Izvor: Politika, 26.Sep.2011, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija se obezbedila
MMF u četvrtak odobrava „Program predostrožnosti“ koji omogućava da, ako bude potrebno, Srbija povuče milijardu evra
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U atmosferi opšte zabrinutosti zbog svetskih ekonomskih tokova, a pogotovo prilika u vodećim ekonomijama, američkoj i evropskoj, svaka zemlja na tekućem jesenjem zasedanju Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda ovde rešava i sopstvene brige. Među njima i Srbija.
Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nam je izneo potpredsednik Vlade Božidar Đelić, sa Svetskom bankom je dogovoreno da prva tranša od 200 miliona dolara za podršku Srbiji bude iskorišćena tako što će pola otići za podršku budžetu a pola za investicije u domenu bezbednosti puteva, energetske efikasnosti i zdravstva.
U razgovorima sa predstavnicima MMF-a, konstatovano je da su preduzete sve nužne mere da Upravni odbor MMF-a u četvrtak, odobri već usaglašeni „Program predostrožnosti”, koji sadrži mogućnost da, ukoliko to bude potrebno, Srbija povuče milijardu evra.
Iznoseći svoje viđenje ovog zasedanja, Đelić je potvrdio opšti utisak, koji dominira i u izjavama čelnika dve institucije: da su prilike u globalnoj ekonomiji izuzetno teške. „Svetsku ekonomiju pratim već 30 godina i retko kada sam video ovoliku i ovako univerzalnu zabrinutost”, kaže potpredsednik Vlade.
Zbog toga je, po njegovoj oceni, veoma dobro što je potpisan „Program predostrožnosti” i što je već sada obezbeđeno finansiranje budžeta za sledećih devet meseci, prodajom evro-obveznica koje su imale dobar prijem. „Time su preduzete nužne mere da se očuva stabilnost Srbije u ovom izuzetno izazovnom momentu za svetsku ekonomiju, s predviđanjima da iduće godine rast u Evropi padne sa prvobitno predviđenih 1,8 odsto, na samo jedan procenat”, ocenjuje Đelić.
On je kao neosnovane odbacio spekulacije da bi kriza iz Grčke mogla da se prelije u Srbiju, jer su grčke banke u celosti u okviru bankarskog sistema Srbije. „Nema nikakvog rizika za one koji drže novac u tim bankama”, kaže Đelić. „Mnogo veći rizik sa kojim se suočavamo jeste ukoliko ekonomski rast u Italiji, u Nemačkoj i Austriji, koje su nam ključna tržišta, ne bude na onom nivou koji se očekuje”.
Na sastancima komiteta i odbora Svetske banke i MMF-a, preovlađuje zabrinutost prvenstveno zbog nestabilnosti evro-zone, što se pretvorilo u pritisak na lidere EU da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se sprečilo produbljavanje krize.
U istupanju u Nadzornom komitetu MMF-a, sekretar američkog Trežerija (finansija) Timoti Gajtner je najavio izuzetno dramatičan scenario za slučaj da 17 nacija evro-zone uskoro ne pređe sa reči na dela: „Lančani bankrot, juriš na banke i katastrofalni rizik”.
Ova pretnja, rekao je Gajtner, „mora da se skloni sa stola”, jer će u protivnom svi napori, i evropski i globalni, da se izbegne nova recesija biti uzaludni.
U zaključku Finansijskog komiteta MMF-a se pak konstatuje da će sledećih nekoliko nedelja biti „ključni test” za lidere evro-zone. U vidu se pri tom ima obaveza da se u nacionalnim parlamentima svih 17 zemalja koje su u monetarnoj uniji ratifikuje dogovor od 21. jula o novom finansijskom paketu za spasavanje Grčke. Dosad ga je usvojilo samo nekoliko zemalja, uključujući i Francusku. U parlamentu najvažnije evropske ekonomije, Nemačke, ovo na dnevni red dolazi ove nedelje.
Prema „redu vožnje”, poslednje izjašnjavanje obaviće se u Slovačkoj, 14. oktobra.
M. Mišić
objavljeno: 26.09.2011
