Izvor: Blic, 04.Sep.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji se otvara tržište od pola milijarde ljudi
Ukoliko prelazni sporazum o pridruživanju i asocijaciji sa EU bude ratifikovan u Skupštini Srbije i odmrznut na sednici Saveta ministara EU 15. septembra, nakon očekivane pozitivne odluke Serža Bramerca, haškog tužioca, šleperi sa hiljadama tona robe iz Srbije mogu istog trena da krenu u osvajanje tržišta EU, bez carina. Istovremeno, to je signal za strane investicije da EU računa na Srbiju kao bezbednu zemlju za ulaganje, garantujući joj tržište od pola milijarde ljudi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Sa odmrzavanjem ovog sporazuma kreditni rejting Srbije će rasti. To je vrsta garancije političke stabilnosti Srbije koja je na pravom putu. S obzirom na to da obično strani veliki investitori ne ulažu sami u svoje projekte, već uzimaju pozajmice od banaka, ključan je taj kreditni rejting. Za dobijanje povoljnijih kredita morate ulagati u stabilnu i bezbednu zonu - kaže Tatjana Radovanov, šef izvoza SIEPA.
S druge strane, sporazum ima značaj za izvoznike. Stupanjem na snagu sporazuma, firme koje uvoze repromaterijal iz EU, kada ga ugrađuju u proizvod imaju status proizvoda sa poreklom. Ako repromaterijal kupite u Italiji a ugrađujete ga u srpski proizvod, dobija se poreklo proizvodnje EU gde se i izvozi bez carina.
Da će trgovinski sporazum veoma brzo povući dodatne strane investicije ubeđeni su ekonomski stručnjaci koji ističu značaj garantovanog tržišta EU. Privrednici se, kako kažu, upuštaju u dugoročnu investiciju samo ako znaju kome će proizvod da prodaju.
- Otvoreno tržište EU od pola milijarde ljudi signal je za svaku investiciju u Srbiji da može da računa na nesmetan izvoz, a neke kvote su i garantovane - kaže Vladimir Međak, savetnik u Kancelariji za evropske integracije.
Naša zemlja, kako kaže, od 2000. godine izvozi bez carine u EU, sada to postaje njena ugovorna obaveza, što znači da se sva industrijska i poljoprivredna roba izvozi bez carine i ograničenja, sa izuzetkom šećera koji ima izvozno ograničenje od 180.000 tona godišnje, vina 63.000 hektolitara, junetine 8.700 tona godišnje. Ograničenja obavezuju srpske privrednike da ovu količinu izvezu za zemlje EU. Ove kvote bilo je teško dostići tokom ove i prethodnih godina, ali u slučaju da se one ispune, sa EU se pregovara o novim kvotama.
Problem, koji će Srbija morati da rešava ekspresno i u hodu jeste usklađivanje zakona, ali i ispunjenja standarda EU. U Srbiji svega pet klanica ima sertifikat o izvozu mesa. Ta se situacija može veoma brzo preokrenuti stranim ulaganjima, koja će ispuniti standarde raspisane u EU.
- Ako imate garantovani plasman tržišta od pola milijarde ljudi, koliko ima EU, imaćete i dugoročne investicije - kaže Međak.
Istovremeno, ovaj sporazum, kako naglašavaju ekonomisti, odmah Srbiji daje više veoma konkretnih koristi, pored neposredne pomoći koje dobija kao zemlja i koje će biti mnogo veće kada postane zvanično kandidat iduće godine. Najvažnije je to što Srbija dobija pravo da bez velikih ili bez ikakvih ograničenja i carina može da pojača izvoz svojih proizvoda, i to tamo gde je konkurentna, kao što je poljoprivreda.
S druge strane, u trenutku stupanja trgovinskog sporazuma na snagu, okidač koji pokreće štropericu je pomeren i počinje da se meri brzina kojom Srbija usklađuje i donosi zakone za pristupanje EU, ali i počinju da se računaju rokovi za koje će naša zemlja ukinuti carinu za robu iz EU. Srbija ne mora odmah da bude izložena pritisku inostrane konkurencije u toj oblasti na taj način što će bez carina moći da izvozi velike količine šećera, mesa, vina i drugih poljoprivrednih proizvoda. Taj rok je šest godina i počinje od primene sporazuma.
- Ako sporazum stupi na snagu u septembru, 1. januara 2013. godine, carine na robu iz EU će biti ukinute. To važi za sve industrijske proizvode i većinu poljoprivrednih proizvoda sa izuzetih 23 odsto, kao što su pšenica, mleko, sir... - kaže Međak.
