Izvor: RTS, 05.Dec.2015, 15:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija više nije sama
Pretresanje velikih pitanja mira i rata kojima su se bavili učesnici Ministarskog saveta Evropske organizacije za bezbednost i saradnju pretilo je da u drugi plan gurne samo mesto održavanja tog sastanka – Beograd. To se nije dogodilo, pa mnogi komentari, neki sa više, neki sa manje iznenađenja, beleže povratak Beograda na svetsku diplomatsku kartu.
Pri tome svaki medij ima drugačiji fokus na upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << završeni skup. Švajcarski Noje cirher cajtung hvali veštinu i konsekventnost Beograda i podiže zavesu otkrivajući pogled na neke zakulisne diplomatske igre u pozadini.
Nemački ARD se boji da bi Rusima pod nemačkim predsedanjem OEBS-u pošlo za rukom ono što im nije uspelo pod srpskim – zamrzavanje ukrajinskog konflikta za dugi niz godina.
Pri tome je interesantno da ARD ne govori, kao i svi drugi evropski mediji, o "ukrajinskoj krizi", već o "krimskom konfliktu".
Ostaje za sada nejasno koliko ta formulacija ima veze sa samim medijem, a koliko sa namerama Berlina da temelj ruskih sankcija proširi i preko važenja ugovora "Minsk 2".
Bečki Standard ima samo reči pohvale za veštinu kojom je Beograd ove godine proveo OEBS kroz opasne diplomatske vode.
Noje cirher cajtung: Prestiž za Srbiju
"Beogradsko predsedavanje OEBS-u je uspeh. Sa svoje strane, Švajcarska može biti zadovoljna što je doprinela tom uspehu.
Srbiji je pošlo za rukom praktično nemoguće – da paralelno udovolji očekivanjima Moskve, Vašingtona i Brisela.
Od velikih vremena 'nesvrstanih' Beograd nije video takav promet međunarodne politike na domaćem terenu.
Ukrajinski konflikt, migraciona kriza, opasnost od terora i rat u Siriji, nova konfrontacija Istoka i Zapada – sve su problemi koji OEBS-u kao nadblokovskom forumu vraćaju težinu, i sa svima njima, pojedinačno i u paketu, morao je da se nosi i Beograd ove godine.
Bilans Beograda kao predsedavajućeg je razlog za ponos.
Prema izjavi jednog zapadnog diplomate, Srbija se dokazala kao pouzdani partner i delovala kao iskreni posrednik koji se otimao kontroli i Moskve i Vašingtona.
To Srbiji donosi dobitak međunarodnog prestiža. Ta zemlja se posle godina izolacije konačno i neopozivo oslobodila statusa nedodirljivog, 'parije'.
Upravo je to bio cilj Beograda kada je on 2011. godine – davno pre izbijanja ukrajinske krize – najavio svoj interes za predsedavanjem OEBS-u.
Vašington i Berlin su bili žestoko protiv: Srbi, rekli su, planiraju predsedavanje OEBS-u da bi ga zloupotrebili za svoju, kosovsku politiku.
Zbog toga su zamolili Švajcarsku da najavi protivkandidaturu i na taj način zaustavi Srbiju, ali Bern nije pristao na tu igru.
Umesto toga, Švajcarska i Srbija su se dogovorile o dvostrukoj kandidaturi: Najpre Bern 2014. godine, zatim Beograd godinu dana kasnije preuzima rukovođenje OEBS-om.
Sada su ti skeptici konačno ućutkani.
Konfrontacija između Istoka i Zapada stavila je Beograd u strateški vrlo nelagodnu poziciju.
Beograd se opredeljuje kao 'vojno neutralan' i ne podržava sankcije protiv Rusije, ali za razliku od Švajcarske, ta neutralnost ne počiva na privilegovanoj poziciji.
Ona takođe nije ni jugoslovensko nasleđe, reč je o kvalitativno novoj neutralnosti.
Pristrasnost u konfrontaciji Zapada i Istoka, kako kaže jedan visoki srpski diplomata, skupo bi koštala Beograd.
Zašto, kad je Srbija ekonomski okrenuta Zapadu? Već 15 godina je ulazak u EU jasan spoljnopolitički cilj zemlje.
Sa početkom pregovora o ulasku u EU jača pritisak da se Srbija priključi sankcijama uvedenim Rusiji, kao i da generalno preuzme spoljnu i bezbednosnu politiku EU.
Da Beogradu to teško pada na prvi pogled je nerazumljivo. Razmena sa EU iznosi 62 odsto, sa Rusijom samo 8,5 odsto ukupnih trgovinskih tokova.
Radna snaga i 'odliv mozgova' teku putem Zapada. I sam životni stil u Srbiji se već decenijama odande 'uvozi'.
Ipak, uticaj Rusije je znatan i hrani se iz tri izvora.
U energetskoj politici 'Lukoil' i 'Gasprom' imaju vodeću, u snabdevanju gasom monopolsku ulogu.
I pored normalizacije odnosa sa Prištinom, Beograd se i dalje oslanja na ruski veto kad je u pitanju internacionalno priznanje Kosova.
I treće, ne treba zanemariti rusku 'meku moć' u Srbiji. Rusija jednostavno ostaje prijatelj za svako vreme i nevreme."
