Izvor: Blic, 03.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija sve dalje od Evrope
Gubitak stotina miliona evra iz fondova Evropske unije, gubitak investicija zbog nesigurne političke situacije, usporeno sprovođenje reformi i poslednje mesto među zemljama Zapadnog Balkana na putu evropskih integracija - bilans su situacije u kojoj se Srbija našla nakon jednogodišnjeg zamrzavanja pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
Pregovori sa EU prekinuti su na današnji dan zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom, iako su trajali samo šest meseci. Evropska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << komisija je tada ocenila da vlasti u Beogradu nisu dostigle traženi stepen pune saradnje sa Haškim sudom i nisu uhapsile i tom sudu izručile generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, optuženog za genocid u Srebrenici.
Tačno godinu dana nakon prekida pregovora i u godini kada je EU proslavila 50 godina postojanja, Srbija se nalazi daleko na začelju liste zemalja koje bi trebalo da se priključe evropskoj zajednici. Iako je naša zemlja tehnički spremna za dalje evropske integracije, ne može da se pomeri sa mrtve tačke jer joj nedostaje politička volja. Osim prekida pregovora, odugovlačenje sa formiranjem nove vlade i nepostojanje Skupštine koja bi usvajala nove zakone takođe su uticali na to što Srbija danas zauzima poslednje mesto na putu evropskih integracija.
Tanja Miščević, šefica Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, ističe da nova vlada mora što pre da se formira kako bi pregovori sa EU o stabilizaciji i asocijaciji bili nastavljeni.
- Formiranje vlade i sprovođenje aktivnosti u vezi sa ostvarenjem pune saradnje sa Tribunalom osnovna su dva uslova od čijeg ispunjenja zavisi kada ćemo nastaviti pregovore sa EU - kaže Miščevićeva i naglašava da je svaki dan bez zaključivanja sporazuma za Srbiju izgubljen dan, jer bez toga ne možemo da se efikasnije krećemo ka EU, niti da podnesemo prijavu za članstvo. Ukoliko Srbija dobije novu vladu do 14. maja, po njenom mišljenju, naša zemlja bi pregovore sa EU nastavila veoma brzo, i u najboljem slučaju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju parafirala već u julu.
Kosovo nije uslov
Tanja Miščević smatra da proces približavanja EU u ovom momentu nema dodirnih tačaka sa pitanjem Kosova, jer se o Kosovu odlučuje u UN.
- Rešavanje statusa Kosova nije uslov za nastavak pregovora sa EU. Jedini uslov je bio konstruktivan pristup našeg pregovaračkog tima i sigurna sam da se ni u narednom periodu to neće pojaviti kao važan elemenat nastavka i završetka naših pregovora o stabilizaciji i pridruživanju - rekla je Tanja Miščević i naglasila da EU ne pokušava da trguje sa Srbijom nudeći joj bržu integraciju ukoliko prizna nezavisnost Kosova.
- Nasuprot tome, novi izbori bi predstavljali najgori scenario. U tom slučaju o nastavku pregovora ne bismo mogli ni da razmišljamo do kraja ove godine - kaže Miščevićeva za „Blic".
Kako je ona istakla, najrealnije bi bilo da Srbija parafira sporazum sa EU na jesen.
- Već na narednom sastanku Saveta ministara, koji će se održati u trećoj nedelji aprila, ministri spoljnih poslova EU mogli bi da konstatuju da je formirana nova vlada Srbije, a ubrzo zatim Evropska komisija bi odobrila nastavak pregovora za koje je Srbija već sada tehnički spremna - kaže Miščevićeva uz ocenu da bi EK već prilikom ponovnog otvaranja pregovora morala jasno da odredi da li je hapšenje Mladića uslov za parafiranje, potpisivanje sporazuma ili je uslov koji mora da bude ispunjen u momentu kada Srbija bude podnela zahtev za kandidaturu za članstvo u EU.
Za razliku od dosadašnjih reakcija i najava iz EU da bi pregovori sa Srbijom mogli da se nastave odmah nakon formiranja nove vlade, a da bi Srbija već krajem 2008. mogla da postane kandidat za članstvo, visoki zvaničnici u Briselu nisu bili spremni da daju posebne izjave povodom godinu dana od „odlaganja" pregovora, jer je, kako kako kažu, „sve dosad mnogo puta jasno rečeno". U Briselu samo ponavljaju da jedino očekuju da nova srpska vlada učini već poznate nužne korake i da pregovori što pre krenu, „jer to svi u EU žele".
Evropska komisija je juče saopštila da očekivana nova srpska vlada „drži ključeve" obnove pregovora o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom i stavila do znanja da to treba učiniti „što je pre moguće".
Uslov je i dalje isti, „u celom sklopu odnosa EU-Srbija nema ništa novo" i čeka se da srpske vlasti „iskažu jasnu političku rešenost i preduzmu opipljive i delotvorne korake koji vode hapšenju preostalih optuženih od Haškog suda, poručili su iz Brisela. Ipak, iz Evropske komisije nezvanično šalju signale u Beograd da je od novembra prošle godine jako malo urađeno u nastavku reformi, te da će to biti posebno naglašeno u izveštaju koji će Komisija podneti krajem novembra. Takođe, stižu i nova upozorenja o tome kako srpske vlasti nisu učinile gotovo ništa po pitanju sprovođenja akcionog plana za ostvarivanje pune saradnje sa Haškim tribunalom, te da srpske vlasti ne mogu tu obavezu da stave „pod tepih".
