Izvor: B92, 12.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija se ne odriče Kosova
Dobro veče. Čuli ste Vesti, Skupština Srbije usvojila je izveštaj srpskog pregovaračkog tima o Kosovu i Metohiji, ali otišlo se i korak dalje. Naime, podržan je predlog budućeg Ustava u kome će Kosovo i Metohija biti definisani kao sastavni deo Srbije. Naš gost večeras je gospodin Slobodan Samardžić, jedan od koordinatora pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju i savetnik premijera Koštunice. Dobro veče.
Samardžić: Dobro veče.
B92: Da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krenemo od ove nove vesti, relativno nove iako je bilo najava vezanih za predlog budućeg Ustava. Šta će to konkretno da znači za poziciju pregovaračkog tima u kome ste Vi?
Samardžić: To će biti jedna politička podrška za pregovarački tim, to je u stvari jedna poruka i domaćoj i svetskoj javnosti, ali možda više svetskoj nego domaćoj. Jer, kada je o domaćoj javnosti reč, ona je upoznata s tim da je Kosovo deo Srbije po postojećem Ustavu Srbije od ’90. godine, i tu strogo ustavno i pravno gledano nema ničeg novog. Ova najava da će Kosovo biti takođe deo novog Ustava Srbije i da će biti definisano u režimu, tako da kažem, suštinske autonomije, jeste zapravo nešto što bi trebalo na politički način da pokaže celokupnoj svetskoj javnosti da se Srbija i srpski građani ne odriču Kosova i Metohije, tj. da će imati prilike da usvajajući Ustav na referendumu, jer to je postupak da se usvoji Ustav, kao što je poznato, dvotrećinska većina u Skupštini najpre pa onda na referendumu, dakle da će građani usvajajući Ustav Srbije zapravo u istom momentu dati i podršku naporima države da Kosovo ostane u okviru Srbije i da će to biti jedna apsolutno demokratski i demokratski legitimna odluka građana Srbije.
B92: Mislite da to može suštinski da promeni stav međunarodne zajednice?
Samardžić: Stav međunarodne zajednice suštinski mogu da promene samo mnoge stvari zajedno. Jedna od tih stvari je i ovaj, tako da kažem, potez sa Ustavom Srbije i Kosovom. To je zapravo jedan dokaz svima onima koji još uvek misle da u Srbiji postoje dileme oko toga šta s Kosovom, da im se kaže da u Srbiji zapravo dileme nema, da je srpski narod i građani Srbije demokratski odlučio da Kosovo ostane u Srbiji.
B92: Međutim, danas je već reagovao generalni sekretar UN-a Kofi Anan. On je uoči sutrašnje sednice Saveta bezbednosti pozvao i srpsku i albansku stranu da budu više fleksibilni i otprilike rekao, sad parafraziram, da ukoliko ostanu ukopani u svojim pozicijama to, kako je rekao, smanjuje, odnosno daje minimalni prostor za pregovore. Da li Vi mislite da ste ovim uticali na neki način na dalji tok pregovora?
Samardžić: Ja mislim da ne. Nije Anan reagovao na našu ideju da se Kosovo na ovaj način promoviše u novom ustavnom sistemu Srbije.
B92: On nije reagovao konkretno na Ustav, ali reagovao je na stavove koji se iznose evo i danas.
Samardžić: Jeste. Pa to je jedan uobičajeni stav da se, kako se to modernim rečnikom kaže, strane ohrabre, da budu fleksibilnije. Naime, od generalnog sekretara se može očekivati takva jedna uopštena podrška pregovorima, ako mogu da kažem, i nedavanje prednosti nijednoj od dve strane koje su u sporu. Međutim, kada se kaže da obe strane budu fleksibilne mi razmišljamo o našem stavu i o našoj poziciji. Mi mislimo da imamo jednu poziciju u kojoj je već sadržan kompromis, tako da možemo biti fleksibilni u jednom okviru.
B92: Šta je kompromis u Vašoj poziciji?
Samardžić: Pazite, kompromis, ako poredimo sa sadašnjim ustavnim stanjem Kosova i Metohije, to je da se Kosovu zapravo daje jedna produbljena potpuna autonomija.
B92: Oni su već imali autonomiju.
Samardžić: Jesu, ali ne u ovoj meri, ni ustavno ni politički gledano, u kojoj se ovo sad predlaže. Naime, Kosovo bi, prema platformi srpskog pregovaračkog tima, imalo sve nadležnosti samouprave, sve zamislive, bilo bi samostalno u funkcionisanju unutrašnjeg sistema, sem u nekoliko nadležnosti koje bi se zadržale za Srbiju, dakle to je spoljna politika, zaštita kulturnih dobara i još neke funkcije koje su vezane za spoljno-političko predstavljanje Srbije. Dakle, jedino u tom smislu krajnje određivanje suvereniteta države Kosovo ne bi imalo nadležnosti, sve drugo bi imalo. Kosovo nema takav položaj, niti bilo koja federalna jedinica ili region u svetu imaju takav položaj u nekom ustavnom sistemu.
