Izvor: RTS, 10.Avg.2009, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija utočište za azilante
Evropska komisija za sada pozitivno ocenjuje zalaganja Srbije za zbrinjavanje azilanata. Međutim, parlament bi trebalo što pre da usvoji i strategiju za upravljenje migracijama, na osnovu koje će se azilantima omogućiti i integraciju u sve segmente društva.
Srbija je sve interesantnija za utočište i tranzit azilantima koji su zemlje porekla napustili zbog ratnih sukoba, ekonomskih teškoća ili političkog opredeljenja.
Odakle god da dolaze, Srbija je obavezna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da ih adekvatno zbrine, jer je to jedan od uslova za viznu liberalizaciju, ali i kandidaturu za članstvo u Evropsku Uniju.
Iračanin Safa, jedan je od četvorice azilanata kojima je taj status odobren. Došao je u Srbiju pre godinu i po dana, uči srpski jezik, a zanima ga i naša religija i kultura.
"Mnogi ovde dolaze i odlaze. Pitaju me zašto želim da ostanem. Ja im kažem da volim Srbiju i ljude u Srbiji. Želim da živim ovde i zato što u Iraku sada ima mnogo problema i nije bezbedno za mene. Došao sam sam zato što nemam dovoljno novca za celu porodicu. Sada sa advokatom radim na tome da i njih dovedem, i da svi ostanemo u Srbiji", rekao je Safa.
U Centru za azil u Banji Kovaljači, od 2008. godine prošlo je 178 osoba, najviše državljana Obale Slonovače, Gruzije, Jermenije i Etiopije.
Prema podacima MUP-a, azil najčešće traže mlađi muškarci, osnovnog obrazovanja, koji zapravo ne žele da ostanu u Srbiji, već im je naša zemlja najkraći put do zemalja zapadne Evrope, a u koje odlaze u potrazi za poslom.
"Lica koja su se obratila zahtevom za azil u Srbiji ušla su prevashodno sa teritorije Makedonije, jedan manji deo sa područja i preko Albanije, Kosova i Metohije i iz pravca Bugarske", rekao je načelnik uprave granične policije Miloš Zatezalo.
Tokom 2009. godine, međutim, najveći broj onih koji u Srbiji traže utočište dolazi iz Avganistana.
Prema najavama iz Makedonije, u ovom trenutku u Grčkoj boravi 15.000 Avganistanaca koji će na svaki način pokušati da dođu do zemlja EU, i to preko Srbije.
Ukoliko se zadrže u našoj zemlji, Zakon o azilu, Srbiju obavezuje da ih ne sme, protiv njihove volje, vraćati u zemlje porekla.
"Da nema adekvatnog tretmana azilanata, adekvatnog tretmana povratnika po readmisiji i da nema svesti o tome da je upravljanje migracijama jedna velika obaveza, teško da bismo mogli da razgovaramo o liberalizaciji", rekao je komesar za izbeglice Vladimir Cucić.
Evropska komisija za sada pozitivno ocenjuje zalaganja Srbije za zbrinjavanje azilanata.
Međutim, parlament bi trebalo što pre da usvoji i Strategiju za upravljenje migracijama, na osnovu koje će se azilantima, odakle kog da dolaze, i gde god da su se uputili, omogućiti i integraciju u sve segmente društva.
Time će potpuno biti ispunjen još jedan od uslova sa mape puta za belu šengensku listu.
