Izvor: B92, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija vodi dve spoljne politike
Krajem nedelje u Njujorku su održani direktni pregovori srpske i albanske delegacije o budućnosti Kosova. Tim Srbije na tim pregovorima su vodili predsednik, premijer i ministar spoljnih poslova. Večeras u emisiji o tome koji su realni dometi njujorških razgovora i kakva je njihova perspektiva. Gost Poligrafa je predsednik Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Živorad Kovačević. Gospodine Kovačeviću, dobro veče.
Kovačević: Dobro veče. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
B92: Uprkos nekim optimističkim izjavama iz našeg pregovaračkog tima, nekako se ipak čini da nije bilo bilo kakvog substancijalnog napretka u ovim pregovorima. Kakav je Vaš utisak, Vaša procena?
Kovačević: Nije, ali se nije ni moglo realno očekivati. Tako da, ne znam ko je mogao da pretpostavi da će do nekog pomaka naročitog doći. Najviše što se navodi u prilog tome da je nešto učinjeno, da je nekakav pomak napravljen, to je da je atmosfera bila konstruktivna i da su se obe strane, da tako kažem, obavezale da neće činiti ništa što bi moglo da ugrozi bezbednost i dalje pregovore. To nije mala stvar, ali nije ni prevelika, jer nam do kraja pregovora ostaje samo nešto više od dva meseca, u međuvremenu jedan sastanak će biti novi u Briselu 24. oktobra. Ali, još jedanput se potvrđuje da u razgovorima i pregovorima između dveju delegacija, Prištine i Beograda, ne treba ne znam šta očekivati.
B92: Da li se to odnosi i na predstojeće pregovore koji će biti održani u Briselu 14. oktobra? Je l’ to Vaš stav da se ni tada ne može mnogo očekivati?
Kovačević: Ne može. Znate, ovde je malo piramida realna, piramida okrenuta na glavu. Svi upućuju na direktne pregovore Beograda i Prištine, obe strane govore o tome da bi to bilo dobro, kaže se da šta god se prihvati zajednički da će to biti prihvaćeno i u Međunarodnoj zajednici, međutim, savršeno je jasno da su strane udaljene. U pregovaranju postoji nešto što se zove zona mogućeg sporazuma. Drugim rečima, vi prodajete kola za sedam hiljada evra, tražite tu cenu, a onaj nudi dve, tu nema te zone. Ako se dođe negde do tri ili pet hiljada, onda se polako približavaju, na kraju kad dođe četiri ili četiri i po, onda pruže ruku jedan drugom i kažu – Hajde da podelimo tu razliku. Ovde je to vrlo teško. Prema predlogu Srbije o toj suštinskoj autonomiji, najširoj, i jeste tako, mnogo široj nego što je Rambuje predviđao, 95 posto stvarne vlasti ostaje Kosovu, ostaje tih pet posto. I reklo bi se na prvi pogled – Pa pet posto nije mnogo, ali tih pet posto je ključno, i pitanje je da li tih pet posto na bilo koji način stvarno može da se podeli tako da obe strane smatraju da su na određeni način dobile. To je tzv...
B92: Mnogi kalkulišu sa nekim mogućim opcijama, koje do sada nisu bile javno pominjane, nisu bile veoma često prisutne u medijima. Pominje se neka vrsta konfederacije, onda mogući model kakav imaju Hong Kong i Kina. Šta Vi mislite o ovim solucijama? Imam osećaj, prema Vašim procenama, ako uopšte dođe do bilo kakvog mogućeg kompromisa, da će zapravo to biti potpuno neko originalno rešenje.
Kovačević: Znate šta? Opet da kažem, pravo pregovaranje je u trojci – Rusija, Amerika i EU. Što god može da proizađe kao neki kompromis na koji oni upućuju Prištinu i Beograd, to mora biti među njima, i u tom smislu sve je u igri. Ništa ne bih odbacio unapred, iako se recimo podela potpuno odbacuje sa obe strane, što je razumljivo. Jer, srpska strana kaže – Celovitost, suverenitet, integritet itd, onda je to suprotno tome. Albanci očekuju nezavisnost, zašto bi išli na podelu? Prema tome, odande mora da potekne ta inicijativa i da se o tome pregovara sa Prištinom i Beogradom, a ne između Prištine i Beograda.
B92: Drugim rečima, Beograd i Priština zapravo ne pregovaraju.
