Izvor: Blic, 29.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija uvozi pšenicu
Srbija uvozi pšenicu
Jesenja setva pšenice počinje za nekoliko dana, a srpski seljak ne zna da li mu je isplativo da je seje ili ne. Prema nekim internim proračunima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, u sadašnjim uslovima može se lako desiti da pšenica bude jeftinija iz uvoza nego da se ovde proizvede.
Istovremeno vlada je najavila da će zbog poskupljenja hleba u državnim pekarama interventno uvesti žito. To praktično znači da država, želeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da spreči poskupljenja osnovnih životnih namirnica, ne pomaže domaću poljoprivrednu proizvodnju već uvozi strano, jeftinije žito. Prema vojvođanskim zvaničnicima, to pokazuje nedostatak plana Republičke vlade na polju uzgajanja pšenice.
- Republička vlada još nije donela agrarni program, a seljaci treba što pre da znaju koliko pšenice da seju. Smatram da ne treba povećavati površine pod pšenicom, čak bih im savetovao da ih smanje za 10 odsto - kaže za 'Blic' Igor Kurjački, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.
On napominje da je ovogodišnji rod ('zbog suše nezapamćene u poslednjih sto godina') bio prepolovljen u odnosu na prošlogodišnji, a ipak je pšenice u Srbiji bilo i za izvoz.
- Ako posejemo više pšenice, cena će pasti ispod svakog ekonomskog kriterijuma - upozorava Kurjački.
Sa ovakvim stavom, međutim, ne slažu se u 'Žitozajednici', preduzeću za unapređenje i razvoj mlinarske, pekarske i testeničarske delatnosti. Direktorka Zlatica Marković navodi da je nelogično da Srbija uvozi žito.
- Da nije tužno, bilo bi smešno! Srbija, agrarna zemlja, a da uvozi pšenicu!? Izgledamo neozbiljno prema svetu! Bolje bi bilo da ovi iz Pokrajinskog sekretarijata manje vode računa o seljaku - navodi Zlatica Marković.
Ona smatra da se u Srbiji ne sme sejati ispod 600.000 hektara, odnosno da sve ispod te površine nije dovoljno.
- Samo se pitam zašto uvek pšenicu uvozimo kad je najskuplja, a izvozimo kad je najjeftinija? Bojim se da u celoj toj priči svoje mesto ima uvoznički lobi - kaže Markovićevićeva, ne precizirajući na kog misli.
Za paore u Vojvodini koji su još jednu, ovogodišnju žetvu završili ogorčeni, predlog pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Igora Kurjačkog da se na deset odsto manje njiva seje hlebno zrno, ravno je katastrofi.
Jonel Marjan, jedan od najvećih proizvođača pšenice iz Srpskog Itebeja, kaže da u trenutku kada se sa njiva sve manje ubire hlebnog zrna zbog vremenskih nepogoda, pšenicu ne treba sejati na manjim, nego, upravo obrnuto, na većim površinama, pošto je Vojvodina podneblje isključivo za suvo ratarstvo, odnosno za proizvodnju pšenice, kukuruza, suncokreta i soje. Marjan ističe da svega deset odsto njiva u Vojvodini navodnjava, a da su šanse za kredite za prelazak na neku drugu proizvodnju ravne nuli.
- Ne postoji nijedan opravdan razlog da se ovakva proizvodnja zamenjuje povrtarstvom ili bilo kojom drugom poljoprivrednom granom, osim ako nisu u pitanju za sada skriveni interesi. Svima je poznato da je uvozna pšenica skuplja - kaže Marjan.
Prema njegovim rečima, stalno se ponavlja propust da se ne zna tačan plan setve svake od kultura, a nasumično određivanje još više otežava situaciju. Istovremeno, proljoprivredni proizvođači smatraju da država nema plan za povećanje domaće proizvodnje i da nema osećaj koliko je potrebno da bi se pospešila proizvodnja.
- Tužno je, ali šta nam preostaje nego da se smejemo zato što je vlada podelila 34 kilograma semenske pšenice po hektaru, a potrebno je oko 350 kilograma da bi se zasejao jedan hektar - kaže Marjan.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su završili plan jesenje setve i da je predlog upućen Odboru za privredu i finansije Vlade Republike Srbije. Vlada je usvojila plan koji, prema rečima Stojana Jevtića, ministra za poljoprivredu, predstavlja najavu boljih dana za proizvođače pšenice. Prema tom planu, pšenica bi tokom jesenje kampanje trebalo da bude zasejana na 650.000 hektara, dok će na još 250.000 hektara biti zasejana druga žita i ostale ratarske kulture.
Prema Jevtićevim rečima, otkupna cena žita prve klase ostaje osam dinara, ali će premija biti povećane sa dosadašnjih 80 para na dinar i po. To, praktično, znači da će otkupna cena za žito prve klase biti 9,5 dinara. M. P.-S. P.
Računica
Uzgajanje žita je veliki zalogaj za većinu seljaka, pogotovo što su ulaganja velika, a rizici da se investicija ne isplati veliki.
Koliko seljak treba da potroši, odnosno odmah da investira, da bi sa jednog jutra požnjeo pšenicu čiji prinos zbog nepostojanja sistema navodnjavanja zavisi od gledanja u nebo? Seme košta oko 3.720 dinara, za pripremu njive je potrebno 40 litara goriva i oko 150 kilograma NPK koje košta 12 dinara. U prolećnim radovima kupuje se po hektaru od 100 do 150 kilograma uree, a kasnije treba platiti kombajniranje.
Prema nekim procenama, u Vojvodini samo dva odsto paora može da izdrži ovakav ritam i velike izdatke. Ostali se hvataju za glavu u nadi da će se naći pomoć za uspešno gajenje strateškog proizvoda - pšenice.