B92: Da, ali to bi značilo da bi bila obaveza državnih organa da štiti državne interese Kosova u unutrašnjim i spoljno-političkim odnosima. Šta to znači?
Samardžić: To je prosto obaveza državnih organa da se pridržavaju Ustava. Naime, takva odredba bi zapravo značila da je Kosovo deo Srbije i da svi državni organi imaju obaveze da bilo u unutrašnjem, bilo u spoljnom prometu zastupaju takav stav.
B92: A kako mislite da time obavežete organe na Kosovu, ovakvom odredbom?
Samardžić: Pa mi ne možemo da ih obavežemo, to je sasvim jasno. Po našoj pregovaračkoj platformi takvo ustavno rešenje bilo bi deo jednog međunarodnog sporazuma. Znači, Kosovo bi moralo da se obaveže prema međunarodnim igračima u celom ovom kompleksu. Taj sporazum bi zapravo po našoj zamisli, po našem predlogu potpisale UN, tj. Savet bezbednosti ispred UN-a i Srbija, kao dva međunarodno pravna subjekta, potpisali bi sporazum koji bi bio dogovoren između srpske i albanske strane. Dakle, albanska strana ne bi bila potpisnik sporazuma jer ona nema međunarodno pravni kapacitet da tako nešto uradi, ali se nijedna odredba sporazuma ne bi prihvatila, ne bi potpisala pre nego što albanska strana to prihvati. Znači, mi bismo bili fer u pregovaračkom procesu.
B92: Gospodine Samardžiću, je l’ Vi mislite da je to realno?
Samardžić: Da vam kažem, ja mislim da jeste realno i da je realnije nego da Kosovo dobije nezavisnost. Ne mogu sada tvrditi da je to gotova stvar, ni približno od toga. Dakle, mi se za to zalažemo, to je jedna realna konstrukcija, ona daje fer ponudu i međunarodnoj zajednici da učestvuje u definisanju statusa Kosova, to je ono do čega je Albancima stalo da Kosovo ne bude prepušteno samo Srbiji. U definisanju njegovog statusa međunarodna zajednica igra itekako veliku ulogu, to je jedna strana. Druga strana je što se sporazum ugovara sa kosovoskom stranom, to su ovi pregovori. Dakle, oni mogu da traže šta hoće, postoji jedna donja granica, to je pitanje nezavisnosti. Onako kako je Ahtisari to rekao: „Srpska strana kad prihvata sve sem nezavisnosti, a kosovska ne prihvata ništa sem nezavisnosti." Sad pogledajte, u pogledu fleksibilnosti, koja je strana fleksibilnija, kad pogledate te početne pozicije. Evo, zamislite se malo oko pozicije jedne i druge pa ocenite koja ima više manevarskog prostora u pregovorima.
B92: Rekli ste da je reč o realnoj konstrukciji, dakle to što će se nuditi u budućem Ustavu, međutim, hajdemo od realnog stanja. Kada se recimo donese Ustav u kome će biti takva jedna odrednica šta se događa sutradan, odnosno šta će konkretno ali realno da se promeni?
Samardžić: Vidite, biće prvo politički veoma jasno da pregovarački tim ima zaleđinu u državnim organima, a državni organi u celokupnom javnom mnjenju i građanstvu Srbije. To je za međunarodni pregovarački proces neobično važno, oni gledaju kakva je unutrašnja situacija u zemlji. Ako je ona stabilna, ako je ona demokratska, i ako je ona jedinstvena, ako je ona opet javno mnjenjski slobodna, ako postoji slobodna diskusija, niko ne nameće jedinstvo, ono prosto proizilazi iz neke opšte situacije, to je za pregovarački proces tj. za zastupanje interesa jedne strane neobično značajno, tako da se kredibilnost te strane pojačava i ta strana dobija više prećutnih simpatija na strani posrednika.
B92: Ali, sigurna sam da će ljudi iz međunarodne zajednice, koji pažljivo prate šta se događa kod nas, čuti da su već čuli sa skupštinske govornice zveckanje oružjem, danas je toga bilo. Da li očekujete posle današnje sednice da bude ponovo nekih izjava i reakcija, ne samo gospodina Ahtisarija, već i drugih zvaničnika?
Samardžić: Pa ja mislim da njemu ne treba mnogo pa da da izjavu. Naime, on je izjavu o zveckanju oružjem dao kada niko nije pomenuo oružje.
