Izvor: Večernje novosti, 26.Apr.2014, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbiji preti 35.000 klizišta

Svakog proleća u Srbiji ista priča. Otopi se sneg, padne velika kiša, a posle bujica aktiviraju se klizišta. Šteta se meri desetinama milijardi dinara svake godine. I stalno se država bavi posledicama, a ne uzrocima. Srbija može da sanira sva klizišta, koja ugrožavaju bezbednost građana i infrastrukturna zdanja, novcem kojim u pet godina plati otklanjanje posledica, procena je Saobraćajnog instituta CIP. Za početak, međutim, treba napraviti bazu podataka, obaviti istraživanja i konačno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << tačno utvrditi koliko u Srbiji uopšte ima klizišta. Sada se samo barata procenama da ih je oko 35.000 ili da je oko 30 odsto naše zemlje podložno klizištima. Izrada baze podataka sa istraživanjima koštala bi oko 100 miliona dinara. - Geološke stihije ili geološki opasni procesi mogu da ugroze kako pojedine objekte, tako i gradove, ali i da zahvate i cele regije - kaže za „Novosti“ Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP. - Najopasniji geološki procesi u našim područjima su zemljotresi, klizišta, odroni i bujice. Ne možemo ih izbeći, ali zato postoji preventiva. Pre svega, pri urbanističkom planiranju gradova treba uvažavati reč struke i graditi objekte samo na geološki najkvalitetnijim terenima. Nažalost, u poslednje vreme se urbanistički planovi usvajaju bez adekvatnih inženjersko-geoloških podloga. Za razliku od zemljotresa i odrona, pomeranje klizišta se odvija znatno duže - više godina pa čak i vekova, poput klizišta Umka-Duboko na desnoj obali Save. - Na području Grdeličke klisure, tokom 1955. godine, registrovano je oko 760 aktivnih klizišta sa pokrenutom masom od 200 do 30.000 kubika i više od 140 umirenih klizišta - navodi Ignjatović. - Na auto-putu Beograd-Niš nalaze se tri velika klizišta, kod „Laste“ u Beogradu, „Begaljičko brdo“ i „Ražanj“. Među klizištima ima i onih velikih, zapremina od više miliona kubika i vrlo dubokih - do 50 metara. Rizik od klizišta može da se svede na razumnu meru, ističe Ignjatović. To znači prvo izradu katastra klizišta, a onda se evidentirane lokacije izbegavaju prilikom gradnje objekata. -Ukoliko se pak ne mogu izbeći, najčešće je to pri provođenju modernih autoputeva, onda su neophodna detaljna inženjersko-geološka istraživanja, kao podloge za projektovanje i izvođenje sanacije klizišta - zaključuje Ignjatović. - Ali to treba da se radi pre izgradnje objekata, a ne, kao što je čest slučaj, kad se već dese klizišta, što je najskuplje rešenje. ZEMLjOTRESI Poslednji zemljotresi u Mionici i Kraljevu su pokazali da su objekti koji su izgrađeni uz uvažavanje struke pretrpeli samo neznatna oštećenja. Zemljotresi na stenovitim padinama aktiviraju odrone ili klizišta, koji dodatno uvećavaju štetu. Na primer, pri zemljotresu na Crnogorskom primorju 1979. godine odroni su u skadarskom zaleđu oštetili objekte železničke pruge i porušili više kuća, a bilo je i ljudskih žrtava.

Nastavak na Večernje novosti...