Kovačević: To je situacija dotle dovedena. Oni su pre svega taoci stvorene situacije, ali i sopstvene retorike. Znate, niko od njih realno ne može nazad, odnosno da bude u tom smislu hrabar i kreativan, kako preporučuje Njujorška deklaracija.
B92: U redu, gospodine Kovačeviću, a da li je ipak nešto moglo da se učini nezavisno od razgovora o suštini? Znači, suština je status Kosova. Recimo, LDP je danas iznela vrlo kritičke ocene na račun našeg pregovaračkog tima. E sad, mogao bi neko reći – U redu, oni su opozicija, to je njihov politički stav, imaju pravo da razmišljaju kritički i promišljaju sve poteze Vlade. Ali, čini se logičnim pitanje koje LDP postavlja u Skupštini, a to je pitanje – Zašto se u tim pregovorima recimo ne insistira na konstitutivnom statusu Srba na Kosovu, koji će mnogo značiti za građane srpske nacionalnosti na Kosovu, nezavisno od toga kakav će status Kosova biti, da li će biti nezavisno ili će biti autonomije ili nešto treće?
Kovačević: Znate kako? Kad su počeli pregovori pod dirigentskom palicom Ahtisarija u Beču, onda su na dnevnom redu bila ta tzv. vanstatusna pitanja. Ima mnogo otvorenih pitanja koja ne zavise presudno od statusa. Sada se insistira samo na statusu i sa srpske strane, odnosno ta pitanja se nazivaju poststatusnim. Znači, prvo ćemo rešiti status, pa u zavisnosti od toga ćemo videti kakvi će naši budući odnosi biti. Ja mislim da za to više nema šanse. Ja mislim da je ta kritika na mestu, da tako kažem, da je apsolutno bilo moguće koncentrisati se na pitanja decentralizacije, na pitanja opština u kojima će Srbi imati većinu, na pitanja mnogih međusobnih, ekonomskih i drugih odnosa, ta recimo ideja o konstitutivnosti srpske... itd. Međutim, čini mi se, s obzirom na fazu u kojoj smo, da je to pomalo post festum, da je sada za to kasno, jer svaki od tih pregovora, samo da kažem, zahteva dosta vremena i zahteva, razume se, više rundi pregovora.
B92: Dakle, Vi jednostavno očekujete da pregovaračka trojka zapravo dođe do određene solucije nakon razgovora sa obe strane, sa kojom će izaći i tražiti da ta solucija bude usvojena.
Kovačević: Znate kako? Ta pregovaračka trojka se sastoji od dve velike sile koje imaju suprotne pozicije, Rusije, koja neće po svoj prilici ni u čemu odustati, i Amerike, koja bi mogla eventualno da popusti na pitanju tog jednostranog proglašenja nezavisnosti i priznanja bilateralnog van UN-a. Za sada mi imamo samo jednu vest BBC-ja, koja nikada nije bila potvrđena, zbog koje su se neki poradovali. Pitanje za Ameriku se postavlja, za razliku od Rusije – Da li predstojeći izbori, koji idu za nešto više od godinu dana, da li će imati bilo kakvog uticaja na to da Amerika menja stav, naročito eventualno zbog Evrope, a i zbog odnosa sa Rusijom? Međutim, Evropa je u ključnoj poziciji i u najneugodnijoj situaciji. Vidite, to je jedna kvaka 22. Oni treba da predlože formulu koja istovremeno neće ugroziti atlantske odnose, odnose sa Amerikom, pri čemu valja voditi računa da je sada situacija drukčija nego u vreme Iraka, jer u Francuskoj više nije Širak, i u Nemačkoj nije više Šreder, koji su davali, da tako kažem, malo... te zemlje je posprdno i arogantno Ramsveld nazvao starom Evropom. Drugo, da ne zaobiđu UN, to bi bilo treći put posle bombardovanja Jugoslavije i Iraka, tako da bi se one bacile potpuno na marginu, to EU ne odgovara. Treće, to je bezbednost u regionu. Znači, mora se naći formula u kojoj niko neće biti poražen. I četvrto, a možda za njih najvažnije, je jedinstvo EU. Kušner nije bez razloga rekao da je jedinstvo EU važnije od samog rešenja, a Sarkozi je to ponovio, pri čemu što se rešenja tiče on se zalaže za Ahtisarijev plan, tako da je to dosta delikatno. Jer, ima zemalja, to su Španija, Rumunija, Slovačka... Slovački ministar Kubiš je rekao da ne dolazi u obzir prihvatanje bilo kakvog rešenja van UN-a itd. Tako da, to je jedan politički proces unutar opšteg procesa.