Ukidanje carine za robu iz EU primenjivaće se postepeno u narednih tri, pet i šest godina. Prvo će biti ukinuta carina za robu koju sami ne proizvodimo. Poslednje godine ostaju za robu, koja ima domaćeg konkurenta, kao što su automobili, keramika, nameštaj, hemikalije.
- Suština trgovinskog sporazuma je da odmah po stupanju na snagu, ogromno tržište počne maksimalno da koristi - kaže ekonomista Jurij Bajec.
Srbija je još prošle godine u oblasti poljoprivrede zabeležila višak u razmeni sa inostranstvom, koji ovim sporazumom, kako procenjuje Bajec, može ozbiljno povećati izvoz u odnosu na uvoz, smanjujući spoljnotrgovinski deficit.
- Povećan izvoza bez carina i smanjenje deficita najkonkretnije su dobiti tog sporazuma - kaže Bajec.
Miladin Kovačević, ekonomista, ističe da trgovinski sporazum pre svega širi izvoz na područje EU, što je, smatra, od ključne važnosti za naš proces reindustrijalizacije, očuvanje dinamike proizvodnje, a i blagotvorno deluje na spoljnotrgovinsku ravnotežu. Za srpske privrednike odmrzavanje trgovinskog sporazuma sa EU od višestrukog je značja kako za samu državu, tako i za privredu.
- Kao prvo, to će omogućiti značajan pristup Srbije fondovima i kreditima, toliko neophodnim za dalji razvoj, a kao drugo, taj sporazum ima veliki simboličan značaj u smislu otvaranja perspektive za buduće učlanjenje Srbije u EU. Iako suštinski nije sporno da u Srbiji postoji nacionalni konsenzus o ovom pitanju, jer čak i one stranke koje se protive potpisivanju sporazuma u osnovi ne spore ispravnost srpskog evropskog puta, ovaj je proces trenutno zaustavljen i biće veoma značajno njegovo ponovno pokretanje - kaže Rade Pribićević, direktor za korporativne poslove „Salford".
U Kompaniji „Tigar", srpskog rekordera izvoznika, kažu da im sadržaj trgovinskog sporazuma još nije poznat te da stoga ne mogu da znaju na koje oblasti se on odnosi, i pokrivaju li oni njihovu delatnost.
Sigurnost i stabilnost ulaganja
Stupanjem na snagu trgovinskog sporazuma u EU i čitavom svetu prestaje sumnja u vezi sa evropskom budućnosti Srbije, a to za ekonomiste znači i sigurnost i stabilnost ambijenta za ulaganja.
- Sporazum praktično otvara vrata saradnji koja Srbiji donosi konkretne, kratkoročne i dugoročne koristi. Najvažnije je da je tim sporazumom dat signal svim investitorima i spoljno trgovinskim partnerima ne samo iz EU, već iz celog sveta da je Srbija prihvatila opredeljenje za donošenje zakona i izgradnje institucija koje je definišu kao modernu, tržišnu privredu, sa institucijama, mehanizmima i standardima, koje su iste kao i u zemljama EU i celom razvijenom svetu - kaže Bajec.
Prelazni sporazum stupa na snagu odmah
Savet ministara EU odobriće odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma, koji omogućava primenu 80 odsto sporazuma o pridruživanju i asocijaciji u EU a koji se odnosi na trgovinu, na sednici 15. i 16. septembra. Prelazni sporazum stupa istog momenta na snagu i podrazumeva liberalizaciju trgovine oko 60 odsto svih industrijskih proizvoda uvoza iz EU i ukidanje carine za izvoz robe iz Srbije u zemlje EU.
Koraci koji vode ka EU
1. Bramercova poseta Beogradu 10. septembra, pozitivna ocena
2. Na osnovu Bramercove odluke, Savet ministara EU 15. septembra donosi odluku o stupanju na snagu prelaznog sporazuma o asocijaciji i pridruživanju Srbije sa EU
3. Stupanjem na snagu prelaznog sporazuma otvara se procedura za odmrzavanje SSP i slanje na ratifikaciju parlamentima zemalja članica EU; uslovljeno hapšenjem Mladića
4. Odmrzavanjem SSP, nestaju prepreke da Srbija podnese zahtev za članstvo u EU
5. Dobijanje statusa kandidata 2009.
Šta znači trgovinski sporazum?
- ukidanje carine za izvoz robe u zemlje EU
- garantovano tržište od pola milijarde ljudi
- garantovane izvozne kvote određenih proizvoda
- pozitivni kreditni rejting
- sigurnost za strane investitore
- smanjenje deficita
.jpg)
