Izvor: RTS, 19.Mar.2010, 17:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija spremna za vansudsko poravnanje
Beograd u više navrata Sudu u Hagu, ali i hrvatskoj strani, slao dopise u kojima se vrlo jasno izjasnio da je spreman za vansudsko poravnanje u slučaju tužbe za genocid, rekao nekadašnji šef pravnog tima Srbije pred MSP Tibor Varadi.
Nekadašnji šef pravnog tima Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Tibor Varadi izjavio je za "Večernje novosti" da je Beograd u više navrata Sudu, ali i hrvatskoj strani, slao dopise u kojima se vrlo jasno izjasnio da je spreman za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vansudsko poravnanje u slučaju tužbe za genocid.
Bilo je i više neformalnih inicijativa za poravnanje, dodao je Varadi i zaključio da nikada nije došlo do suštinskih razgovora, iako je njegov osećaj bio da za to postoji spremnost i volja na drugoj strani.
Ministar pravde Hrvatske Ivan Šimonović izjavio je nedavno da bi Srbija inicirala pregovore, da je želela da se spor oko tužbe za genocid reši vansudski.
Kako je ranije za RTS rekao pravni zastupnik naše zemlje Saša Obradović, to je odluka koja zavisi od političke volje dve države.
"Onog momenta kada se druga tužena strana, a to je Srbija, upusti u postupak, za svako povlačenje i obustavu postupka potrebna je izjava volja obe strane. Znači dogovor", istakao je Obradović.
Međunarodni sud pravde u Hagu odredio je 20. decembar ove godine i 4. novembar 2011. godine kao rokove Hrvatskoj i Srbiji da dostave podneske u vezi sa tužbom i protivtužbom zbog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Činjenice iz kontratužbe
Sud je uzeo u obzir činjenice iz protivtužbe koju je Srbija podnela 4. januara, u kojoj se od suda traži "da presudi i proglasi da je Hrvatska prekršila obaveze iz Konvencije time što je u toku i posle operacije 'Oluja', u avgustu 1995, nameravala da uništi srpsku nacionalnu i etničku grupu koja je živela u Krajini ubijenjem pripadnike te grupe, izazivanjem ozbiljnih telesnih i mentalnih povreda članovima grupe i namernim podvrgavanjem članove grupe životnim uslovima koji je trebalo da dovedu do njihovog delimičnog uništenja", navedeno je u saopštenju.
U saopštenju se podseća da Srbija od Hrvatske traži da "prihvati posledice svojih međunarodno nezakonitih dela, time što će Srbima iz Krajine u potpunosti nadoknaditi svu pretrpljenu štetu i gubitke nastale kao posledica genocida, kao i time što će ustanoviti sve pravne uslove i obezbediti životne uslove za bezbedan i slobodan povratak Srba u njihove domove".
Od Hrvatske se očekuje i da "izmeni zakon o praznicima, danima sećanja i neradnim danima, tako što će ukloniti Dan pobede i domovinske zahvalnosti, Dan hrvatskih branitelja koji se slave 5. avgusta, kao dan pobede u genocidnoj operaciji "Oluja", sa liste svojih javnih praznika", navedeno je u saopštenju MSP.
"Budući da Hrvatska nije uložila prigovor na ove tvrdnje iz protivtužbe Srbije, Sud nije smatrao da u ovoj fazi mora da donese definitivnu odluku po pitanju da li su navedene tvrdnje u skladu sa Pravilnikom suda", poručeno je iz MSP.
Tužba i kontratužba
Hrvatska je Međunarodnom sudu pravde u Hagu 1999. godine podnela tužbu protiv Srbije. U njoj se tvrdi da je Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida", zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske".
Navodi se da su zločini počinjeni posebno u Vukovaru, regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije. Prema tvrdnji Hrvatske, u tom periodu ubijeno je oko 10.000 osoba, dok je više od 7.000 bilo zatvoreno u logorima.
Vlada Srbije je odgovorila kontratužbom, saopštivši da se "Republika Srbija odlučila na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv tadašnje SR Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine".
Obimna kontratužba, u pet tomova, sadrži detalje vezane za zločine počinjene nad Srbima u Hrvatskoj u periodu od 1991. do 1995. godine, ali i obiman, istorijski, dodatak o periodu od 1941. do 1945. godine.
