Izvor: Southeast European Times, 16.Apr.2013, 18:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija u vrhu evropskih inovacija

Balkanske zemlje treba više da investiraju u inovativne projekte i da unaprede poslovnu klimu, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

16/04/2013

Katica Đurović za Southeast European Times iz Beograda -- 16.4.2013.

Prema izveštaju Evropske komisije „Semafor o inovacijama“, Srbija je najdalje odmakla na polju ulaganja u nauku i tehnologiju, u odnosu na zemlje članice EU i region. Zemlja je povećala budžetska izdvajanja za nauku za 22 odsto, što >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << je više od bilo koje druge evropske države.

„Ako uzmemo u obzir da je Srbija počela da ulaže u inovacije 2011. godine, onda je ovo uspeh“, izjavila je zaSETimesportparolka Ministarstva nauka, obrazovanja i tehnološkog razvoja Dragica Gavrilović. „Uz pomoć državnog budžeta, iz kojeg je prošle godine izdvojeno 1,37 odsto BDP-a za inovacije, te raznih projekata EU, Srbija pokušava da pronađe svoje mesto na regionalnom i globalnom tržištu inovacija.“

Uprkos finansijskoj podršci EU, većina drugih zemalja EU imala je slab učinak u pogledu finansiranja inovacionih projekata, pokazuje Semafor, koji prati kretanja širom članica EU, kao i Hrvatske, Islanda, Makedonije, Norveške, Srbije, Švajcarske i Turske.

U Semaforu inovacija većina zemalja regiona svrstana je u grupu „umerenog“ ili „skromnog“ učinka, što znači da je on bio ispod proseka.

Prema izveštaju, relativna snaga Srbije leži u finansijama i podršci inovatorima, a relativna slabost je intelektualna svojina.

„Visok rast [u Srbiji] postiže se na području istraživanja u javnom sektoru, saradnje malih i srednjih preduzeća i prihoda iz inostranstva zasnovanih na dozvolama i patentima“, rekla je direktorka Fonda za inovacije Ljiljana Kundaković za SETimes. „Međutim, veliki pad zabeležen je u troškovima za istraživanja i razvoj u poslovanju, kao i u izvozu usluga koje zahtevaju specifična znanja. Uslovi poslovanja su vrlo slabi.“

Prema ministarstvu, Srbija treba da radi na stvaranju prijateljske poslovne klime za inovacije.

„Da bismo povećali obim inovacija [moramo] da investiramo u inovacije, ali i da obezbedimo uslove za rad i dobro obrazovanje naših eksperata“, rekao je za SETimesDušan Vujović, profesor fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju na privatnom univerzitetu u Beogradu. „Bez toga, Srbija i druge zemlje u regionu ne mogu da učine mnogo na međunarodnom tržištu.“

Prema izveštaju Evropske komisije, najbolje rangirana zemlja u regionu posle Srbije jeste Kipar, uprkos mnogim slabostima na polju finansija i podrške. Hrvatska i Grčka nalaze se sa Srbijom u grupi umerenih inovatora, a Turska i Makedonija su skromni inovatori.

Bugarska i Rumunija su pri dnu liste vezane za finansiranje inovacija i učinak. Prošle godine je samo 0,48 odsto rumunskog budžeta prebačeno u sektor inovacija. Ali, uprkos nedovoljnim finansijama, rumunski investitori pokazali su visok učinak na polju inovacija.

Prema neprofitnoj organizaicji ARCA, koja vodi Rumunski svemirski program u periodu 2012-2025, uslovi za inovacije su loši, ali ne sprečavaju inovatore da postižu uspehe.

„Uprkos trenutnoj situaciji vezanoj za smanjene budžete za istraživanja, u stanju smo da ostvarujemo učinak na ličnom nivou“, rekao je predsednik organizacije ARCA Dumitru Popesku za SETimes. „Već smo uspeli da lansiramo dve rakete i spremamo se da lansiramo treću na proleće.“

Prema podacima Statističkog instituta Turske, deo koji Turska izdvaja za istraživanja i razvoj i inovacije povećao se u periodu 2002-2012 i iznosi skoro 8 milijardi dolara godišnje. Međutim, ta slika nije obećavajuća za zemlju koja se nada da će biti među prvih 10 država inovatora u svetu do 2023. godine.

Mete Čakmakči, generalni sekretar turske Fondacije za Tehnološki razvoj, javno-privatnog partnerstva koje upravlja raznim tehnološkim i inovativnim programima, kaže da, iako se broj i obim programa povećava od 2004, učinak zemlje nije ni najmanje dovoljan.

„Ako Turska želi da ostvari održivu globalnu konkurentnost na polju [istraživanja i razvoja], treba da poveća opseg i obim relevantnih inovativnih aktivnosti i napravi veće prihode od licenci i patenata, što je i dalje jedna od manjkavosti u slučaju Turske“, kaže Čakmakči za SETimes.

EU nastavlja da podržava inovacije na Balkanu. U saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom, Unija je dala 41 milion evra zemljama u regionu.

„Inicijativa finansiranja rizičnim kapitalom na Balkanu projekat je koji okuplja 20 partnera iz 12 zemalja“, kaže Kundaković. „Ovo je prva takva inicijativa koja obuhvata celokupan region. Želimo da podržimo nacionalne investitore, mala i srednja preduzeća i njihov razvoj na evropskim tržištima.“

Dopisnica iz Istanbula Menekše Tokjaj doprinela je ovom izveštaju.

Koliki je potencijal vaše zemlje za inovacije i koja polja bi mogla da budu najuspešnija za investicije? Recite nam šta mislite u svom komentaru ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...