Izvor: Blic, 21.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiju nema ko da brani od nepogoda
Građani Srbije nisu zaštićeni od bilo kakve elementarne nepogode, niti imaju sistem civilne zaštite koji bi hitro omogućio da se spasu ljudski životi, životna sredina i imovina u slučaju poplave, zemljotresa ili izlivanja otrovnih materija.
Trenutno, ceo sistem funkcioniše na osnovu Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. godine koji predviđa da je komandant Civilne odbrane potpredsednik Vlade. Koliko je tome do sada pridavano značaja govori podatak da je potpredsednik Vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Miroljub Labus saznao da je komandant tek kada je poplavljen Jaša Tomić. Labus je, doduše, posle pokušao da pogura da se ceo problem reši, ali je podneo ostavku i ceo posao je prekinut.
Vlada Srbije reaguje na nepogode formiranjem kriznih štabova. Ministar navuče čizme, ode da se slika i naredi popravljanje uništenog i misli da je završio posao. Međutim, sistemske preventive nepogoda u Srbiji nema.
- U Srbiji ne postoji plan za sprečavanje nepogoda ili havarija jer nema zakona kojim bi to bilo sistemski rešeno - tvrdi za „Blic" Milan Popadić, prvi čovek Civilne zaštite u Srbiji.
Koliko je ova služba zapostavljena govori i podatak da su osamdesetih godina slovenačka i srpska civilna zaštita bile u vrhu. Danas slovenački stručnjaci obučavaju stručnjake iz zemalja NATO u reagovanju na elementarne nepogode i havarije upravo na modelu preuzetom iz nekadašnje SFRJ. Srbija nije ni članica Međunarodne organizacije za civilnu zaštitu.
Zaštita ljudi i imovine od raznih nepogoda u Srbiji ne funkcioniše jer je podeljena između Ministarstva odbrane, MUP-a u čijoj nadležnosti je protivpožarna zaštita i Ministarstva za nauku i životnu sredinu u kojem je Uprava za zaštitu životne sredine. Popadić traži da nova vlada i novi saziv parlamenta donesu zakon o civilnoj zaštiti. Problem je činjenica da je Vlada Srbije prošle godine predložila svoj predlog zakona kojim ceo sistem civilne odbrane potpada pod nadležnost MUP-a.
- To nije dobro jer MUP nema potrebne stručnjake, a i Uprava za protivpožarnu zaštitu pokriva samo jedan aspekt celog problema. Nije sagledan sistem koordinacije. Mi imamo struku. Treba samo povezati delove sistema koje se bave svim tim problemima na dnevnom nivou i imaćemo čak i jeftiniji sistem civilne odbrane. Potrebno je da se postavi direkcija ili uprava za koju bi bila direktno nadležna vlada, a koja bi koordinirala rad službi na terenu, ali i da se vrate nadležnosti opština u toj oblasti. To je najbitnije jer pravovremena reakcija opštinskih vlasti sprečava najveći deo štete - tvrdi on. Trenutno, predsednici opština moraju da čekaju da neki krizni štab u Beogradu donese odluku, pa da odredi tim ili službe koje će time da se bave. Zbog spore reakcije, opština pogođena nepogodom najčešće pretrpi veće štete.
- Kod nepogoda i havarija se računaju minuti. Ljudski životi su u pitanju i sve to mora bolje da funkcioniše - kaže Popadić. On kaže da Vlada Srbije pokušava da reši problem na način koji je već propao u svim zemljama regiona.
- U Hrvatskoj, BiH i Makedoniji civilna odbrana je takođe prvo bila u Ministarstvu odbrane, pa u sastavu MUP-a, da bi svi na kraju shvatili da im je potrebno posebno telo. U svim susednim zemljama postoje direkcije za civilnu zaštitu koje su u direktnoj vezi sa vlado - objašnjava Popadić.
Komandantu ni traga
Srbija trenutno nema komandanta Civilne odbrane. Po važećem zakonu, komandant bi trebalo da bude potpredsednik Vlade. S obzirom na to da je Ivana Dulić-Marković podnela ostavku, kao i njen prethodnik Miroljub Labus, komandanta nema. U Vladi Srbije za „Blic" objašnjavaju da celim poslom do daljnjeg koordinira Ministarstvo odbrane.
- To je samo dokaz koliko je sistem inertan i razrušen. Neophodna nam je ta spona sa Vladom kako bismo funkcionisali. Ovako smo zarobljeni unutar sistema u kojem nismo baš visoko na listi prioriteta, iako ministar Stanković ima više razumevanja nego Davinić - kaže Popadić.
