Izvor: Radio 021, 31.Mar.2015, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji nedostaje i sudija i sudova
Srbiji danas nedostaje i sudova, a i sudija jer je primetno da građani ne mogu da ostvare jedno do svojih osnovnih prava, a to je da imaju pristup sudu.
Pristup građana pravosudnim organima je jedno od osnovnih prava koji je definisano ne samo Ustavom, nego i međunarodnim konvencijama.
Koliko je važno omogućiti građanima da se obrate sudu, bez potrebe da putuju stotinama kilometara, govori i to da pred Sudom za ljudska prava u Strazburu postoji izvestan broj predmeta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << gde su se građani evropskih zemalja, pa i Srbije, žalili da im je uskraćeno to pravo. Sudska mreža u Srbiji je danas i dalje na osnovama koje su postavljene za područje Vojvodine u vreme Austrougarske, a većeg dela Srbije u vreme kneževine, odnosno krajem XIX i XX veka.
Mada je tokom postojanja Kraljevine i potom socijalističke Jugoslavije bilo izvesnih administrativnih, pa i pomeranja granica opština, okruga i drugih promena, sudovi se nalaze na otprilike istim mesiima gde su bili i decenijama ranije. Iako je tokom tih decenija bilo raznih reformi, kao i otvaranja i zatvaranja pojedinih sudova, većih promena nije bilo i zapravo tek reforma koja je preduzeta pre nekoliko godina kada je drastično promenjen raspored sudova promenila je sliku sudske mreže u Srbiji.
Ovo je za posledicu imalo to da su nekim građanima sudovi postali daleki, jer su u tim nasljima ukinuti ne samo sudovi, nego i sudske ispostave.
Kako se odmah pokazalo da tadašnje sužavanje sudova na 32 jedinice nije dobro, promenom vlasti na republičkom nivou krenula su ponovna otvaranja sudova i sudskih ispostava pa sada imamo oko 60 sudova, što je i dalje manje nego ranije i jasno je da se mreža mora bolje uspostaviti. Sagovornici Radija 021 navode da je sasvim jasno da je reforma mreže sudova bila potrebna, ali da nije urađena kako treba što je stvorilo probleme građanima.
Profesorka Paravnog fakulteta u Novom Sadu Dragana Ćorić navodi da dugo najavljivana reforma sudova nije dobro počela što se videlo na primeru organizacije mreže sudova.
- Na početku smo imali 34 suda i to se pokazalo kao katastrofalno, pa sada imamo preko 50 sudova. Time je malo poboljšano stanje, ali još uvek ima problema, posebno na jugu Srbije. Imamo slučajeva da su sudovi udaljeni po 20-30 kilometara, a između tih mesta nema ni autobuske linije. I šta onda da radi građanin, ako nema kola? Da li treba da pešači? Kada se radi svaka reforma, ona se radi na tome da se obavi racionalizacija ljudstva i resursa, a zaboravi se da sudovi treba da budu dostupni svim građanima - priča Ćorićeva.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević podseća da je 2010. uspostavljena nova mreža, odnosno da je od 138 Opštinskih sudova nastala mreža od 34 Osnovna suda i oko stotinu sudskih jedinica. Potom je 1. januara 2014. godine dodato 32 suda, pa sada Srbija ima 66 Osnovnih sudova i 29 sudskih jedinica.
Ona dodaje da je prvobitnom reformom poremećena mreža koja je postojala skoro stotinu godina, a da je to urađeno bez jasnog obrazloženja i analiza, što je i dovelo do problema.
- Nisam sigurna da je novom mrežom otklonjen problem pristupa pravdi, jer i dalje postoje problemi opterećenosti sudova i sudija. To su problemi koji će biti rešavani u narednom periodu, što je navedeno i u akcionom planu za poglavlje 23 u procesu pridruživanju EU, kao i nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa. Ni u Evropi ne postoje sudovi u svakom mestu, ali je tamo to drugačije regulisano, jer je putna mreža mnogo bolja nego u Srbiji - kaže Dragana Boljević.