B92: Čini se da EU naravno još nema jasnu sliku o rešenju koje bi želela, ali postavlja se dilema, i to je pitanje koje Vam ja sad postavljam upravo zbog toga što ste citirali tu procenu da je u EU važnije jedinstvo Unije nego samo rešenje – Da li se u ovom trenutku EU više bori za jedinstveno rešenje, za jedinstvenost unutar Unije, nego za moguću formulu nekog rešenja koja bi bila moguće prihvaćena sa obe strane?
Kovačević: Znate, svojevremeno kod raspada Jugoslavije EU je takođe dala prednost jedinstvu, zbog Mastrihta i ponovnog ujedinjenja Nemačke, nad odgovarajućim intervencijama u Jugoslaviji. Bojim se da će taj pritisak biti veliki. Ne mogu da kažem kako je, ali EU bi bilo stalo... nije im svejedno, razume se, možda će se prikloniti na kraju krajeva pre SAD-u, ali nije im jednostavno jer oni sad preuzimaju odgovornost za Kosovo, i svako od rešenja će imati reperkusije, implikacije na tu bezbednost. Oni bi voleli da tu štafetnu palicu prime u relativno mirnoj situaciji, bez nekih ekscesa, nasilja i slično, međutim, zavisi od rešenja kakvo će ono biti. Ako jedna od strana bude tu poražena, teško je očekivati da bezbednost neće biti ugrožena.
B92: A koliko, po Vašoj proceni, SAD sa svojom politikom, zapravo sa svojim stavovima, koji se sve češće iznose javno i dosta odsečno i jasno, odmažu u tom traganju EU za nekom solucijom koja bi možda svima donela neko parče sreće, da tako kažem? Vi ste maločas pomenuli BBC-jevu vest nakon sastanka Kontakt grupe na ministarskom nivou. Prema toj vesti, SAD su pristale da se uzdrže od jednostranih poteza i nakon 10. decembra.
Kovačević: Pitanje je. Znate, ono što je Kondoliza Rajs... Pre svega, treba reći da je njena izjava tempirana pred same pregovore, i ona je ponovila jednostavno njihovu poziciju, oni za sada ni od čega ne odustaju. Odgovor na vaše pitanje je da apsolutno to ugrožava, ugrožava i samu EU, ugrožava bezbednost takav stav SAD-a. To da li će oni do kraja ostati na tome stavu, teško je reći. Jer, oni moraju da vode računa i o EU, bez obzira što će to jedinstvo možda biti nametnuto na određeni način, ali i o Rusiji, ne bi im, po svoj prilici, bilo u interesu da antagoniziraju Rusiju do kraja. Tako da je to nešto što je možda... Međutim, valja i to znati da Vašington teško menja kurs uopšte kad ga jednom zauzme. Ni za njih ni za Ruse Kosovo samo po sebi nije važno, važno je više za EU, ne samo što je na kontinentu nego što oni preuzimaju odgovornost, ali za njih to nije, tako da je to pitanje njihovih međusobnih odnosa. Jer, Rusija je u najkomotnijoj poziciji, koja god solucija da bude, oni će biti na određeni način pobednici. Jer, ako se dođe do solucije koja odgovara i Srbiji itd, oni će uzeti to sebi u zaslugu, a ako dođe do jednostranog priznanja, oni će reći – Opet Amerikanci zaobilaze UN. Tako da je teško reći, ali tamo se glavna bitka odvija.
B92: Da li mislite da je moguć produžetak ove misije nakon 10. decembra ili više verujete da će to biti presečeno?
Kovačević: Ne. Znate šta? To mislim da nema mnogo ni smisla, jer te vrste pregovora o kojima smo govorili kao mogućnosti, to je već završeno. Znači, ovo su sada pregovori o statusu, i tu je ’da’ ili ’ne’, ili ’pola da’, ’pola ne’, ako bi moglo nešto od toga da bude. Trojka je vrlo raspoložena, u svakom slučaju kaže – Naša misija se završava 10. decembra, mi podnosimo izveštaj generalnom sekretaru UN-a, i onda nastaje nova situacija. Tako da, mislim da neće biti produžavanja rokova.
B92: Gospodine Kovačeviću, ako do 10. decembra ne budemo imali rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane u ovim direktnim pregovorima, što je po svemu sudeći verovatnije nego bilo šta drugo, kakva je Vaša procena, da li ćemo u tom trenutku biti bliži unilateralnom priznanju Kosova, koje se već vrlo otvoreno najavljuje iz pojedinih zemalja, ili možda nekoj soluciji koju bi nametnula Međunarodna zajednica ili EU pre svega, jer je to pitanje od vrlo velike važnosti i za EU, ne samo za našu zemlju?
