Izvor: Politika, 03.Apr.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji nedostaju bronhoskopi
Bolnice u južnom delu Srbije nemaju ovaj uređaj kojim se dijagnostikuju teška oboljenja, ali i pomaže u slučaju gušenja
U zdravstvenim ustanovama u Srbiji nema dovoljno bronhoskopa, aparata koji su važni za postavljanje dijagnoze kod određenih plućnih bolesti i vađenja stranih tela iz disajnih puteva, što kao posledicu ima gubljenje vremena za pacijenta i postavljanje prave dijagnoze, ali i „šetanje” ljudi od bolnice do bolnice u kojoj ovaj aparat radi. Prema podacima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, u državnim bolnicama postoji 99 bronhoskopa, od kojih je 83 u funkciji, a 16 se ne koristi.
Kako objašnjava profesor dr Dragana Jovanović, direktorka Klinike za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije, ovi aparati nedostaju mnogim bolnicama, a negde je slučaj da nema obučenog kadra za rad na uređaju. Dr Jovanović napominje da su stručnjaci ove klinike mnoge ljude obučili za rad na bronhoskopu, a da je osnovni problem to što aparati nisu večni i da imaju rok trajanja.
– Oni ne mogu da traju po 10 godina. Na njima maksimalno može da se uradi 600 do 800 bronhoskopija. A naše kolege rade na jednom aparatu do 1.500 analiza. Tim aparatima vremenom istekne rok i ne mogu više da se koriste, pa pacijenti idu od ustanove do ustanove, kasni im postavljanje dijagnoze i terapija. Aparat košta 10.000 evra i velika je korist od njega, a zna se da se u zdravstvu daju mnogo veće pare za neke stvari, a da nemaju toliku efikasnost. Zato treba nabaviti aparate barem za veće bolničke centre koji imaju odlične kadrove. Sramota je da pacijenti u južnom delu Srbije nemaju mogućnost da odu na pregled. U Klinici za pulmologiju u Kliničkom centru Knez Selo (Niš) ne rade preglede već nekoliko meseci, jer nemaju nijedan ispravan bronhoskop, a slična situacija je i u Kragujevcu gde možda jedan uređaj radi. Ukoliko se dijagnoza ne uradi na vreme kod teških malignih oboljenja, pacijenti gube šansu za dugoročno preživljavanje – istakla je dr Jovanović.
Pregled bronhoskopom izgleda tako što pacijent legne na krevet, dobije lokalnu anesteziju da ne bi kašljao usled pregleda aparatom, pa zatim se pod kontrolom rendgen aparata uzima delić iz sporne lezije malim kleštima i pregled se završava.
– Važan je kod teških bolesnika sa uznapredovalim hroničnim bolestima pluća, teškim infekcijama, onima koji imaju astmu, ljudima koje treba staviti na respirator („veštačka pluća”). Ovaj uređaj je značajan i kada se čovek zagrcne hranom, pa je potrebno hitno reagovati. Imali smo nedavno slučaj momka sa smetnjom u razvoju koji je imao nekoliko žica zabodenih u bronhiju. To je bilo teško izvaditi. Aparat je značajan i u slučajevima kada kod dece dođe do gušenja zbog gutanja kikirikija, što su strašne situacije u kojima je potrebno hitno reagovati, ili kada neko počne da iskašljava krv – istakla je dr Jovanović.
U KCS-u se mesečno obavi oko 520 bronhoskopija i to pacijenata iz cele Srbije. Zbog toga veliki značaj ima novi uređaj koji je ova kuća dobila na poklon od kompanije „Teva Serbija” i koji se već upotrebljava u KCS-u. Dr Jovanović napominje da je to važno i zbog toga što imaju dosta pacijenata obolelih od karcinoma pluća, bolesti koja je u značajnom porastu u našoj populaciji. U poslednjih 10 godina registrovan je porast stope obolevanja od ove vrste kancera za 27 odsto, dok je u istom periodu u evropskim zemljama ona opala za osam odsto.
--------------------------------------------------------------------
Šta je bronhoskopija
Bronhoskopija je dijagnostička metoda koja se koristi za pregled unutrašnjih disajnih puteva uz pomoć sofisticiranog aparata – bronhoskopa. Uvlačenjem bronhoskopske cevi, koja na svom vrhu ima video-kameru, kroz nos ili usta preko dušnika do plućnog krila moguće je obaviti direktan pregled svih disajnih puteva. Bronhoskop ima važno mesto i kod vađenja stranog tela iz organizma.
– Dobijanje bronhoskopa je veoma važna stavka u lečenju pacijenata, a godišnje se u KCS-u uradi, u proseku, oko 6.000 bronhoskopija. Najčešći razlozi zbog kojih se radi bronhoskopija su dijagnoza i potvrda tipa malignog tumora u disajnim putevima i plućnom tkivu, izolovanje mikroorganizama kod upornih plućnih infekcija, biopsija takozvanih hilusnih žlezda i dijagnostika intersticijskih bolesti pluća – istakao je profesor dr Miljko Ristić, direktor KCS-a.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 03.04.2013.
