Izvor: Politika, 04.Maj.2013, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija treća po izvozu fudbalera
U prošloj godini posle Brazilaca (515) i Francuza (269), mi smo na trećem mestu u svetu (205). – U italijanskoj Seriji A 32,2 odsto igrača ima više od 30 godina
I dok na travnatom terenu nacionalna selekcija posrće, u isto vreme, u jednoj fudbalskoj kategoriji na snazi je srpski paradoks. Ili kako drukčije objasniti da je u 2012, posle Brazilaca (515 fudbalera u inostranstvu) i Francuza (269), na visokom trećem mestu u svetu najviše naših „gastarbajtera” (205). >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
I dalje, to nije trenutni hir ili tek slučajna statistička greška, već prema podacima ustaljeni pravac. Od 2010. poredak je ovakav: 1. Brazil (529), 2. Francuska (246), 3. Argentina (234), 4. Srbija (214) i 5. Portugalija (121). U 2011. poredak je bio – 1. Brazil (566), 2. Francuska (245), 3. Srbija (205), 4. Argentina (188), 5. Portugalija (171).
U Evropi je na radu čak 61 odsto svih fudbalskih pečalbara, a „Stari kontinent”, uprkos velikoj ekonomskoj krizi, još ima finansijske snage za ovoliki priliv.
Brojevi mogu da se tumače na razne načine, a jedan od njih je da je uoči početka sezone 2012/13. u pet najvećih evropskih liga (Premijer, La liga, Serija A, Bundesliga, Liga 1) prosečan klupski budžet iznosio 37.000.000 evra (u klubovima je 46 odsto stranaca, a najviše – 22 – ima Mančester siti). U sledećem platnom razredu su sa godišnjim izdvajanjem od 10.000.000 do 37.000.000 evra Rusija, Turska, Holandija, Škotska i Grčka, pa u trećem (od 3.000.000 do 10.000.000) Švajcarska, Ukrajina, Belgija, Danska, Švedska, Rumunija... I tako redom do začelja i novčane mase manje od tri miliona evra gde Srbiji društvo prave Mađarska, Belorusija, Finska, Hrvatska, Slovenija i Slovačka.
Ili, drugim rečima udoba potpune komercijalizacije, gde je uspeh, pa još ako može odmah, glavno merilo kvaliteta, rad na duge staze u stvaranju novih fudbalskih snaga polako gubi bitku. Sve je više „poluproizvoda” ili vešto medijski isfabrikovanih talenata koji ni krivi ni dužni dobijaju (naravno i njihovi agenti) ogromne svote novca.
Kada se u „velikih pet” uproseče primanja po godištima na klupskim blagajnama ukupno najviše primajutridesetogodišnjaci (80.200.000 evra), pa oni sa 29 leta (60.200.000), pa sa 28 (56.600.000) i sa 33 (52.700.000).
Tako u Seriji A više od tri decenije ima 32,2 odsto neposrednih proizvođača, u La Ligi 24,2 %, u Premijer 23,2 % u Ligi 1 22,1 %, a najmanje ih je u Bundesligi – 18,4 odsto.
Prosečna starost fudbalera u Engleskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji i Francuskoj je 26,81, a po šampionatima „najmatorija” je Italija (27,89), zatim Engleska (27,26), Španija (26,88), Francuska (26,29) i na kraju najmlađa Nemačka (25,79).
Od klubova najviše veterana starijih od 30 godina imaju Atalanta (57,8 odsto), Peskara (57,4 %), Nirnberg, Đenova i Levante (po 54,5 %), Malaga (54,3 %), Torino (50,8%), Fulam (46,7 %), Bajern (45,5 %), Everton (44,6 %), itd. Igrače u tom dobu, u pet najjačih liga, nemaju samo Atletiko, Aston Vila i Verder.
Ratko Pavlović
objavljeno: 04.05.2013