Kovačević: Znate, teško je prognozirati. Ja naginjem, razume se, ovom drugom, mislim da postoje izvesne šanse. Postoji u diplomatiji nešto što se zove kreativna nejasnoća, da se formuliše tako da to ne bude sasvim do kraja jasno, odnosno da i jedna i druga strana nađu u tome po nešto za sebe. Ja lično verujem da će to biti moguće i solucija da rezolucija 1244 ostane na snazi, u svakom slučaju ona ostaje na snazi ako se ne donese nova, a da se onda na neki način sada omogući dinamičko osvajanje nezavisnosti od strane Kosova, nešto poput toga, odnosno moram reći da nije... Ovaj period je potpuno prošao bez ikakvih posledica. Ranije je bilo manje-više gotovo da je to Ahtisarijev plan, sada svi o tome misle. Pazite, Sarkozi kad je rekao da je Ahtisarijev plan praktično jedino rešenje, ali da mora da se obezbedi jedinstvo Unije, jedinstvo Unije na Ahtisarijevom planu, a da pri tom vodimo računa da ne ponizimo Rusiju, pa onda je naknadno dodao i Srbiju. To jeste nešto o čemu će morati da vode računa svi, to u ne manjoj meri važi za Kosovo. Tamo je shvaćeno kao gotova stvar nezavisnost, i sve što se ide manje od toga i nazad od toga izaziva unutrašnje političke razlike. I sada postoje razlike. Agim Čeku i Suroi sa njim, oni su za to da se bez obzira na to odmah posle 10. ide na nešto, predsednik Seidiu je mnogo uzdržaniji, u svakom slučaju zastupa stav da se mora o svemu dogovarati sa SAD-om i drugim velikim silama Međunarodne zajednice.
B92: A da li je to samo stvar jednog taktičkog pristupa ili stvarno mislite da je moguće da stav Prištine postane i nešto fleksibilniji?
Kovačević: Pa znate šta? Ja ne očekujem ni od jedne strane da bude fleksibilnija. Bez obzira na te priče o tome da rešenje ne sme biti nametnuto, ono će biti nametnuto, samo će se nastojati da ne pogodi previše jednu od strana. Prema tome, ta fleksibilnost jedne ili druge strane će biti rezultat njihovog dogovora. Ako se Rusija sa nečim složi, Srbija nema druge nego da to prihvati. Ako se Amerika sa nečim složi, nema govora o tome da Kosovo neće prihvatiti, politička struktura tamo.
B92: Bez obzira na konfliktni potencijal koji postoji, o kom se dosta često govori na Kosovu, i na moguće najave nemira ili nečega sličnog šta bi moglo uslediti ako Priština ne bude sasvim zadovoljna sa rešenjem?
Kovačević: Znate, može doći do raznih incidenata. Sve što je više od toga, kao što je bilo u martu 2004. godine, bila bi velika bruka za Međunarodnu zajednicu, ugrozilo bi njihovu legitimnost. Mislim da oni imaju mogućnost i ako to žele, a ovoga puta mislim da će želeti, da to spreče. Znate, pretnja, s druge strane, da ako dođe do ovakvog ili onakvog rešenja ovde pobeđuju radikali, isto tako ne plaši nikoga previše.
B92: A kako vidite Srbiju i političku scenu u Srbiji nakon rešenja, koje će po svemu sudeći vrlo brzo doći?
Kovačević: Znate, to pitanje Kosova u toj meri zasenjuje i natkriljuje sve drugo, da je praktično naša spoljna politika sada reducirana na problem Kosova. To ne mora da zvuči kao kritički stav, to je na određeni način situacija nametnula, a tako dugo ne bi smelo da bude. Drugim rečima, moralo bi da se dođe do jedne situacije u kojoj ćemo se prilagođavati novim okolnostima. Ne znam da li ste primetili da u poslednje vreme čak i naš osnovni spoljnopolitčki, da tako kažem, stav i aspiracija, približavanje EU je u drugom planu, mi ne možemo taj luksuz sebi da dozvolimo. I ono što je nevolja je što u to sve ulazi elemenat izbora, tako da se političke stranke pozicioniraju u odnosu na to pred same izbore.
