Izvor: Blic, 15.Dec.2009, 06:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbiji potrebne veće javne investicije

I dok u Skupštini Srbije pljušte optužbe opozicije na račun predloženog budžeta za sledeću godinu koji, kako tvrde, nije „razvojni već razorni”, stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda smatraju da bi budžet mogao biti u skladu sa fiskalnom održivošću ukoliko se verodostojno primeni. Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik ove institucije u Srbiji, kaže za „Blic” da su stvari nešto drugačije ako se pitanje „razvoja” gleda kroz planirani udeo javnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << investicija u narednoj godini.

- Cilj je da se taj udeo u 2010. u odnosu na verovatni rezultat iz ove godine relativno poveća, i to je dobro. Ipak, povećanje je nisko s obzirom na to da je bio nizak nivo javnih investicija u 2009. posebno ako se uporedi sa prethodnim godinama. Imajući u vidu potrebe Srbije za javnim investicijama, tokom narednih godina će biti potrebna dalja povećanja, što bi bilo moguće jedino ako se ključne kategorije tekućih izdataka - plate i penzije - drže pod kontrolom - smatra Lisovolik.

Ono što je u domaćoj javnosti izazvalo posebnu pažnju u planiranom budžetu za sledeću godinu jeste opredeljeni novac za plate, koga je dve milijarde više iako je poznato da u sledećoj godini sledi racionalizacija javnog sektora. Lisovolik kaže da će tekuća reforma javnog sektora doneti male uštede na kratak rok zbog isplata otpremnina. Uz to, on navodi da mora biti dodatnog zapošljavanja u nekoliko sektora jer to zahtevaju zakoni koji se tiču unutrašnje bezbednosti, kao i liberalizacije i zahtevi vezani za EU.

- Dobili smo uveravanja da će biti učinjeni svi napori kako bi se dosledno sprovela dogovorena politika kada je reč o zapošljavanju i platama, uključujući i opšte zamrzavanje plata u javnom sektoru i zamrzavanje zapošljavanja od strane države u većini sektora. Ovi koraci bi predstavljali suštinsku dopunu reformi zapošljavanja u javnom sektoru - otkriva Lisovolik.

On kaže da je socijalna pomoć jedna od ključnih komponenti troškova u doba recesije, i nije iznenađujuće to što će ona porasti, dok privreda ostaje slaba. MMF savetuje da dobro usmereni izdaci, kao što su materijalna pomoć porodicama i dečiji dodatak, treba da budu zaštićeni od svih smanjivanja.

- Vlada teži smanjivanju troškova u sektoru drugih socijalnih beneficija, koje nisu tako dobro usmerene, tako što će zatvoriti neke rupe u zakonu koje vode zloupotrebama. Nedavno je, na primer, predložila zakon koji bi trebalo da pomogne da se ograniče neopravdana povećanja beneficija vezanih za porodiljska bolovanja. Mi smatramo da je to sasvim na mestu - kaže predstavnik MMF-a u Beogradu.

Prenoseći stav MMF-a, Lisovolik kaže da ta institucija poštuje odluku Vlade da se koncentriše isključivo na mere za smanjivanje troškova, dok isključuje povećanje poreza.

- Postoji širok dijapazon opcija koje dolaze u obzir kada je reč o smanjivanju „neefikasnih” troškova, kojima se takve uštede ostvaruju, ali sve ove opcije zahtevaju političku volju - poručuje Lisovolik.

Tako bi davanje garancija za zajmove javnim preduzećima, mahom gubitašima, trebalo da bude ograničeno, mada je, smatra Lisovolik, u kriznim vremenima očekivan veći broj takvih zahteva.

- Mnoge od ovih garancija su date u kontekstu zajmova od međunarodnih finansijskih institucija, koje imaju adekvatne procedure za procenu efikasnosti takvih projekata. Te garancije, stoga, ne bi trebalo mnogo da nas brinu. Što se „domaćih” garancija tiče, mi shvatamo da je znatan broj njih trebalo da bude jednokratan. Primer je restrukturiranje u „Jatu” ili sprečavanje ponavljanja krize sa gasom tokom zime 2008. i 2009. u „Srbijagasu”. Sve u svemu, veliki broj garancija bi trebalo da posluži kao motivacija za ubrzavanje reformi javnih preduzeća, što bi trebalo da smanji potražnju za takvim garancijama u budućnosti - zaključuje Lisovolik.

Na pitanje da li su budžetski transferi za penzije od 215 milijardi dinara u sledećoj godini u okvirima koji su dogovoreni sa MMF-om, Lisovolik kratko odgovara: „Široko gledano, da”.

Budžet je transparentniji

U poređenju sa prethodnim budžetima, novi budžet predstavlja značajan napredak kada je reč o transparentnosti.

- Dalji koraci mogli bi da uključe prezentiranje trogodišnjeg horizonta za planiranje, eksplicitne i sveobuhvatne procene posledica novih političkih inicijativa, i detaljnije procene poreskih izdataka - kaže Lisovolik.

Nastavak na Blic...