Izvor: Mondo, 20.Jan.2019, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u očima sveta: Nepotpuna demokratija
Srbija se po nivou demokratičnosti i dalje svrstava u nepotpune demokratije i u 2018. godini ne beleži nikakva poboljšanja u ovom polju, pokazalo istraživanje uglednog britanskog "Ekonomista". Neke komšije znatno lošije.
Foto: Mondo/Goran Sivački Ilustracija
Indeks demokratičnosti u Srbiji u 2018. godini je 6,41 od mogućih 10 što je svrstava u red delimičnih odnosno nepotpunih demokratija, rezultati su istraživanja stručnog tima "Ekonomista" objavljeni početkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << ove godine.
Komšije znatno lošije
Nizak nivo političke kulture od zemalja u okruženju beleži se još i u Albaniji, Crnoj Gori i Makedoniji, najgora situacija je u Bosni i Hercegovini, a i ukupne ocene demokratičnosti u ovim državama su znatno lošije pa se svrstavaju u "hibridne režime". U kategoriju potpunih demokratija spadaju države koje i po brojnim drugim kriterijumima važe za najuređenije - prva je Norveška, a redom je prate Island, Švedska, Novi Zeland, Danska, Irska, Kanada, Finska, Australija, Švajcarska, Holandija, Luksemburg, Nemačka, Velika Britanija, Urugvaj, Austrija, Mauricijus, Malta, Španija i Kostarika.
Najveći problemi ostaju funkcionisanje Vlade i nerazvijena politička kultura, pokazuju najnoviji podaci merenja indeksa demokratičnosti, a prenosi portal Demostat.
U poređenju sa ranijim godinama, od prošle godine u Srbiji nema nikakvih poboljšanja, a to predstavlja pad u odnosu na rezultate iz 2014. i 2015. godine kada je ovaj indeks bio najviši od kada se beleži i iznosio je 6,71 za Srbiju.
Ovogodišnji podaci indeksa demokratičnosti stavljaju nas na 63. mesto od ukupno 167 država u svetu u kojima je "Ekonomist" vršio analizu.
Prema indeksu demokratičnosti, zemlje se dele u četiri grupe sa dve podgrupe a to su, autoritarno društvo, "hibridni režim" odnosno neliberalna demokratija, nepotpuna demokratija i potpuna demokratija.
Srbija se godinama unazad nalazi u trećoj kategoriji – nepotpuna demokratija i njenoj podgrupi sa manjim indeksom demokratičnosti – od 6 do 7.
Termin nepotpuna demokratija označava nacije gde je izborni proces ocenjen kao fer i slobodan i osnovne slobode se načelno poštuju, ali izraženi su problemi kao što je kršenje medijskih sloboda i slično. Zemlje koje spadaju u ovu grupu imaju značajne probleme u drugim aspektima demokratskog uređenja što podrazumeva nedovoljno razvijenu političku kulturu, nizak nivo učešća građana u političkim procesima i probleme u funkcionisanju vlasti i administracije.
Da smo u Africi, bili bismo zlatna sredina
Indeks je zasnovan na 60 indikatora grupisanih u pet različitih kategorija koje mere demokratičnost izbornog procesa i pluralizam, funkcionisanje Vlade i državnog aparata, nivo političke participacije, političke kulture i građanske slobode sa poštovanjem ljudskih prava.
Kako je navedeno, ocene Srbije u ovim kategorijama prilično variraju od visoke ocene za demokratski izborni proces i pluralizam gde je dat indeks od 8,25, znatno lošije ocene su za funkcionisanje Vlade i državnog aparata gde je indeks 5,36.
Demokratija, šta to beše? Zabrinjavajuć pad
Politička participacija, odnosno učešće građana u demokratskim i političkim procesima, što podrazumeva donošenje političkih odluka koje neposredno utiču na život građana je takođe sa nižom ocenom od 6.11, dok je najlošije ocenjen nivo političke kulture – odnos između političkih aktera, njihovo međusobno poštovanje, ali i znanje građana o sopstvenim političkim pravima i obavezama. Za tu stavku Srbija je dobila ocenu 5.00 od ukupno 10.
Nešto bolji rezultati u Srbiji izmereni su za poslednju grupu indikatora koji se odnose na građanske slobode i garantovanje ljudskih prava i sloboda, gde smo dobili ocenu 7,35, prenosi Demostat.
