Izvor: B92, 01.Dec.2022, 20:02
Srbija, škole i nasilje nad prosvetnim radnicima: "Nikad neću zaboraviti nož uperen u moju glavu"
Prosvetni radnici zahtevaju rigorozniju zakonsku zaštitu i krivičnu odgovornost za nasilnike.
Oliveru Radosavljević, nastavnicu matematike iz Rače kod Smederevske Palanke, učenica osmog razreda ubola je nožem u lice 1. februara 2021.
Dan koji, kako kaže, nikad neće zaboraviti.
"Nož uperen u moju glavu i njen pogled koji nikada do sada nisam videla", priseća se Radosavljević prizora.
Pored fizičkog nasilja, nastavnici trpe i vređanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pretnje, ponižavanje, krađe i digitalno zlostavljanje.
Zbog toga je više stotina nastavnika i učitelja izašlo na ulice 47 gradova širom Srbije zahtevajući da im se izmenama zakona obezbedi bolja zaštita, kao i da nasilnici krivično odgovaraju.
"Prema trenutnim propisima, učenici koji su počinili neki akt nasilja, mogu da dobiju dva ili jedan iz vladanja, ukor i da ipak završe godinu, dok se ta mera ne izrekne mogu da napuste školu i upišu drugu.
"A da je nastavnik, ne daj Bože slučajno očešao učenika bio bi suspendovan i vodio bi se disciplinski postupak - to je neprihvatljivo, pa ako vas zakon ne poštuje, neće ni društvo", priča Milan Trbović, predsednik Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, jednog od esnafskih udruženja čiji članovi su učestvovali na protestu.
Prosvetne radnike na ulice je izveo slučaj profesorke iz Trstenika koja je pala na pod kada ju je učenik treće godine srednje škole u učionici zbacio sa stolice, dok su drugi snimali i glasno se smejali, a kasnije video podelili sa drugim učenicima škole.
Jedan od učesnika je napustio školu, dvojica su izbačena, a Ministarstvo prosvete je oformilo radnu grupu koja bi trebalo 19. decembra da objavi predlog mera za prevenciju nasilja.
"Snimak je osmelio prosvetne radnike da kažu šta se dešava dugi niz godina, to je kap koja je prelila čašu.
"Profesorka je simbol žrtve prosvetnih radnika čije se profesija godinama unižava", kaže Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije za BBC na srpskom.
Nivoi nasilja - šta škola mora da preduzme i u kom trenutku
Pravilnik razvrstava nasilje po nivoima i propisuje kako škola treba da reaguje u zavisnosti od ozbiljnosti situacije.
Ako škola ne može sa sigurnošću da proceni nivo nasilja, može da se obrati drugim institucijama za pomoć - lekarima, Ministarstvu prosvete i socijalnim radnicima.
Nivoi nasilja - šta škola mora da preduzme i u kom trenutku
Pravilnik razvrstava nasilje po nivoima i propisuje kako škola treba da reaguje u zavisnosti od ozbiljnosti situacije.
Postoje tri nivoa nasilja, od kojih je prvi najlakši.
Postojeći zakonski okvir često se ne primenjuje, niti je dovoljan da pruži adekvatnu zaštitu, ukazuju godinama prosvetni radnici i predstavnici sindikata.
"Tražimo promenu Krivičnog zakona - da ta deca odnosno njihovi roditelji odgovaraju krivično za ono što njihova deca urade. Ovo je samo prelilo čašu.
"Zakoni se ne menjaju, sva prava se daju deci, a oni ne znaju svoje obaveze, mi imamo propast kompletnog društva i želimo da skrenemo pažnju da se obrazovni sistem decenijama urušava", kaže Aleksandra Stanković, nastavnica Osnovne škole Vasa Pelagić iz Beograda.
Promena regulative bi delovala preventivno i potencijalno sprečila nasilje, smatra Trbović.
"Kada neko hoće, on reši problem, kada neće - pravi radnu grupu, ali ne može se ona sastajati beskonačno", dodaje.
Članovi Foruma srednjih stručnih škola su na protestu Kkrajem marta 2022. predložili uvođenje suspenzije učenika sa nastave na određeni period, u zavisnosti od težine prekršaja, odnosno nasilja koje učini nad nastavnikom, kao i da jedna od mera bude slanje u popravni dom.
Ove mere bile bi preduzimane samo u slučajevima fizičkog nasilja nad nastavnicima, izjavili su tada predstavnici ove organizacije.
Oni su takođe tražili i određivanje novčanih kazni za roditelje čija deca počine manje prekršaje.
