Izvor: Politika, 08.Mar.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija zove pravnike u notare
Prijava javnobeležničkog ispita košta oko 60.000 dinara, a do sada ga je položilo samo 55 od 447 kandidata
Srbija će imati notare tek od 1. septembra 2014. godine. Sada ima 55 pravnika koji su položili javnobeležnički ispit, a za osnivanje notarske komore trebalo bi da bude imenovano najmanje 100 javnih beležnika. Celoj Srbiji potrebno je nešto više od tri stotine.
Već je dva puta odložen početak rada notara, jer uslova za njihov rad u Srbiji – nema. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Najpre, nema dovoljno ljudi koji žele darade taj posao. Na dosadašnja tri javnobeležnička ispita prijavilo se 447 kandidata, a ispit je položilo njih 55.
Iako bi mogli vrlo lepo da zarađuju, hiljade nezaposlenih pravnika nije se prijavilo na ispit za notare.
U čemu je problem i šta će u budućnosti biti učinjeno da notarijat zaživi u Srbiji?
– Za prvi javnobeležnički ispit, u maju prošle godine, prijavilo se 303 kandidata, a ceo ispit položilo je samo njih 23. Taj ispit jeste težak, ali i treba da bude takav. Jer, budućim notarima biće poverena veoma važna ovlašćenja i država mora garantovati građanima da će taj posao obavljati stručni i odgovorni notari. Drugi je problem što cena prijave ovog ispita iznosi šest stotina evra, u dinarskoj protivvrednosti, što je za mnoge nezamisliv izdatak – kaže Ljiljana Blagojević, pomoćnica ministra pravde za sektor pravosuđa.
Kandidati za notare polagali su ispit u hali tri Beogradskog sajma. Prvi put bilo ih je 303 i svi su uplatili iznos od 600 evra. To znači da je za polaganje prvog javnobeležničkog ispita u Srbiji plaćeno ukupno 180.000 evra. Od tog novca plaćeni su troškovi ispitnog materijala, organizacija ispita, zakup sajamske hale i honorari za pet članova komisije. Da li sve to mora baš toliko da košta?
– Razmišljamo o tome da cena ispita za buduće kandidate bude manja, ali to onda ne bi bilo fer prema kandidatima koji su do sada polagali. Sledeći javnobeležnički ispit može se očekivati već u aprilu – kaže Ljiljana Blagojević.
Notarijat je u razvijenim zemljama već odavno sastavni deo pravosuđa. Veliki broj pravnih poslova građani ne završavaju u sudu već kod notara. To bi trebalo da bude budućnost i našeg pravosuđa, jer bi sudovi bili rasterećeni, a građani ne bi dugo čekali na overu ugovora i druge poslove koji će biti u nadležnosti notara.
– Oni će imati veoma široka ovlašćenja u sferi prometa nepokretnosti, ali i drugih pravnih poslova. Notar nije ni advokat ni sudija, već radi u javnom interesu i u interesu svih stranaka u pravnom poslu. On kontroliše sadržinu ugovora, ukazuje strankama na nepravilnosti i na posledice – kaže naša sagovornica.
Notari će sastavljati ugovore o imovinskim odnosima između supružnika i vanbračnih partnera, sporazume o zakonskom izdržavanju, ugovore o doživotnom izdržavanju, o ustupanju i raspodeli imovine za života, testamente, izjave o priznanju očinstva, o isključenju nužnog naslednika iz nasledstva… Sve ove isprave, sastavljene u formi javnobeležničkog zapisa, imaće istu dokaznu snagu kao što imaju sada kada su sačinjene i overene u sudu.
Da bi notarijat zaživeo u Srbiji, potrebno je uneti izmene u niz drugih zakona – o vanparničnom i parničnom postupku, o nasleđivanju, o prometu nepokretnosti, u porodični zakon i druge.
Ministarstvo će raditi na popularizaciji notarske profesije u javnosti, ali i na podsticanju pravnika da se opredele za taj posao. Očekuje se da će mnogi advokati, stručni saradnici u sudovima, pa i sudije, biti zainteresovani da otvore notarske kancelarije. U ovom projektu naše ministarstvo sarađuje sa nemačkim Fondom za međunarodnu saradnju i Fondacijom za kontinentalno pravo Francuske.
Notari će za svoj rad biti odgovorni disciplinskoj komisiji Komore javnih beležnika, koja će imati svoj statut i organe upravljanja. Ukupan broj javnih beležnika u Srbiji i njihove tarife određuje ministar pravde. Oni će imati pravo i na nagradu i naknadu troškova, a dužni su da obezbede sve uslove za rad svoje kancelarije, koju mogu otvoriti u opštini ili gradu gde imaju prebivalište.
Notari će biti ovlašćeni ida primaju u depozit hartije od vrednosti, novac, dragocenosti, odlikovanja, nakit i umetničke predmete.
Na državi je da im obezbedi zakonske osnove za rad. Jer, javni beležnik je nosilac javne službe, koji radi u javnom interesu i uživa javno poverenje.
--------------------------------------------------------------------
Francuzi priskaču u pomoć
Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković i delegacija francuske fondacije za kontinentalno pravo inicirali su u petak u Beogradu potpisivanje Memoranduma o saradnji između ministarstva i fondacije.
Predstavnici fondacije ponudili su svoje aktivno učešće i pomoć u uvođenju notarskog sistema u srpsko pravosuđe. Oni su istakli da je ministarstvo napravilo dobar potez odlaganjem primene zakona o javnom beležništvu za sledeću godinu, jer je potrebno stvoriti sve neophodne preduslove kako bi sistem notarijata bio efikasno implementiran.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 08.03.2013.