B92: Ali, danas je pominjano oružje.
Samardžić: Danas nije pominjano oružje, danas je zapravo, mislim da je Toma Nikolić to rekao, pitao je šta bi Srbija uradila ukoliko bi se Kosovo oduzelo i kako bi se ponašale oružane snage naše zemlje. Vidite, on je postavio jedno pitanje kako bi se postavilo u bilo kojem Parlamentu bilo gde na svetu, to nije pretnja nikome po mom dubokom uverenju. Pre svega, pošto je ovo slobodna zemlja i Parlament je slobodan može da govori ko šta hoće za parlamentarnom govornicom. Ako bi se po tome ocenjivalo šta je svaki pojedinac rekao ili šef neke stranke, onda bi se mnoge zemlje verovatno izbacile i iz EU i iz UN-a, ali prosto to nije takav slučaj.
B92: Ali, mi nismo mnoge zemlje, mi smo ratovali do pre sedam godina. I kada recimo Ivica Dačić kaže da mi moramo jasno da kažemo da ćemo se za Kosovo i Metohiju boriti svim sredstvima, šta to znači? Kakav je Vaš odgovor? Kakav će biti Vaš odgovor međunarodnim zvaničnicima kada budu citirali njega ili Tomu Nikolića, koji je pominjao oružje, nož itd?
Samardžić: Znate šta ja mislim? Kada se jednoj zemlji preti oduzimanjem teritorije, to je moje mišljenje, ta zemlja ili država mora da brani tu svoju teritoriju svim sredstvima, to je potpuno jasno i to je krajnje legitimno otkad postoje države istorijski i savremeno.
B92: Da li ste Vi kao deo Vlade, Vi ste savetnik u Vladi, spremni da branite Kosovo i Metohiju svim sredstvima?
Samardžić: Pa ja mogu samo... Mislite na mene lično?
B92: Da li ćete savetovati premijera Koštunicu da brani svim sredstvima Kosovo i Metohiju?
Samardžić: Svim raspoloživim sredstvima, svim sredstvima s kojima država raspolaže.
B92: To znači oružjem, vojskom.
Samardžić: Pa da vam kažem, suviše je rano o tome govoriti, prosto nema takvog povoda. Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj bi se sada albanski teroristi ponovo digli na oružje i vršili teror nad srpskim stanovništvom, u kome KFOR ne bi ništa radio, kosovska policija ništa, UNMIK policija ništa, a mi sedeli skrštenih ruku. Mislim, u takvom jednom katastrofičnom scenariju verovatno da bi ova zemlja bila obavezna da poštuje svoju ustavnu obavezu da brani svoju teritoriju. Za sada, da budem sasvim jasan, bezbednosnu funkciju na Kosovu i Metohiji ima međunarodna zajednica, i mi smo krajnje lojalni toj situaciji. Mi nismo tražili kao država ni onih 900 vojnika koje imamo pravo po Rezoluciji 1244 da pošaljemo tamo, nismo tražili da ide tamo 900 vojnika i policajaca, nije važno koji je odnos. Znači, kad je bezbednosna situacija u pitanju nema razloga nijednog jedinog da se Srbija proziva za zveckanje oružjem, to može samo neko ko je zlonameran, kao što je Ahtisari bio kada je tumačio onu svoju inače još goru izjavu da su Srbi kao narod krivi. Prema tome, kontekst je tu bitan. Ako vi vidite kako smo mi provocirani takvom jednom izjavom, pri čemu nismo krivi ni najmanje, kad vidite našu mirnodopsku reakciju ne možete vi očekivati od svakog građanina Srbije ili od svakog parlamentarca da ostane miran i da sačuva prisebnost duha. Ako su to učinili državni organi, možda opozicija ima određenu komociju da kaže – ,a ne moramo mi tako, dići ćemo se mi na oružje.
B92: Da, ali ta opozicija su radikali, oni imaju uporište u jednom vrlo bitnom procentu stanovništva. Kako Vi kao Vlada Srbije, šta mislite, kako morate da reagujete kada se čuje takva izjava, a još nisu istrošeni svi momenti u pregovaračkom procesu? Ja moram priznati da mene ta izjava negde plaši.
Samardžić: Ta izjava mislim da je data prosto retorički i u jednoj skupštinskoj raspravi, gde se zapravo ukrštaju verbalni mačevi. Prosto, pogledajte, ceo rezultat te rasprave jeste da su svi prihvatili jedan izveštaj koji se zalaže za mirnodopski kompromisno rešenje. Znate, u svetlosti takve odluke, iza koje su stali svi, neka jača reč u Skupštini zaista ne predstavlja nikakvu veliku težinu, i ja mislim da samo neko ko tako čeka Srbiju da pogreši može od toga da napravi neku veliku priču. Inače, objektivno govoreći, to nije ništa ozbiljno u odnosu na zvaničnu politiku koja se vodi.