B92: Ja Vas upravo zbog toga i pitam, jer postoji jedan, da tako kažemo, tinjajući konflikt u pogledu pitanja članstva u NATO paktu između tri koaliciona partnera, DS-a i G17 sa jedne strane i DSS-a, koja je u program svoje partije stavila da Srbija nema interes i ne treba da ulazi u NATO, jer ostanak van NATO-a vidi kao neutralnu poziciju Srbije, od koje će Srbija imati najviše koristi. Drugo, nekako se čini, sad ste pomenuli EU, kao da je naša spoljna politika zbog ovoga i zbog tog odlaska teme EU u drugi plan nekako dezorijentisana, kao da imamo dve spoljne politike u ovom trenutku.
Kovačević: Ja sam to u jednom autorskom članku i rekao da postoje dve spoljne politike, i one su opet motivisane tim razlozima političke predizborne borbe, jer otvoreno je pitanje metoda. Prvo je došlo do određene ratne retorike od strane samo jednog broja ministara, pa onda ono: „NATO stvara državu na Kosovu", pa onda do pretnji oko toga: „ Poslaćemo trupe, zatvorićemo granicu, napravićemo trgovinski embargo", gde je došlo do toga što na neki način za mnogo običnog građanina možda i nešto ezopovski zvuči - evropske ili evroatlantske integracije. Ogromna je razlika. Predsednik Tadić je govorio o evroatlantskim integracijama, premijer Koštunica o evropskim integracijama. Sada je zauzet stav na njihovom Glavnom odboru, pri čemu valja primetiti da je taj stav zauzet iako nam to pitanje nije...
B92: Goruće?
Kovačević: Da, nije u ovom trenutku aktuelno. Tako da, mislim da je sve to u funkciji pozicioniranja pred izbore.
B92: U redu. Gospodine Kovačeviću, učesnici Skupštine albanskih odbornika Preševske doline usvojili su političku deklaraciju, u kojoj su zaključili da je pogoršana situacija na jugu Srbije, da su usporene evroatlantske integracije, i praktično su podržali, direktno su podržali Ahtisarijev plan za rešenje kosovskog pitanja. Kako Vi vidite ovo izjašnjavanje i ovu deklaraciju Albanaca sa juga Srbije?
Kovačević: Znate šta? To je na određeni način normalno od njih očekivati da su oni za to, što ne znači samo po sebi da time indiciraju mogućnost pripajanja Kosovu itd, to možda u nekoj situaciji podele Kosova dolazi u obzir. Ono što valja primetiti je da su te sve albanske partije postigle neko jedinstvo tamo i da svaki put, kao što je rekao ministar Ljajić, kad dođu ovakve situacije oni postave svoje pitanje, pitanje pomoći, podrške itd. Tako da, ipak je to manje-više njihova unutrašnja politička borba, odnosno pokušaj stvaranja nekog jedinstva nego što u ovom trenutku nešto naročito ugrožava ovaj politički proces.
B92: Znam da će za koji dan u knjižarama u Srbiji da se pojavi Vaša nova knjiga, koja nosi naziv „Amerika i raspad Jugoslavije". Inače, pitanje uloge Amerike je jedno od pitanja o kojima se vrlo često raspravljalo u poslednjoj deceniji u Srbiji. Knjiga će se pojaviti u izdanju Fakulteta političkih nauka i izdavačke kuće „Filip Višnjić". Šta nam možete reći o ovoj knjizi? O čemu pišete u njoj?
Kovačević: Dugo sam na njoj radio, ona je vrlo dokumentovana, ona nema ni polurečenice a da nije rečen izvor. U stvari, morao sam da se opredelim za neke stvari, da ne idem u period pre raspada, ono što je dovelo do toga u samoj zemlji, ni u period posle 2000. Znači, to je ta decenija devedesete. I pokušavam da analiziram i da dokumentujem poziciju Amerike, a naročito u tom smislu je to možda edukativno da prikažem politički proces formulisanja, kreacije i realizacije spoljne politike u Americi, o čemu postoji mnogo nedoumica, odnosno nedovoljno znanja o tome, i reakcije domaćih aktera na to, pre svega Srbije, ali ne samo Srbije. Tako da, mislim da će biti izvestan doprinos rasvetljavanju toga. Nema tu puno, ne znam, mnogo mojih stavova, nastojao sam da što življe i što dokumentovanije kažem kako je do pojedinih odluka u Beloj kući dolazilo i došlo.
B92: Hvala Vam na vremenu koje ste posvetili gledaocima Televizije B92. Prijatno veče.
.jpg)
