Izvor: RTS, 08.Nov.2014, 09:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija spremna za pregovore sa MMF-om
Šef kancelarije Svetske banke Toni Verhajen kaže da Srbija u pregovore sa MMF-om ulazi spremna, ali naglašava da nema garancija će konačni dogovor sa ovom institucijom biti aranžman. Važno je da Vlada ima jasan plan fiskalne konsolidacije, poručuje Verhajen.
Toni Verhajen je, u intervjuu za RTS, rekao da se u naredne tri godine nivo javnog duga Srbije može smanjiti, ali da Vlada najpre mora da reši problem javnih preduzeća.
Rekli ste da je Srbija spremna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za pregovore sa MMF-om koji u toku. Na čemu temeljite optimizam?
Srbija je iznela svoj plan fiskalne konsolidacije koji se sastoji od tri dela. To su smanjenje troškova, podizanje prihoda i reforma javnih preduzeća da bi izdvajanja za subvencije bila manja. To je plan koji je dovoljno konkretan da bi se radilo sa MMF-om. Nema garancija da će konačni rezultat biti dogovor o aranžmanu, ali je barem plan jasan.
Svi naglašavaju kao veoma važan taj period od tri godine, zaključno sa 2017. godinom, kao i da je rebalans ovogodišnjeg budžeta samo prvi korak, ali da je suština u planiranju do 2017. godine. Šta bi trebalo da budu glavni stubovi strategije?
Na kraju tog trogodišnjeg perioda, nivo javnog duga Srbije trebalo bi da se stabilizuje i onda krene da pada. Fiskalna situacija u Srbiji je takva da se ovo ne može učiniti za jednu godinu. Neophodne su tri godine. Za neke reforme koje je Vlada najavila potrebno je vreme - rešenje pitanja javnih preduzeća zahteva dve, tri godine. Nije moguće primeniti ove mere za godinu dana. Ali ako mere proizvedu željeni rezultat, a to je fiskalna stabilnost - onda je tri godine minimum za ispunjenje cilja.
Jedna od glavnih oblasti interesovanja Svetske banke jeste reforma javnih preduzeća i administracije. Prodaja jednog od tih preduzeća najavljena je za sledeću godinu - Telekom Srbija traži stranog vlasnika. Da li je to dobar način da se dopuni budžet ali i da li je to dobar put za tu kompaniju?
Telekom je u potpunosti specifičan primer. Mi nismo fokusirani na Telekom - to je posao za Međunarodnu finansijsku korporaciju, koja je deo grupe Svetske banke. Mi smo usmereni na druge kompanije, koje ne mogu da se privatizuju ili ih prvo treba restrukturirati - EPS, Železnica, moguće vodovodne kompanije ili Putevi Srbije. Mi se trudimo da pronađemo način da ova preduzeća ne budu više na teretu budžeta. Telekom i Aerodrom su vredni aduti - mogu donositi Vladi prihod u svakom slučaju.
Posebno ćete se fokusirati na preduzeća u restrukturiranju. Posebno na 502 koja još nisu privatizovana. Ministar Sertić je najavio da će 100 sa te liste naredne nedelje otići u stečaj. Da li je to korak u pravom pravcu i da li dolazi u pravo vreme?
Za nas, ovo je jedini mogući korak, jer tih 100 kompanija nije privuklo nijednog investitora. Vlada je svima dala poslednju priliku da privuku investitore i ovih 100 to uopšte nisu uspele. Možda ima drugih za koje postoji interesovanje, pa na kraju neće ni one biti prodate ali ovih 100 je početak. Važno je da se ova pitanja reše jer ove kompanije opterećuju budžet - ne plaćaju poreze, račune, a raspolažu vrednim resursima. Savet stranih investitora je uvrstio rešavanje pitanja ovih kompanija među pet najvećih prepreka za investiranje u Srbiji i ja mislim da je njihova ocena veoma tačna.
Usmereni ste i na državnu administracija i zaposlene u njoj. Čuli smo glasine o broju ljudi koji treba da ostane bez posla u državnoj administraciji. Koje su procene Svetske banke - postoji li procena koliko ljudi treba da ostane bez posla u administraciji?
Srbija ima više zaposlenih u administraciji po glavi stanovnika nego mnoge druge zemlje. Ali mi ne postavljamo takve ciljeve, njih postavlja Vlada, a mi joj samo pomažemo da te ciljeve ostvaruje. Ono što ćemo raditi jeste da ćemo zajedno sa kolega iz Evropske unije pomoći Ministarstvu za državnu upravu u procesu analize svih sektora, da bismo videli gde postoji mogućnost za uštedu. Na tome ćemo raditi tokom 2015. godine.
Redovni godišnji izveštaj Svetske banke o uslovima poslovanja svrstao je Srbiju daleko ispod mnogih susednih zemalja. Ima li šanse da sledeće godine rezultat bude bolji? Da li mere koje sadašnja Vlada preduzima vode boljem plasmanu i može li se išta učiniti dok se ne poboljša situacija sa izdavanjem građevinskih dozvola?
Srbiju koče dve velike stvar. Jedna je pitanje građevinskih dozvola - koliko se lako dobijaju i koliko košta njihovo izdavanje. Druga je plaćanje poreza. Ako Srbija od danas do juna 2015. godine, jer to je datum kada se svode bilansi za sledeći izveštaj, uspe da značajno poboljša situaciju u te dve oblasti, Srbija može da lako da napreduje 30 do 40 mesta.