Advokat Dejan Ukropina kaže da je nakon poslednje reforme primetno da je u nekim zajednicama otežan pristup sudovima.
- Ono što je primetno da sudova nema u sredinama gde su bili decenijama ranije i time je građanima otežan pristup pravdi, što je jedno od osnovnih ljudskih prava. Mreža sudova, kako je sada postavljena, stvara probleme u pojedinim sredinama i otežava ostvarivanje prava građanima - priča Ukropina.
Sasvim je jasno da poslednja reforma pravosuđa, koja je podrazumevala i promenu mreže sudova nije imala efekta, čak je proizvela i dodatne probleme koji do tada nisu postojali. Sada se otvara pitanje ko je zbog toga odgovoran i da li uopšte državni organi, odnosno političari na vlasti uzimaju u obzir mišljenja struke o tome šta treba preduzeti.
- Što se tiče strukovnog udruženja sudija, mi nismo nikada bili konsultovani od strane ministarstva pravde po tom pitanju - kaže Dragana Boljević. Na ovo se nadovezuje Dragana Ćorić koja dodaje da su reforme pravosuđa u Srbiji zapravo često samo kozmetičke prirode.
- Ono što nam treba je više sudija, ali to nije tako lako. Ne možete otići u prodavnicu i nekog uzeti. Trebaju nam godine, pa i deset godina da neko postane kvalitetan sudija. Moramo te ljude pustiti da rade, umesto što ih stalno šaljemo na raznorazne seminare i predavanja.
Ipak, iako je jasno da Srbiji fale i sudovi i sudije, ostaje pitanje šta je pre potrebnije - više sudija ili više sudova. Sudija Dragana Boljević kaže da se na to pitanje ne može lako odgovoriti iz više razloga.
- Istina je negde na sredini, jer je bilo moderno da se sudovi ukrupnjavaju, što je i u EU dovelo do opterećenja sudija predmetima. Mi nismo u situaciji kao na primer Slovenija koja je povećala broj sudija nakon presuda u Strazburu zbog prekoračenja suđenja u razumnom roku, a kod nas takvih presuda je malo, oko petina. Sa ovim brojem sudija koji imamo, ukoliko bi ih ravnomerno opteretili, mogli bismo da rešavamo predmete. Međutim, daleko smo od ravnomerne raspoređenosti. Mislimo da je Svetska banka stroga u preporuci da se ne povećava broj sudija i ne popunjavaju sudska mesta koja ostaju upražnjenja nakon odlaska sudija u penziju jer nam prema procenama nedostaje oko 200 sudija. Treba popuniti sva ta mesta pri čemu troškovi za plate ne bi opteretili budžet - rekla je Boljevićeva.
Advokat Dejan Ukropina kaže da nije rešenje samo u povećanju broja sudija ili sudova, nego i u primeni procesnih zakona, ali i logistici rada samih sudova.
- Rešenje je kompleksnije od samog povećanja broja sudova ili sudija, određeni problemi su proistekli iz procesnih zakona koji znaju da uspore postupke. Potrebna je i logistička podrška sudovima, jer su uslovi rada u nekim sudnicama nemogući. Svedok sam da ima sudnica od par kvadrata gde tokom postupka sedi veliki broj ljudi, što nisu dobri uslovi rada. Država mora da se ozbiljno pozabavi problemom rada pravosuđa - priča Ukropina.
Pitanje mreže sudova u Srbiji možda i ne bi bio toliki problem da nije bilo izmena 2010. godine, čime su već postojećim problemima u radu pravosuđa dodati novi, a to je udaljenost sudova od ljudi, ali i od samih sudija i drugih zaposlenih. Više o ovoj temi možete poslušati u okviru kompletne emisije iz serijala "Sigurnost za budućnost".
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije. (Žarko Bogosavljević)
