Izvor: RTS, 15.Maj.2010, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji 500 miliona evra
Evropska banka za obnovu i razvoj planira da ove godine u Srbiju uloži oko 500 miliona evra, izjavila u Zagrebu direktorka EBRD za Srbiju Hildegard Gacek. EBRD smanjila procenu rasta BDP-a Srbije u tekućoj godini na 2,1 odsto, rečeno na Godišnjoj skupštini u Zagrebu.
Direktorka EBRD za Srbiju Hildegard Gacek izjavila je u Zagrebu da Evropska banka za obnovu i razvoj planira da u ovoj godini u Srbiju uloži oko 500 miliona evra.
Evropski komesar za finansije Oli >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ren izjavio je u Zagrebu da će Evropska komisija, poučena iskustvom aktuelne finansijske krize, u daljem širenju evrozone ustrajati na odgovornijem upravljanju privredom.
Sledeće nedelje će, prema rečima Olija Rena, Evropska unija obelodaniti drugi deo paketa za stabilizaciju ekonomije. Iako se vrata Unije i evrozone neće zatvarati, komesar napominje da će mere za stabilizaciju evra biti rigorozne. Za to je izdvojeno 60 milijardi evra, a još 450 milijardi za hitne pozajmice članicama evrozone.
Evropski komesar je kao pozitivan primer naveo Estoniju, državu koja, prema njegovom mišljenju, zaslužuje uvođenje evra početkom iduće godine.
Gacek je na predstavljanju Srbije na Godišnjoj skupštini EBRD-a rekla da su planirana ulaganja u infrastrukturu, energetiku, energetsku efikasnost, poljoprivredu i kompanije u Srbiji.
EBRD je objavila da je smanjila procenu rasta bruto-domaćeg proizvoda Srbije u tekućoj godini na 2,1 odsto.
Novom procenom ekonomske situacije u regionu, predstavljenoj na Godišnjoj skupštini te banke u Zagrebu, očekivana stopa ekonomskog rasta Srbije je nešto manja nego u januarskoj proceni.
Srbija će, uprkos tome, uz Makedoniju, ove godine imati najveći rast bruto-domaćeg proizvoda u jugoistočnoj Evropi.
Razvoj lokalnih tržišta kapitala
EBRD je pokrenula inicijativu za razvoj lokalnih tržišta kapitala i novca koja bi trebalo da smanji zaduživanje u stranoj valuti i zavisnost od kapitala iz inostranstva.
Glavni ekonomista EBRD Erik Berglof je na predstavljanju te inicijative, rekao da je kriza ogolila ranjivost država koje se oslanjaju na strani kapital i zaduživanje u stranoj valuti.
"Veoma je bitno da se obrati pažnja na otklanjanje tih slabosti istovremrno sa ekonomskim oporavkom", rekao je Berglof.
Na ralizaciji inicijative i obezeđenju šire podrške EBRD će raditi zajedno sa MMF-om, Evropskom komisijom, međunarodnim finansijskim institucijama i privatnim sektorom.
EBRD planira da doprinese razvoju lokalnih tržišta kapitala i novca i kroz finasiranje projekta, kreditirenje i ulaganja u kapital u lokalnim valutama, kao i kroz pomoć u određivanju okvira propisa.
Predsednik EBRD Tomas Mirou ocenio je da je dvodnevna konferencija bila uspešna. Ističući da je teško reći u kojoj meri se grčka privredna kriza može preliti na zemlje regiona, Mirou je rekao da mora da podseti one koji vode politiku da imaju na umu disciplinu i provođenje reformi.
Okrugli sto gradonačelnika
U okviru Godišnje skupštine EBRD u Zagrebu održan je i okrugli sto gradonačelnika na kojem je učestvovao i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.
On je ocenio da je taj skup dobra prilika da se čuju iskustva ostalih gradova u regionu i Evropi o tome kako se bore sa krizom.
