Izvor: Politika, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u Rigi
BIVŠI ŠEF CIA ROBERT GEJTS zamenio je Donalda Ramsfelda na čelu Pentagona. U maju ove godine vazduhoplovni general Majkl Hejden zamenio je Portera Gosa na čelu CIA. Rokadama čelnih ljudi CIA i Pentagona Bela kuća pokušava da pronađe rešenja za izlazak iz iračkog i avganistanskog haosa, koji je američke poreske obveznike do sada koštao više od 500 milijardi dolara i oko 3.000 poginulih vojnika. I doveo do sloma republikanaca u Kongresu. Ideje Džordža Buša o preventivnom ratu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potrebi rušenja nedemokratskih režima i podeli na one koji su sa nama i one koji su protiv nas, praktično su diskreditovane. Preventivni rat protiv potencijalnih posednika oružja za masovno uništavanje uz kasniju skupu okupaciju izblamiran je u Iraku, slično se sada događa i u Avganistanu, promena režima uz pomoć stranih vojnika samo je nastavak hladnog rata bez izlazne strategije, a podela sveta na prijatelje i neprijatelje bio je idealistički pokušaj izbegavanja neprijatnih kompromisa i komplikovane trgovine ustupcima među starim saveznicima.
Izbori u SAD pokazali su da je Bušova doktrina propala i da mantra da je neuspeh u Iraku nezamisliv pripada samo domenu propagande. Bela kuća mora da prihvati realizam koji je uvek bio i najbolji lek za sve promašaje američke spoljne politike. Uostalom, administracija u Vašingtonu može i da proglasi pobedu u Iraku i počne sa evakuacijom svojih trupa, iako je još Vinston Čerčil rekao "da se ratovi ne dobijaju evakuacijama". No, oružane snage SAD na rubu su izdržljivosti, Pentagon stalno produžava mandate jedinicama u Iraku, poseže za novim trupama Nacionalne garde i razmišlja o uvođenju regrutacije. Američka vojska našla se na zadatku spasavanja propalih država i izolacije terorista. Globalnih sukoba i obaveza sve je više, a vojnika sve manje.
EVROPLJANI SE HLADE PREMA NATO-u pokazuju najnovije ankete javnog mnjenja u 12 evropskih država. U Evropi je podrška NATO-u od 2002. godine do 2006. pala sa 70 na 55 odsto, a najveći pad popularnosti NATO je u Nemačkoj i Turskoj: razočaranje američkom spoljnom politikom i činjenica da mnogi Evropljani vide NATO kao instrument američkog uticaja i moći. Tu je i rat u Avganistanu kao test bez presedana za vojne snage i vlade država NATO. SAD su već za Irak obrazovale "koaliciju voljnih" što je donekle smanjilo relevantnost NATO-a, a ako NATO ne bude uspešan u Avganistanu, SAD se mogu okrenuti novim selektivnim vojnim koalicijama radi sopstvenih interesa. To će onda dodatno potkopati zapadnu vojnu alijansu, pa i ugled američkog liderstva koje NATO oličava u razmišljanju mnogih Evropljana. Jer, mnogi u Evropi ne shvataju kakva je to veza između dugoročnih bezbednosnih interesa Evrope i rata u tako dalekoj zemlji kao što je Avganistan. Čak su se i Poljaci, najverniji američki saveznici u "novoj" Evropi, sada setili da čak ni Rusi nisu od njih zahtevali da se bore u Avganistanu kada su bili tamo. Transatlantskim partnerima sve je teže da usaglase stavove oko izazova u 21. veku i novembarski samit NATO-a u Rigi trebalo bi da donese nove ideje oko energetske bezbednosti, odnosa NATO i EU, izgradnje nacija u Iraku i Avganistanu, globalnog partnerstva sa zemljama Pacifika.
Novog proširenja NATO-a neće biti tako skoro, a kako svaki samit alijanse teži i spektakularnim rezultatima, to je u opticaju mogućnost da Srbija u Rigi, i bez Ratka Mladića u Hagu, bude primljena u Partnerstvo za mir. To bi moglo još više da obori popularnost NATO-a u Evropi, jer su ankete u Srbiji po tom pitanju za NATO još gore nego u Nemačkoj i Turskoj. Što još jednom dokazuje da Srbi bez Nemaca i Turaka ne mogu.
UMRO JE NAJČUVENIJI ŠPIJUN EVROPE, šef nekadašnje istočnonemačke tajne službe Štazi general Markus Volf. Kada sam u avgustu 1990. godine u Kabulu radio intervju sa šefom tajne službe Avganistana generalom Ahmedom Jakubijem ispričao mi je detalj sa njegovog školovanja u DDR-u kod Štazija. Mladi predavač Markus Volf predočio je stranim slušaocima koja će to biti trusna područja u Evropi u 21. veku: Kosmet i Korzika. General Jakubi danas prodaje robu na buvljaku u Moskvi sretan što je uspeo da pobegne ispred mudžahedina i talibana.
I general Momir Stojanović, nekadašnji šef VBA, dosta je tačno, i na vreme, čini se, procenio problem vehabija kod nas i u Crnoj Gori, najavio odnose između zvanične Podgorice i Prištine. I smenili ga u Beogradu, jer su to tražili u Podgorici. No, barem nije na buvljaku...
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 12/11/2006]
