Izvor: Vesti-online.com, 20.Nov.2017, 01:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija žmuri dok nestaje
Srbija izvozi sopstvenu budućnost, upozoravajuće su reči predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimira Kostića upućene državi sa apelom o hitnosti demografskih mera. Statistika nemilosrdno ukazuje da se Srbija prazni, a gubi najvrednije, uglavnom mlade i radno sposobne.
Niska je stopa nataliteta, a nova strategija već poduže samo u najavi.
Podaci su porazni, pa se navodi da godišnje u proseku odlazi u gradove oko 30.000 stanovnika, a 2015. je zemlju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << napustilo 58.000 stanovnika, s tendencijom rasta iseljavanja visokoobrazovanih.
Problem su, poručuju iz Crvenog krsta Srbije, i unutrašnje migracije, odnosno selidba stanovništva iz sela u grad koja je u ovom milenijumu porasla za deset odsto.
Bez strategije, kaže prvi čovek SANU, "za nekoliko godina ćemo se čuditi šta nas je snašlo kao zemlju dostojanstvenih i pomalo mrzovoljnih penzionera".
- Penzioneri će se čuditi što nema mladih, što nema pesme po Srbiji, što nema ko da plaća penzije - poručuje Kostić.
Uz migracije, veliki problem je negativan prirodni priraštaj koji pokazuje da 35.000 stanovnika više umre nego što se rodi.
To Srbiju svrstava na visoko šesto mesto u Evropi, sa prosečnom starošću od oko 42 godine.
Država, međutim, još uvek sprema dokumenta i planira osveženje postojeće Strategije za podsticaj rađanja, koja će tretirati i migracije.
- Rokovi su da 2018. godina bude godina normativne delatnosti, davanje naših predloga za izmene određenih zakona - kaže Slavica Đukić Dejanović, ministarska bez portfelja za demografiju.
Iz SANU upozoravaju da će se i u slučaju najboljih demografskih mera, efekti osetiti tek za deset ili 20 godina.
Da Srbija postaje zemlja staraca kažu i u Crvenog krstu Srbije, koji je uradio istraživanje "Položaj starijih osoba na selu".
U CKS su, ukazujući da popis stanovništva iz 2011. govori da je 17,25 odsto stanovnika starije od 65 godina, naveli projekciju iz istraživanja da će do 2030. taj udeo starijih porasti na 21 odsto, a starijih od 80 godina na pet odsto.
Kada se broj stanovnika smanjuje, to je loše iz nekoliko razloga. Prvo, to znači da opada broj radno sposobnog stanovništva, te da će sve više dominirati stariji ljudi. Stariji ljudi uglavnom ne rade, a koriste daleko više socijalnih usluga, pa će porasti potreba za takvim uslugama, dok se smanjuje broj ljudi koji to plaća. To je recept za katastrofu.
Većina zemalja u kojima opada broj stanovništva nalaze se u Istočnoj Evropi, gde je natalitet veoma nizak, a mnogo ljudi odlazi iz zemlje u potrazi za boljim životom.
Cilj istraživanja je, kako je objasnio direktor CKS Dragan Radovanović, da se vidi koliko je ubrzan odlazak stanovništva iz sela u gradove.
Rezultati govore da se od 2002. do 2011. seosko stanovništvo smanjilo za 311.139, odnosno za 10,9 odsto.
- Posebno je teško u selima udaljenim od gradova, jer su medicinske i socijalne usluge znatno slabije - rekao je Radovanović.
Kao još jedan problem, sociolog Gradimir Zajić ističe tzv. feminizaciju sela, odnosno da je prosečna starost žena veća nego muškaraca.
- Na selu živi 56 odsto žena, prosečne starosti 75,1 godina, dok je prosečna starost muškaraca 73,9 godina, a čak deset odsto stanovništva je starije od 85 godina - naveo je Zajić, istakavši da poljoprivrednici i domaćice čine 59 odsto seoskog stanovništva, a 38 odsto su radnici i službenici.
Broj stanovnika - 7.186.862
Muškarci - 3.499.176
Žene - 3.687.686
Prosečna starost - 42,2
Broj domaćinstava - 2.487.886
Prosečan broj članova domaćinstva - 2,88
Broj porodica - 2.125.772
Broj stanova - 3.231.931
Nastavak na Vesti-online.com...