Forum gimnazija je predložio 2019. godine da se učenicima zabrani prelazak u drugu školu do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.
Nešto više od 16 odsto nastavnika srednjih škola je pretrpelo fizičko nasilje, a 78 odsto verbalno, navodi se u radu Nasilno ponašanje učenika prema nastavnicima u srednjoj školi iz 2018. godine.
Manje od 18 odsto njih je bilo meta krađe ili uništavanja lične imovine, pokazuje isto istraživanje.
U proseku, svaki šesti odrasli kaže da je bar jednom bio ugrožen od učenika, podaci su studije Nasilje u školama Srbije, objavljene 2014, u kojoj je učestovalo više od 15.500 prosvetnih radnika iz 237 osnovnih škola.
Oko dve trećine kaže da je verbalna agresivnost problem, a trećina smatra da problem postoji i sa fizičkom agresijom.
Procenat učenika koji su svedočili nekom obliku nasilja nad prosvetnim radnicima raste iz razreda u razred, pokazuje ovaj rad.
Tako je 25,5 odsto učenika petog razreda videlo verbalno ili fizičko nasilje nad nastavnicima. Taj procenat među decom šestog razreda je 39,1 odsto, sedmog 49,1 odsto, a čak 57,4 osmaka je svedočilo tome da nastavnik trpi nasilje.
"Samo prisustvo scenama u kojima je nastavnik ponižen, često i bespomoćan, nosi posledice po ukupnu atmosferu u učionici, pa i školi u celini. Jedna od poruka koju takva situacija može preneti, jeste da su pred nasiljem bespomoćni i odrasli", navodi se u istraživanju.
Rezultati istraživanja o nasilju nad prosvetnim radnicima iz 2018, pokazuju da su nastavnici srednjih škola izloženiji verbalnom nasilju, dok je fizičko prisutnije u osnovnim obrazovnim ustanovama.
Zaposleni u srednjim stručnim školama češće trpe nasilje od kolega iz gimnazija.
Učenici u školama sa velikim brojem đaka češće vrše nasilje u odnosu na vršnjake u manjim sredinama.
U nacionalnom izveštaju UNICEF-a za Srbiju se navodi da nasilje vrši oko 21 odsto dece.
Iz Ministarstva prosvete, do objavljivanja teksta, nisu odgovorili na pitanja novinara BBC-ja na srpskom o tome koliko su slučajeva nasilja nad prosvetnim radnicima evidentirali do sada.
Urušen položaj, pogaženo dostojanstvo, a nasilje relativizovano
Zaposleni u obrazovnim ustanovama ukazuju na to da je nasilje prema prosvetnim radnicima iz godine u godinu sve češće i agresivnije.
"Naša deca imaju velike probleme i ono što im se dešava u kući i njihovom mini okruženju, prenose na nastavnike.
"Mnoga nisu usvojila osnovne društvene vrednosti, jer ih nisu imala u porodici, nisu imala gde da ih usvoje", priča Vasiljević-Prodanović, profesorka sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Problem je i što se prosvetni radnici često predstavljaju kao ljudi koji ne rade dobro sopstveni posao ili nisu dovoljno kompetentni, smatra Ljiljana Marković, psihološkinja.
"To govore i deca i roditelji, što dodatno srozava položaj i autoritet zaposlenih u školama, a deca su spremnija da pređu određene granice prema tim autoritetima.
"Nisu svesni da postoji granica, da je to odrasla osoba sa kojom ne može i ne treba da se postupa na takav način, nisu svesni u kojoj meri takvo ponašanje nanosi štetu i ostavlja posledice", pojašnjava.
Nataša Milaković i njen suprug, roditelji dvoje dece od osam i 12 godina, posmatraju učiteljice i nastavnike kao partnere i kažu da roditelji i prosvetni radnici treba da znaju da su na istoj strani.
"Nikada nismo dolazili u školu da se bunimo zbog ocena, da vršimo bilo kakav pritisak, ali smo svesni da roditelji to rade, nekada usmeno u ličnom obraćanju ili preko dece, a nekada pokušavaju da kroz viber grupe unesu pometnju i da troluju", kaže Milaković.
Ovim roditeljima je bitno da se deca raduju školi i da su tamo sigurni i bezbedni.
Kada im sinovi prepričaju da su čuli ili videli bilo kakvu vrstu nasilničkog ponašanja, trude se da im pojasne da to nije način rešavanja problema.
"Decu učimo da je svaka ocena za đaka, da moraju više da se trude ako hoće bolje ocene, i da nije naše da određujemo kriterijume", kaže ova majka.
Decu uče i da poštuju nastavnike i učitelje.
