Izvor: Blic, 19.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji za Evropu treba 20.000 propisa
Srbiji za Evropu treba 20.000 propisa
Ne verujte u bajke! Ako vaša zemlja želi da obori svetski rekord u brzini učlanjenja u EU, može da pokuša. Svim novim članicama koje će se EU pridružiti 2004, trebalo je više od deset godina i zašto bi vašoj zemlji trebalo samo četiri - izjavio je za 'Blic” Jan Vilem Blankert, otpravnik poslova Ambasade EU u Beogradu, komentarišući najave domaćih zvaničnika da bi već 2007. mogli da postanemo deo Evropske unije. Osnovni preduslov >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za ulazak Srbije i Crne Gore u Evropu koji je istakao Blankert, a što su potvrdili i drugi zvaničnici iz Brisela, jeste potpuna primena Akcionog plana o ekonomskoj harmonizaciji državne zajednice, koji u bi septembru konačno trebalo da usvoji i Skupština SCG. To praktično predstavlja pretkvalifikacije da bi se moglo nastaviti dalje takmičenje sa drugim zemljama u okruženju (zapadni Balkan) za što skoriji ulazak u Evropsku uniju. Kakve kvalifikacije nam predstoje do članstva u EU i gde se trenutno nalazimo?
Sam proces priključenja sastoji se iz pet faza. Na tom dugom putu do punopravnog članstva u EU, na početku se osniva konsultativna radna grupa, koju čine predstavnici evropske komisije i predstavnici zemlje potencijalnog kandidata, i oni prave svojevrsni inventar stanja u toj državi. Druga faza je izrada studije izvodljivosti, koja predstavlja izveštaj komisije o spremnosti zemlje za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju i daje zeleno svetlo za njihovo početak. Zatim sledi otpočinjanje pregovora, što predstavlja dug i složen proces o sadržaju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Sledi zaključivanje sporazuma i na kraju sprovođenje i nadgledanje primene sporazuma prema dogovorenim fazama.
Srbija i Crna Gora se trenutno nalaze na početku puta. Konsultativna radna grupa koja je formirana u decembru 2000, a počela sa radom u julu naredne godine, uradila je svoj posao. Za septembar, posle usvajanja Akcionog plana u Skupštini državne zajednice, iz Brisela je najavljen početak rada na studiji izvodljivosti. U odnosu na druge zemlje zapadnog Balkana, mi se sa Bosnom i Hercegovinom nalazimo na začelju sa završenom tek prvom fazom. Albanija je početkom godine počela pregovore o zaključenju sporazuma, dok su Hrvatska i Makedonija u fazi sprovođenja sporazuma.
Domaći analitičari i stručnjaci se slažu da je dobro što se sada ne postavlja pitanje da li nego kad ćemo biti deo EU, ali upozoravaju da nas čeka dug i mukotrpan put do tog cilja i uglavnom su uzdržani u davanju prognoza. Glavni problemi na tom putu prema njihovim ocenama su nefunkcionalna država, neujednačeno tržište i politička nestabilnost. Profesor Vojin Dimitrijević ističe da je i Evropska unija složena organizacija koja je pre svega ekonomski projekat sa zajedničkom carinom i tržištem.
- Da bi bila kandidat za članstvo u EU, svaka država mora imati jedinstvenu carinu. Kod nas je predviđeno postepeno ujednačavanje carine i dok se to ne uradi, ne možemo da zaključimo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju - kaže Dimitrijević.
Ekonomista Boris Begović takođe ističe da bez jedinstvenog tržišta ne možemo u EU, i tu nema izuzetaka jer osnova EU je carinska unija.
- Goveđa supa bez govedine, to ne može - kategoričan je Begović.
Takođe su, prema Dimitrijevićevim rečima, potrebni i politički i socijalni uslovi jer kad smo ulazili u Savet Evrope, svi su govorili da je to predvorje EU.
- Treba da ratifikujemo konvenciju o ljudskim pravima i da celo zakonodavstvo usaglasimo sa njom. Na nivou državne zajednice mi imamo takozvanu Malu povelju o ljudskim pravima, ali zaštitu ljudskih prava moramo uneti i u republičke ustave - ističe profesor Dimitrijević i dodaje da se mora biti dobar član Saveta Evrope.
Veliki problem je što se, kako naglašavaju stručnjaci, kod nas ne prate i ne prevode publikacije EU o pojedinim temama, njene preporuke, direktive, njena regulativa.
- Ništa se ne radi na tome konkretno, samo se priča. Želja za ulaskom u EU 2007. je u ogromnom raskoraku sa onim što se radi na tome - ističe Begović. Eksperti upozoravaju da kod nas jako mali broj ljudi poznaje ovu problematiku integracije i vrlo malo ljudi se njom bavi, a očekuje nas usaglašavanje oko 20.000 propisa.