ARD: Nemačka borba na dva fronta
"Rat u Siriji, uz to predsedavanje OEBS-u kao organizaciji čiji je primarni cilj okončanje rata u Ukrajini. Treba jasno reći: Nemačka se bori na dva fronta.
Menja se i uloga OEBS-a, jer predsedavanje toj organizaciji, kako dobro pokazuju poslednje dve godine, postaje sve zahtevnije.
U konkretnom slučaju, za Nemačku to znači da bi uz korišćenje rata na Bliskom istoku, Rusija mogla da zamrzne krimski konflikt.
Poslednji put kad je Berlin predsedavao OEBS-u bila je 1991. godina. Od tada se dogodilo dosta toga.
Osnivački identitet OEBS-a je njegova dijaloška spona Istoka i Zapada.
OEBS je poslednja netaknuta šarka koja u ukrajinskom konfliktu otvara vrata ka Moskvi – i upravo to istorijsko nasleđe je Štajnmajerov veliki plan za iduću godinu.
Premda duh Helsinkija već dugo nije realitet, Štajnmajer u retro stilu oživljava neke od nemačkih diplomatskih krilatica iz 1975. godine, kao 'kooperacija umesto konfrontacije', 'dijalog umesto ćutanja' ili 'diskurs umesto izolacije'.
U Beogradu je rat protiv ID bio dominantna tema. Rat protiv terora ostaje glavna tema u OEBS-u i iduće godine, tema koja će nastaviti da slabi fokus prema ratu u Ukrajini.
Neki su govorili: u Beogradu smo doživeli kraj ledenog doba. Ni govora o tome.
U aktuelno vrućem sporu između Rusije i Turske nije došlo do približavanja ni za milimetar. Izjava ministra Lavrova: 'Nismo čuli ništa novo od Čavušoglua' ostaje za pamćenje.
Nove veze s Rusijom su velika tema. Lavrov je izgledao kao predstavnik jedne zemlje čija je briga i pomoć današnjem svetu neophodna kako bi se oslobodio pretnje globalnog terora.
To bi moglo imati posledice po rusku ulogu u posmatračkoj misiji OEBS-a u Ukrajini.
Zahvaljujući novom, silom prilika stvorenom savezu protiv terora ID, Putin se vratio na scenu kao internacionalni partner.
Ako sve bude išlo kako treba sa kovanjem nove internacionalne antiterorističke alijanse, Putin bi, ako želi, mogao da odustane od saradnje sa OEBS-om u Ukrajini.
Prema nekim analitičarima, postoji realna opasnost da se ranjena Ukrajina prebaci u zonu zamrznutog konflikta. Zalediti je i ostaviti takvom kakva u ovom trenutku jeste.
Putin u tome ima dovoljno iskustva iz Gruzije, Pridnjestrovlja i Nagorno-Karabaha.
U martu iduće godine će se pod nemačkim predsedavanjem odlučivati o nastavku misije OEBS-a u Ukrajini. Jednoglasno.
Moguće je da bi Rusija odbila produžavanje Posmatračke misije, koja ionako ne funkcioniše, a umesto toga prihvatila osnivanje Misije za kontrolu povlačenja oružja.
Granice ka ukrajinskim provincijama 'izbušene', a ipak vlada mir.
Bila bi to pobeda za Rusiju, istovremeno težak trenutak za Štajnmajera, ali ID je ta koja u krajnjoj liniji kreira takvu situaciju – nije u moći Nemačke da kao predsedavajući OEBS-a takav razvoj spreči."
Bečki Standard: Lavrov dominira na diplomatskom parketu
"Kada je Srbija početkom godine preuzela predsedavanje OEBS-u, svet je još bio u znaku ukrajinske krize.
Uz smenu u vrhu OEBS-a išlo je pitanje: kako će Srbija, koja je u tom konfliktu po svaku cenu htela da ostane neutralna, uspeti da posreduje između svojih 'evropskih partnera' i 'ruskih prijatelja'?
Međutim, Beograd je ostao na nogama, vešto je radio za vreme mandata – u sredini, a da se nije priključio ekonomskom embargu Zapada protiv Rusije ili uvredio EU i ugrozio svoje pristupne pregovore.
Godinu dana kasnije, konflikt oko Ukrajine je skoro zaboravljen.
U centru beogradske konferencije OEBS-a stajali su sirijska kriza, izbeglička drama i međunarodni borba protiv terora.
Glavnu pažnju, kao i uvek na sličnim skupovima, privlačio je susret američkog i ruskog predstavnika.
Taj nivo je ovog puta dostigao i sastanak ruskog i turskog, podgrejan svežom krizom u odnosima dve zemlje.
Ipak, čak i iz tog medijskog i javnog vrha interesovanja, izdvojio se jedan beogradski gost: ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Lavrov je dominirao na diplomatskom parketu i zasenio svog američkog kolegu Kerija.
Na neki način, u redu je reći da je Lavrov uživao prednost domaćeg terena.
Nije propustio da spomene jednu istorijsku i jednu aktuelnu referencu trenutne situacije.
Prvo, da je bombardovanjem Jugoslavije 1999. godine, NATO otvorio Pandorinu kutiju.
Drugo, aludirajući na rušenje ruskog aviona i tursku upletenost u finansijske poslove ID, da se ne može biti uspešan u ratu protiv terorista ako ti partneri iz antiterorističke alijanse podmeću nogu."
