Izvor: RTS, 17.Mar.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji potrebna pomoć iz inostranstva
Potrebna veća pomoć EU u ublažavanju socijalnih posledica aktuelne ekonomske krize i smanjenja rizika od priliva novih migranata u Zapadnu Evropu, rekao za "Fajnenšel tajms" potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Srbija poziva EU da pomogne državama Zapadnog Balkana da se ublaže socijalne posledice aktuelne ekonomske krize i smanji rizik od priliva novih migranata u Zapadnu Evropu, rekao je za "Fajnenšel tajms" potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
Potpredsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vlade je naglasio da vlasti u Beogradu traže od EU, Svetske banke i drugih potencijalnih međunarodnih donatora da sa milijardu i 300 miliona dolara doprinesu ekonomskim i socijalnim programima u Srbiji, uključujući pomoć za Rome i pomoć za povratak u domovinu nezaposlenih radnika migranata u Zapadnoj Evropi.
"Suština je da vam je jeftinije da nam pomognete, nego da jurite te ljude po ulicama u vašim zemljama", objasnio je Božidar Đelić.
Pregovori sa MMF-om
Đelić je naveo da nije dovoljno podržavati države članice Unije, poput Mađarske, koja je već dobila značajnu pomoć i da je državama Zapadnog Balkana koje nisu članice EU takođe potrebna pomoć, jer su one buduće članice Unije i već su ekonomski integrisane u nju.
"U Srbiji, na primer, banke sa sedištima u EU kontrolišu čak 85 odsto bankarskog sektora a 75 odsto stranih direktnih investicija dolazi iz kompanija sa sedištem u EU", istakao je Đelić.
Vlasti u Beogradu se nadaju da će obezbediti sredstva iz EU i drugih izvora za novi "stend baj" aranžman u visini od 1,5 do dve milijarde dolara, o kojem se upravo pregovara sa delegacijom MMF-a.
Taj kredit bi obuhvatio i postojeći zajam od 520 miliona dolara iz januara, koji se sada zbog brzog pogoršanja ekonomske situacije smatra nedovoljnim.
"To je način da se pomogne Srbiji da se ne uruši, a sa njom i Zapadni Balkan. Situacija u regionu je loša", rekao je Đelić, misleći pri tom na nasleđe ratova na području bivše Jugoslavije iz 90-tih godina.
Srbija, prema Đelićevim rečima, takođe želi učešće u delu Plana za pomoć bankarskom sektoru, vrednom 24,5 milijardi dolara, koji su u februaru najavila Evropska banka za rekonstrukciju, Svetska banka i Evropska investiciona banka.
Srbija bi mogla da uđe u recesiju
Potpresednik Vlade je naveo da bi Srbija ove godine mogla da upadne u recesiju, uz verovatno smanjenje bruto domaćeg proizvoda na jedan posto, u poređenju sa prognozom od 3,5 odsto iz 2008. godine.
Đelić je naveo da su vlasti u Beogradu spremne da smanje budžetsku potrošnju i povećaju akcize i obezbede dodatne prihode od privatizacije. Ipak, kako je istakao Đelić, to ostavlja manjak od oko dva odsto bruto društvenog proizvoda, za koji je Srbiji potrebna pomoć donatora.
Uprkos krizi, Đelić najavljuje nastavak ekonomskih reformi.
"Ljudi su spremni da prihvate nulti rast zarada, postoji potreba za restrukturiranjem onoga što još nije restrukturisano još od vremena Titove Jugoslavije, što obuhvata i škole, bolnice i sudove", istakao je Đelić.