- U Sloveniji se kontinuirano ulaskom u EU bavilo oko 1.000 ljudi, dok se kod nas time trenutno bavi samo 70 - navodi profesor Dimitrijević.
U Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom Srbije kažu da nas očekuje usaglašavanje sa otprilike 80.000 stranica teksta propisa, direktiva i preporuka Evropske unije. Vlada Srbije je nedavno usvojila Akcioni plan usaglašavanja domaćih propisa sa EU, napravila je i listu prioriteta na kojoj se nalazi 50 zakona. Neke od njih, kako kažu u tom ministarstvu, tek treba doneti, a neke dopuniti ili izmeniti. Na prioritetnoj listi se nalaze zakoni o bezbednosti hrane, antimonopolski zakon, zatim zakon o investicionim fondovima, kao i zakoni koji se tiču zaštite životne sredine i otpadnih otrova. Pored propisa, kao ističe Dimitrijević, naši pravnici će morati da razmotre i primenu tog zakonodavstva, odnosno da uzmu u obzir i oko 4.000 presuda Evropskog suda u Luksemburgu.
Veoma važan segment našem integrisanju u EU, prema Begovićevim rečima, predstavlja i odnos prema poslu i obavezama uopšte. On naglašava da je potrebna temeljna promena kulture rada.
- Bogatstvo evropskih zemalja je nastalo velikim radom. Oni se u 18 časova, posle posla, osećaju vrlo umorno. Evropa je 1945. bila veoma siromašna, a vidite gde su sada oni, a gde mi - kaže Begović i napominje da i moramo da imamo takvu radnu etiku.
Ekonomista Jurij Bajec tvrdi da nas na putu u EU čeka ogroman posao u institucionalnim i sistemskim promenama i naglašava da bi u centru pažnje trebalo da bude politika konkurencije, odnosno stvaranje uslova za savremeno funkcionisanje tržišne privrede.
- U izveštajima o našoj tranziciji dosad smo najgore ocene upravo dobijali u pogledu tržišne konkurencije. Treba nam jedan dobar antimonopolski zakon, kao i uslovi za njegovu primenu. Bez toga se ne može očekivati brži razvoj malih i srednjih preduzeća jer monopol je u stvari situacija niže proizvodnje i više cene - objašnjava Bajec. vRazloge zbog čega se domaći političari utrkuju sa izjavama kad ćemo ući u Evropsku uniju i taj rok stalno skraćuju, analitičari ocenjuju kao deo političke retorike i sticanje besplatnih poena. Boris Begović naglašava da političari takvim izjavama profitiraju zbog neobaveštenosti naše javnosti o suštini sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.
- Veoma mali broj ljudi zna da realizacija tog sporazuma znači ukidanje carinske zaštite prema zemljama EU i stvaranje jedinstvenog tržišta - ističe Begović i dodaje da se oko 80 odsto sadržaja sporazuma upravo odnosi na ukidanje trgovinske zaštite, a 20 odsto na sve ostale segmente pridruživanja. Domaći političari, prema njegovim rečima, nemaju nijedan podsticaj da o tome obaveste javnost jer ovako rasprostranjeno neznanje stvara visok stepen podrške integraciji u Evropu i omogućava da se pričama na temu ulaska u EU bez ikakvog rizika uvećava politička popularnost.
- Evropska integracija postala je univerzalni lek za lečenje svih naših bolesti i političari ga zato primenjuju što pre, kao na primer 2007. Jedino je prećutano da integracija ima i određene troškove, koje ćemo morati da snosimo. Bez carinskih prepreka naša nekonkurentna preduzeća biće oduvana sa tržišta - kaže Begović i napominje da ćemo kad uđemo u Evropsku uniju, a i na putu ka njoj, morati da radimo kao belgijski konji. A. R. M. Kalendar
Ako studija izvodljivosti bude pozitivno ocenjena, pregovori o stabilizaciji i pridruživanju bi mogli da počnu u septembru 2004. godine. Pregovori bi mogli da traju od šest meseci do pet godina. U najboljem slučaju pregovori bi bili završeni u martu 2005. Za ratifikaciju sporazuma u svim parlamentima zemalja članica EU, kao i u Skupštini SCG, potrebno je oko dve godine, pogotovo što će to sada biti 25 umesto dosadašnjih 15 članica. Preduslov za sve je potpuna primena Akcionog plana o harmonizaciji tržišta SCG.
Pored manjka međusobne integracije između SCG, koji je manji nego između Španije i Nemačke, za Evropljane su problematični i ustavi obe republike.