Đilas je istakao i da Beograd, u odnosu na to kakva je situacija u regionu i Srbiji u poslednje dve godine, uspešno realizuje investicije i dodao da je EBRD ozbiljan partner u izgranji infrastukture u Beogradu.
U izjavi agenciji Beta, Đilas je rekao da će izgradnja metroa u Beogradu početi za dve godine, a da će prema procenama stručnjaka, izgradnja prve tri linije metroa u Beogradu koštati preko milijardu evra.
Prema rečima gradonačelnika tokom leta će biti doneta opšta odluka koja definiše izgled metroa kao nezavisnog šinskog sistema u Beogradu, a ne kao razvijenog tramvaja.
Metro bi kroz centar Beograda bio ispod zemlje, na Novom Beogradu iznad zemlje, rekao je Đilas, ali će biti izrađena preliminarna studija koja će definisati tačan izgled metroa.
Delegacije 63 države članice
Godišnja skupština EBRD-a okupila je na dvodnevnom zasedanju 63 delegacije-članice, sa više od 2. 000 državnih zvaničnika, bankara, privrednika i investitora. Među učesnicima je i delegacija Srbije.
Tema rasprava i panel-diskusija u kojima učestvuju ministri, bankari, državni zvaničnici i finansijski eksperti bila je ubrzavanje oporavka finansijskog tržišta i kako nacionalne ekonomije što brže mogu izaći iz krize i ojačati svoja finansijska tržišta.
U delegaciji Srbije bili su ministarska finansija Diana Dragutinović, vicepremijer i ministar za nauku i tehnologiju Božidar Đelić, državni sekretar u ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Dragijana Radonjić Petrović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike Srbije za obnovljive izvore Dejan Stojadinović, gradonačenik Beograda Dragan Đilas.
Odnosi Beograda i Zagreba ključ stabilnosti
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, na kraju godišnje konferencije Evropske banke za obnovu i razvoj, rekao je da su Srbija i Hrvatska dve najbitnije zemlje u regionu Jugoistočne Evrope, a da su delotvorni odnosi Beograda i Zagreba su ključ stabilnosti celog Balkana.
"Naše dve zemlje što širom saradnjom mogu da doprinesu da Jugoistočna Evropa bude stabilna i da ima ekonomski napredak", rekao je Đelić.
Đelić se tokom boravka u Zagrebu sastao i sa Olijem Renom koji je prvi put u ulozi evropskog komesara za ekonomiju i finansije.
"Dogovorili smo se da ćemo sredinom juna u Briselu potpisati makrofinansijsku podršku EU u iznosu od 200 miliona evra za naš budžet", najavio je Đelić.
Kao jedan od razloga zašto je skup u Zagrebu ispunio njegova očekivanja Đelić je naveo to što je EBRD dobila 50 odsto veći kapital, što znači da će biti u stanju da pod njihovim uslovima, koji su bolji od komercijalnih, finansira veći broj projekata u Srbiji.
"Drugi razlog je što smo na sastancima s predsednikom EBRD, ali i njihovim specijalistima imali mogućnost da razmotrimo naše sektorske politike i znamo da ćemo dobiti podršku EBRD ne samo za dalji razvoj infrastrukture, nego da ćemo imati nove projekte i u domenu agrobiznisa i tehnologije", rekao je Đelić.
Treći razlog Đelić vidi u tome što je konferencija omogućila seriju brojnih kontakata s drugim učesnicima, a premijeru Cvetkoviću omogućila da razgovara sa premijerima svih zemljama jugositočne Evrope.
Potpredsednik Vlade Srbije naveo je i da je predstavljanje Srbije koje je bilo jedno od najposećenijih.
"Prošle sedmice je 'Fajnenšel Tajms', koji je neka vrsta Biblije poslovnih krugova u svetu, imao dodatak o Srbiji koji je bio izrazito pozitivan. Činjenica da su napisali da je Srbija stabilna i da daje veoma pozitivne uslove za investiranje, daje dodatno ohrabrenje za rad", rekao je Đelić.
