Izvor: Vesti-online.com, 29.Sep.2015, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiju nema ko da gradi
Vlada je u nedelju svečano obeležila polaganje kamena temeljca za najgrandiozniji građevinski projekat u posleratnoj istoriji Srbije - Beograd na vodi.
U odgovoru na brojne kritike dela struke i laičke javnosti, kao jedan od najjačih argumenata zašto je dobro da se gradi megalomanski Beograd na vodi srpski premijer navodi da će u narednih 20 godina, koliko je planirano da traje njegova izgradnja, biti uposlena celokupna srpska građevinska operativa!
Kontrapitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << bi moglo da glasi: s kojim zidarima, s kojim majstorima, ako se i ove godine u Građevinskoj školi u Beogradu ponovo spajaju različiti profili u jedno odeljenje zbog nedovoljnog broja upisanih?
Podaci govore da je od 69.000 malih maturanata u celoj Srbiji samo sedmoro odlučilo da ide u zidare! I ostali zanati ne stoje bolje. Država određuje kvote za određeni profil, pa je tako ove godine procenjeno da je dovoljno da se za zidara u Građevinsku školu upiše desetoro đaka. Ni taj broj nije dosegnut, jer se za ovaj zanat prijavilo samo šestoro dečaka. U ovoj beogradskoj srednjoj stručnoj školi upisala su se po tri tesara i armirača, a jedan krovopokrivač! Ko će graditi grad u gradu na sto hektara najbolje lokacije u Beogradu ako iskusni majstori odlaze u penziju, a mladi ih ne nadomešćuju?
- Zidar, tesar, armirač, keramičar, dekorater zidnih površina, sve su to obrazovni profili koji generalno izumiru jer deca neće da ih pohađaju i pored stipendija koje dobija svaki naš učenik koji upiše deficitarni profil. Većina roditelja smatra da njihova deca treba da idu u gimnazije i kasnije da studiraju, a nažalost, sistem upisa je takav da im to dozvoljava - komentariše direktorka Građevinske škole u Beogradu Dragana Radovanović.
Koliko je obrazovni sistem naopako postavljen i u raskoraku s potrebama privrede i društva, govori i podatak da se u Građevinsku školu, koja godinama kuburi s malim brojem upisanih đaka, sve češće i sve više vanredno upisuju svršeni srednjoškolci, uglavnom za prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili specijalizaciju za peti stepen, za status koju su nekada imali VKV (visoko kvalifikovani) majstori.
- Dešavalo nam se da neko sa završenom gimnazijom dođe kod nas na vanredno školovanje, pa čak i ljudi s fakultetom. Dovoljno je vidite koliko državu košta školovanje jednog mašinskog inženjera koji ne radi u struci, ili zato što mu je firma propala ili zato što nije našao posao, pa onda dolazi kod nas da se prekvalifikuje - kaže naša sagovornica.
Ako se trend slabog upisa i učenja zanata nastavi, Srbija će i pored visoke stope nezaposlenosti (zvanično 22 odsto) morati da uvozi majstore - od zidara, zavarivača, pa sve do stolara, jednog od najkreativnijih i večnih zanata kojim se bavio i otac Isusa Hrista.
Zabeležno je da je pre dve godine u Drvo artu za stolara konkurisao samo jedan kandidat, iako je bilo 30 mesta.
Na apsurdnost srpskog obrazovnog sistema upozorava i profesor Miroslav Kuka koji je zajedno sa još 70 kolega radio na projektu "Redefinisanost strukture i Strategija razvoja visokog obrazovanja u Srbiji". Kuka kaže da je samo na državnim fakultetima evidentirano 139 zanimanja koja ne postoje u zvaničnom šifarniku zanimanja!
Većina zanata je i te kako isplativa i donosi osim sigurnog posla i dobru zaradu.
- Nedavno nam je bivši učenik koji je završio za rukovaoca građevinskom mehanizacijom rekao da zarađuje 100.000 dinara - kaže direktorka Radovanović.
Ove godine đaci koji su upisali ovaj smer pohađaju isto odeljenje sa budućim armiračima i tesarima, dok se razdvajaju tek na časovima praktične nastave. To odeljenje ima ukupno 21 đaka.
- Ukoliko je prosečni trošak države po jednom budžetskom studentu od 250.000 do 300.000 dinara i ukoliko taj student tržišno nije potreban, postavlja se pitanje u čijem se interesu radi ako društvo, školujući studenta o sopstvenom trošku, sutra ne može da ga zaposli već ga izvozimo besplatno - pita se Kuka.
Kada su tvorci Strategije obrazovanja Republike Srbije do 2020, pre tri godine branili svoju viziju razvoja obrazovanja, žalili su se da od svih evropskih država samo u Češkoj manji broj đaka procentualno pohađa gimnazije nego što je to u Srbiji.
- Strategija obrazovanja ide u korist gimnazije na uštrb srednjih stručnih škola, jer se došlo do zaključka da mnoge više koštaju srednje stručne škole od gimnazija - kaže direktorka Radovanović.
Procena je da je tržištu rada realno potrebno manje od 20 odsto visokoobrazovane populacije.
Radikalni rezovi u obrazovnom sistemu su neophodni, ali je praksa pokazala da nijedna vlast nema smelosti da baš ona povuče taj prvi potez i roditeljima poruči: nisu sva deca za studiranje, gledajte gde će da obezbede egzistenciju, a ne diplomu s kojom neće moći da nađu posao.
* Pogađajte ko će prvi kupiti stan u Beogradu na vodi?
* Beograde, na vodi si
* "Do sada smo gubili milione, ali od sada ćemo da zarađujemo"
* Počinje izgradnja Beograda na vodi: Pogodite ko postavlja kamen temeljac
Nastavak na Vesti-online.com...