Jednogodišnji prekid pregovora o pridruživanju Srbiji donosi gubitak od skoro 380 miliona evra, koliko bi naša zemlja dobila od Unije kao zemlja kandidat za članstvo. Srbija je za 2007. godinu iz evropskih fondova pretpristupne pomoći dobila oko 186 miliona evra samo za izgradnju institucija i prekograničnu saradnju, dok su u slučaju Hrvatske i Makedonije, koje su kandidati za članstvo, fondovi otvoreni i za finansiranje regionalnog razvoja, razvoja ruralnih područja i usavršavanje administracije, što ovim zemljama donosi trostruko više novca. Koliko Srbija gubljenjem vremena gubi i novca, govori i primer Bugarske koja je je najsličnija Srbiji po broju stanovnika. Kao kandidat za članstvo u EU, Bugarska je prošle godine ostvarila oko 500 miliona evra pomoći, dok je EU za Srbiju prošle godine izdvojila 167 miliona evra. Prema planu EU, Srbija će iz pretpristupnih fondova do 2009. godine dobijati prosečno oko 190 miliona evra godišnje, dok su za Bugarsku, kao članicu EU od 1. januara 2007. godine, obezbeđene čak 1,3 milijarde evra. I bez zamršene računice potpuno je jasno da je zbog prekida pregovora o stabilizaciji i pridruživanju i neispunjavanja obaveza prema Haškom tribunalu gubitak Srbije neizmeran.
Ukoliko i postane kandidat za članstvo u 2008. godini, kako je naveo evropski komesar za proširenje Oli Ren, Srbija će za Hrvatskom zaostajati tri godine, što će joj doneti gubitak od oko 1,2 milijarde evra.
Aligrudić: Kriva Evropska komisija
Šef poslaničke grupe DSS u Skupštini Srbije Miloš Aligrudić ocenio je da je Srbija „ispunila skoro sve uslove" za ulazak u EU i da je „ostalo nešto, samo malo". On je ocenio da je to što je Srbija „eventualno propustila da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju krivica Evropske komisije, koja je „donela veoma nepravednu odluku o prekidu pregovora, zasnovanu na činjenici da Srbija ne sarađuje s Haškim tribunalom, što nije tačno".
- Nema, u smislu formalnih uslova za članstvo, bogzna šta da se nadoknađuje. Bojim se da se sve svodi na politiku i mislim da se to rešava onako kako je rekla delegacija Evropske komisije - formiranjem nove vlade, što će biti startni znak za nastavak pregovora - rekao je Aligrudić i istakao da je na putu ka EU Srbija „daleko ispred Albanije" i da je „učinila mnogo više od Rumunije i Bugarske, koje su članice EU". On je istakao da je Srbija pokušala da učini sve kako bi dokazala da se saradnja sa Tribunalom odvija nesmetano, a da „činjenica da se nekoliko optuženih nalazi van domašaja organa gonjenja jednostavno nije krivica vlasti u Srbiji".
Grubješić: Proevropska vlada da nadoknadi zaostatak
Članica Predsedništva G17 plus Suzana Grubješić ocenila je da se izgubljena godina u procesu evropskih integracija može nadoknaditi jedino ako se formira stabilna proevropska vlada Srbije.
- Srbiji je potrebna proevropska vlada koja će „u najkraćem mogućem roku završiti saradnju s Haškim tribunalom, do jeseni potpisati Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji i stvoriti uslove da Srbija 2008. godine postane kandidat za članstvo u EU - rekla je Grubješićeva i istakla da su svi operativno-tehnički preduslovi za tako nešto ispunjeni, a ostalo je da se ispuni politički uslov.
Marković: Nova vlada uslov za nastavak pregovora
Funkcioner DS Milan Marković očekuje da će se pregovori sa EU nastaviti ako se formira vlada u kojoj će DS imati mehanizme da stvara uslove za evropske integracije. On je istakao da je Srbija izgubila 10 godina tokom devedesetih, da je na evropskom putu ponovo zastala posle ubistva premijera Zorana Đinđića, a da već godinu nema nikakvih formalnih pregovora.
Prokić: Vlast ne Želi nastavak evropskih integracija
Funkcioner LDP Nenad Prokić optužio je predstavnike vlasti da ne žele iskreno nastavak evropskih integracija Srbije i da se ponašaju neodgovorno prema budućnosti države.
- Prekid pregovora sa EU o stabilizaciji i pridruženju rezultat je državnog udara izvršenog ubistvom premijera Zorana Đinđića. Ljudi koji su posle toga došli na vlast ne žele evropske integracije i evropsku Srbiju, jer je
njihovo carstvo na drugoj strani, što je dokaz da je
taj udar uspeo - kazao je Prokić.
