatskoj, ima li šta prirodnije od toga?

Šta je druga asocijacija, kad se pročita cela štura vest? Mora da je povratnik kog su, u zastrašivanju i novom proterivanju, ubili.

Šta je treća asocijacija? Šta su mu žena i deca po nacionalnosti? Može biti da nisu Srpkinja i Srpčad, jer da jesu valjda bi i to bilo u kajronu. Pa, javni je servis to, piše mu u zakonu i ostalim aktima da je dužan pravovremeno, pravovaljano, istinito i objektivno da informiše građane (i građanke), bez diskriminacije.

Šta je četvrta asocijacija? Mora da je mnogo važna vest kad se 24 sata u nepromenjenom obliku vrti na javnom servisu. Uprkos tome što su za to vreme svi ostali mediji, pa i poslovično naopaki tabloidi, objavili precizne informacije, bez isticanja u prvi plan Hrvatske i Srbina.

Naravno, vest je zaista važna; mlad čovek je stradao, žena i deca su povređeni, čitavoj porodici život je u trenu okrenut naopako. Ali, podjednako bi bilo važno znati da li se nesreća dogodila njegovom ili tuđom nepažnjom, zbog umora, neispravnih kola, loše signalizacije… Pre svega, kao upozorenje svim mladim i manje mladim ljudima da paze i na druge i na sebe kad sedaju za volan i na kraćim relacijama, a o tako dugoj i napornoj da ne govorimo.

I samo tako bi javni servis uradio baš ono što je potrebno, ispravno i što mu je u opisu zadataka, ne dovodeći nikoga u zabludu.

Ima još asocijacija, ali da ne bude da je mnogo reči za malu stvar. A, nije mala stvar, kao što nije ni pizma na RTS, jer je javni servis Srbije, upkos svemu, najkvalitetnija nacionalna televizija. Verovatno se nekom omaklo, u skraćivanju agencijske vesti, da unesrećenu porodicu navedi po dva kriterijuma. Možda je, čak, originalna vest stigla iz Hrvatske, jer i naši susedi pate od istog isticanja podataka koji kriju suštinsku informaciju.

Ali, baš to nije dobro i baš to ne sme da se dešava, ni drugim medijma, a javnom/im servisu/ima i novinskim agencijama pogotovo. Ovde i tamo. Nije džabe Branko Miljković pevao "Ubi me prejaka reč", nije "prvo bi reč" tek tako na početku Biblije. Napokon, zar nas prejake i netačne reči već nisu dovoljno unesrećile, pa ih moramo i nehotice proizvoditi?

Nastavak na Nezavisne Novine...