Kaže da je prednost što deca imaju baku koja je profesorka engleskog u penziji.
"Kraj nje koju su bivši učenici sretali, grlili i pozdravljali, mogli su da steknu sliku da je njena profesija i poziv bila nešto dostojanstveno i vredno.
"Smatramo da nastavnicima mora da se vrati dostojanstvo i da zakon štiti njih, a ne nasilnike", govori za BBC na srpskom.
Neki od primera nasilja u školama u Srbiji poslednjih godina:
Na decu utiče i šira društvena sredina, mediji i internet, dodaje Marković.
"Deca vide da neki ljudi agresivnim ponašanjem postižu ciljeve, da kazne izostaju, dok oni koji su dobri deluju nesposobno.
"Kada ste stalno izloženi informacijama o nasilju - a oni jesu jer provode dosta vremena na društvenim mrežama - takav model ponašanja postaje normalan, jer još nisu izgradili kritički stav prema tome", objašnjava psihološkinja.
Ističe da je nasilje danas u društvu relativizovano iako stepen nasilja raste iz godine u godinu.
Primećuje i da nasilje poprima oblike 'zabave' i da se najčešće vrši grupno.
"Deli se po društvenim mrežama, komentariše se. Oni koji vrše nasilje imaju jedan motiv, dok je onima koji to gledaju zabavno, postaju saučesnici, snimaju, prepričavaju ili se podsmevaju situaciji", kaže Marković.
Porast nasilja oslikava društvo u kom živimo, smatra Svetlana Vajnktner, nastavnica Osnovne škole Stevan Sremac iz Dobanovaca.
"Ono što se pokazuje u osam uveče, scene nasilje, sve to utiče na decu, nema edukativnog sadržaja, plus ugledaju se na ljude koji se same hvale da nemaju obrazovanje - ovo je širi problem", dodaje.
Za nasilje nad prosvetnim radnicima poput onog kroz koje je prošla nastavnica iz Trstenika, često se ne sazna, jer se zaposleni plaše da progovore.
"Strah od administracije, učenika, poslodavaca - povlačimo se, a nasilje je prisutno na svim nivoima - čemu više strah?
"Moramo više sebe da cenimo, da bi nas i društvo uvažavalo", kaže Sandra Radovanović, predsednica Sindikata radnika škole Ivo Andrić iz Beograda.
U njenom okruženju, kaže, nije bilo nasilnog ponašanja, ali u razgovoru sa kolegama uviđa da je sve zastupljenija latentna vrsta nasilja poput pretnji i mobinga.
"Svako odbijanje deteta da posluša nastavnika je već ponižavajuće za njega", dodaje nastavnica Vajnktner.
I to nije sve.
"Treba održati disciplinu u odeljenju gde su đaci koji su vas javno ponizili, a daju primer drugim učenicima da oni to isto mogu da urade, jer nema nekih većih sankcija - to se širi, a ne zaustavlja se", kaže ona.
Posle dvomesečne pauze, Olivera se vratila časovima.
"Uželela sam se posla, uželela sam se dece", veselo izgovara.
Sa đacima nije imala problema, ali su je pogađale priče u kojim je predstavljena kao krivac iako je odluka suda govorila drugačije.
"Mi smo nastavili kao da se ništa nije desilo i dogovorili smo se da se o tome ne priča", seća se tih prvih dana posle bolovanja.
Kada čuje za novi slučaj, uznemiri se i slike počnu da joj se vraćaju.
Smatra da treba što više pričati sa decom, slušati njihove probleme, koji možda nekada i ne deluju ozbiljno, ali ih treba čuti.
"Tu mislim i na roditelje i na nastavnike.
"Ako se reaguje na vreme, mogu se preduprediti situacije poput moje", kaže Radosavaljević.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Posle dvomesečne pauze, Olivera se vratila časovima.
"Uželela sam se posla, uželela sam se dece", veselo izgovara.
Sa đacima nije imala problema, ali su je pogađale priče u kojim je predstavljena kao krivac iako je odluka suda govorila drugačije.
"Mi smo nastavili kao da se ništa nije desilo i dogovorili smo se da se o tome ne priča", seća se tih prvih dana posle bolovanja.
Kada čuje za novi slučaj uznemiri se i slike počnu da joj se vraćaju.
Smatra da treba što više pričati sa decom, slušati njihove probleme, koji možda nekada i ne deluju ozbiljno, ali ih treba čuti.
"Tu mislim i na roditelje i na nastavnike.
"Ako se reaguje na vreme, mogu se preduprediti situacije poput moje", kaže Radosavaljević.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
