Izvor: RTS, 18.Okt.2010, 15:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija spremna za borbu protiv kriminala
Ministarka pravde Snežana Malović istakla da je Srbija voljna i spremna da preduzme sve potrebne korake u borbi protiv organizovanog kriminala u svim njegovim oblicima. Ministraka na konferenciji u Beču predstavila mere koje je Vlada Srbije preduzela u borbi protiv organizovanog kriminala.
Srbija je voljna i spremna da preduzme sve potrebne korake u borbi protiv organizovanog kriminala u svim njegovim oblicima, istakla je ministarka pravde Snežana Malović, na konferenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zemalja potpisnica Konvencije UN za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (UNTOC).
"Verujemo da je nivo našeg uspeha u suzbijanju organizovanog kriminala povezan sa našom sposobnošću da spoznamo očigledne i neposredne efekte, ali i da se pripremimo, predvidimo i suočimo sa novim trendovima kriminala", rekla je Malovićeva u Beču.
Predstavljajući mere koje je preduzela Vlada Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala, ona je naglasila da novi i nadolazeći oblici organizovanog kriminala predstavljaju globalnu industriju i kao takvi predstavljaju pretnju građanima, državama, regionima i globalnom miru i stabilnosti.
U protekle dve godine Skupština Srbije usvojila je više zakona koji se tiču primene UNTOC, kao što su zakoni o oduzimanju i konfiskaciji prihoda od kriminala, o odgovornosti pravnih lica, o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, kao i izmene i dopune Krivičnog zakona, rekla je Malovićeva.
Ministarka pravde je podsetila da se Zakon o oduzimanju imovine primenjuje od 1. marta 2009. godine i da su uspostavljene Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom i jedinica za finansijske istrage unutar Ministarstva unutrašnjih poslova.
"Iskustva iz primene pokazuju da kažnjavanje organizovanog kriminala bez oduzimanje imovine nije dovoljna pošto nastavljaju sa kriminalnim aktivnostima za vreme izdržavanja kazni, pošto im je finansijska moć ostala nedirnuta", navela je Malovićeva.
Prema njenim rečima, samo za godinu i po doneto je oko 20 odluka o privremenom oduzimanju i nekoliko o trajnom oduzimanju imovine. Direkcija trenutno upravlja sa 70 kuća, stanova ili poslovnih prostora, 110 automobila, devet hotela i restorana i dve trećine jedne vikendice, jednom farmom i 44 hektara građevinskog prostora, jednom robnom kućom.
Oduzimanje imovine pravnim licima novi izazov
Takođe, na računu Direkcije i Narodne banke se nalazi oko 800.000 evra i mesečni prihodi od izdavanja nepokretne imovine u visini od 12.000 evra, navela je Malovićeva, dodajući da je ukupna vrednost oduzete imovine kojom upravlja Direkcija oko 200 miliona evra.
"Praksa pokazuje da su novi izazovi sa kojima se suočavamo sada oduzimanje imovine pravnih lica, kao i odgovornost pravnih lica. Potrebno je da uložimo više napora u saradnju, razmenu iskustava i bolju praksu u cilju borbe protiv organizovanog kriminala", rekla je ministarka.
Srbija učestvuje u UNTOC pilot projektu i poseta Srbiji je bila prilika da razmenimo naše dobre rezultate, ali je i pomoglo nama da pobljšamo zakone i praksu. Zato smo uvereni da detaljan pregled predstvalja efikasan način za implementaciju Konvencije i njenih protokola, objasnila je Malovićeva.
Srbija je bila jedna od prvih koja je spoznala i koja se uključila u suočavanje za novom pretnjom koja se nazire - "sajber kriminalom", dodajući da je Skupština Srbije usvojila zakon koji ima za cilj da uspostavi i učini efikasnim državne vlasti u suzbijanju novog oblika kriminala koji je označen kao jedan od najvećih pretnji zakonu i redu.
Prema njenim rečima, sve te mere, kao i zaključci Konferencije ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova zemalja jugoistočne Evrope, održanoj u oktobru u Beogradu, doneli su brze procedure za ekstradiciju, jačanje međunarodne saradnje.
Zaključci su doneli i podršku korišćenju zajedničkih istražnih timova, omogućavanje odgovarajuće obuke vlasti za primenu zakona i pravosuđa, primena novih tehnika i metoda u oblasti oduzimanja imovine i sredstava za deljenje, kao i razmena najbolje prakse.
"To su neki od naših odgovora na pretnje organizovanog kriminala koje ne znaju za granice, pravna organičenja ili probleme sa ekonomskom krizom", zaključila je Malovićeva.
Napredak međunarodnih napora u suočavanju sa transnacionalnim organizovanim kriminalom biće u centru pažnje sastanaka učesnika konferencije koja se održava do 22. oktobra.
