Izvor: Vesti-online.com, 13.Sep.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbijo, probudi se!
Kako je kao Srbin živeti u Vukovaru ovih dana, kada se čekića i pljuje po elementarnim ljudskim pravima nekada većinskog dela stanovništva u "gradu heroju"?
To je, verovatno, ključno srpsko pitanje u Hrvatskoj od kako je postala samostalna država, istina samo aktuelizovano povodom ćiriličnih tabli na javnim ustanovama, ali suštinski prisutno u svakodnevici malobrojnih Srba koji su, uprkos svemu, ostali da žive u "lijepoj njihovoj". Osim Srba prepuštenih sebi, o tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ne razmišljaju ni u Banskim dvorima, ni u Nemanjinoj, niti na Andrićevom vencu, a za taj problem izgleda da Brisel najviše "boli uvo".
Za dobre poznavaoce srpsko-hrvatskih odnosa ta nebriga Zagreba za deo svojih građana nije nikakva novost. Zakon o ravnopravnoj upotrebi ćirilice donet je pre 11 godina, nije se osim sporadičnih primera do sada primenjivao, ali je uprkos tome i zahvaljujući Tadićevom kooperativnom aboliranju udruženog zločinačkog poduhvata protiv Srba, Hrvatska ušla u porodicu evropskih naroda, gde su, vele, ljudska prava svetinja. Osim ako o Srbima nije reč.
Kada se zna da je zvanična vlast u Hrvatskoj mnogim svojim odlukama praktično legalizovala etničko čišćenje, ukidanjem Srbima stanarskog prava i time onemogućila njihov masovniji povratak ili odugovlačenjem obnove srpskih domova, onda je vukovarska epizoda sa ćirilicom logičan nastavak kontinuirane antisrpske politike zvaničnog Zagreba u kome Tompsonove ustaške pesme, srbomrziteljski grafiti ili polomljene ćirilične table predstavljaju tek vrh ledenog brega suštinskog odnosa prema sopstvenim državljanima srpske nacionalnosti.
Ako srpska država i bilo koja politička vrhuška na vlasti unazad skoro celu deceniju nije reagovala na očigledne primere ugrožavanja elementarnih ljudskih prava, logično je bilo očekivati da će zvanična Srbija sa Tomom, Ivicom i Acom na čelu prećutati i aktuelno čekićanje. Teško je jedino shvatiti zašto se šef srpske države upinje da pokaže što toplije gostoprimstvo prema hrvatskim nogometašima, dok istovremeno Srbi u Vukovaru sa zebnjom očekuju šta ih očekuje sledećeg dana zbog izliva protesta i ustaških uvreda na račun svoje pripadnosti.
Treba li bolja ilustracija kolonijalnog mentaliteta u Srbiji od ove? Mlako oglašavanje saopštenjem SNS-a tim povodom samo je pojačalo osećaj među istinskim srpskim patriotama da nas aktuelna vlast u Beogradu vrlo uspešno prilagođava tački 3 često pominjanog nemačkog ultimatuma od pre nekoliko meseci, kada je Srbima i Srbiji poručeno da moraju da "promene svest". Naši politički lideri to su već učinili, na nama je da sledimo njihov primer! To i objašnjava otkuda da se toliki broj organizacija i aktivista za poštovanje ljudskih prava nije ni oglasilo povodom šikaniranja srpskog življa u Hrvatskoj i pretnji koje nas vraćaju u zlatno doba NDH. Valjda ljudi nisu plaćeni da štite ljudska prava Srba.
Ozbiljna država, što Srbija već odavno nije, reagovala bi politički mudro, bez trunke mržnje i šovinizma: u ovakvim situacijama pozove se ambasador Hrvatske, uruči mu se protestna nota, pa ako državni organi kod komšija ni posle toga nisu u stanju da primire svoje domoljubne šoviniste, onda se ide na sledeći nivo diplomatskih mera; ambasadoru se otkazuje boravak u prestonici Srbije do ispunjenja elementarnih zahteva u poštovanju ljudskih prava i statusa Srba u Hrvatskoj... Umesto zanatskog diplomatskog pristupa, naše Ministarstvo spoljnih poslova je omutavilo, funkcioneri države imaju važnija posla, a Srbima u Hrvatskoj i celom regionu ostaje da vide hoće li ih možda podržati njihovi sunarodnici, običan svet iz Beograda, Kragujevca, Niša, Vranja... Kao da poručuju: Srbijo, probudi se dok nije kasno! Danas šikaniraju Srbe van Srbije, iskustvo nas uči da će doći red i na Srbe u Srbiji.
Nastavak na Vesti-online.com...