B92: Govorili ste o oružju, o upotrebi oružja u kontekstu neke katastrofične situacije na Kosovu. Međutim, kako je rekao predsednik Tadić juče u Poligrafu, a rekao je da ulazimo u finale celog procesa, misleći na proces pregovora, čuli smo juče i u Sofiji Kontakt grupa je zasedala, očekuje se da će do kraja godine biti doneto nekakvo rešenje o statusu Kosova, šta ukoliko to rešenje ne bude povoljno? Vi donosite Ustav recimo u decembru, u isto vreme Kontakt grupa, Savet bezbednosti, ko god, donosi određenu odluku o ovom statusu.
Samardžić: Ja mislim da se, iz ovoga što je juče u Sofiji bilo raspravljano, ne očekuje da bude do kraja godine nego zapravo to jeste jedna preporuka nekih članica u Kontakt grupi. Realno gledano, mislim da niko ne očekuje do kraja godine rešenje, pogotovo posle razvoja događaja poslednjih mesec dana. Naime, oni koji su mislili da će se stvar tako brzo završiti, dakle do kraja godine, očekivali su, dakle to je bilo očekivanje ali nerealno, da će na Savetu bezbednosti u prvom turnusu krajem septembra i u drugom krajem novembra imati podršku svih onih koji moraju da podrže takvu jednu odluku. Međutim, to očigledno nije pripremljeno, tako da mislim da niko ne očekuje...
B92: Da, ali očekuje se da Ahtisari sad za nekoliko dana u Savetu bezbednosti iznese određene preporuke koje bi se odnosile na status Kosova. Šta Vi očekujete?
Samardžić: Znate šta? U poslednjih nekoliko nedelja Ahtisari sve više govori o svom izveštaju, a preporuke nekako ne pominje tako glasno kao što je to činio pre 20 dana ili pre mesec dana. Naime, te preporuke bi sada verovatno bile mrtvo slovo na papiru bez dogovora sa Rusijom i Kinom, i oni to znaju. I prosto je običaj u diplomatskim krugovima i u toj vrsti odlučivanja da ako se stvar ne pripremi onda se to ni ne iznosi. Ja ne verujem da će to biti neke ozbiljne preporuke ili ne ona ambicija kakvu je Ahtisari imao. Vidite, prva ideja Ahtisarija je bila zapravo da završi pola posla u septembru da bi ostalu polovinu završio u novembru. Od toga nema ništa, tako da će to u stvari biti neki blagi nagoveštaj njegove idealne želje da se to završi za njegovog mandata, ali sam siguran da mu se ta želja neće ostvariti.
B92: A zbog čega Vi toliko verujete Rusiji i Kini? Šta je garancija te vrste vere u Rusiju i Kinu, koje opet imaju svoju spoljnu politiku i mogu da istrguju zbog nekih svojih stvari i da baš ne podrže Srbiju do kraja? Na kraju krajeva, toliko puta smo očekivali od Rusije da nas podrži pa se nije baš uvek to desilo.
Samardžić: Znate šta? Nije reč o veri, nije reč ni o nekom beznadežnom držanju za slamku. Naime, Rusija je do sada dala dosta tih javnih uveravanja, počev od nekoliko izjava predsednika Putina, pa ministra spoljnih poslova Lavrova, pa u više navrata pomoćnika ministra spoljnih poslova, zamenika ministra spoljnih poslova, da se ne može pretpostaviti da će tako jedna ozbiljna država za kratko vreme promeniti mišljenje. Znači, za neko dogledno vreme Rusija neće sebi uskakati u usta, i u to smo sasvim sigurni. Kina je takođe dala nekoliko vrlo javnih izjava o tome. Jedan visoko pozicionirani funkcioner je bio pre nedelju-dve ovde u Beogradu, on je takođe rekao da Kina podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, sva pravila međunarodnog prava. I to je poruka koja nije data nama tajno ili iza leđa Americi, već javno, tako da je mogao svako da je čuje. Mi naravno ne znamo šta će biti za dva tri meseca ili za četiri meseca, mogu stvari da se okrenu. Vi ste potpuno u pravu, mi smo imali loše iskustvo početkom ’90-ih i tokom ’90-ih godina, međutim, sada je situacija prilično drugačija. Srbija je jedna drugačija država po unutrašnjem ustrojstvu, po državnoj politici, po strategiji, po odnosima sa svetom. I nije reč samo o Rusiji i Kini zbog ovoga o čemu govorim nego je reč i o mnogim zemljama EU, pa čak i zemljama EU u Kontakt grupi, ni one nemaju isti stav prema ovom problemu. I mi, ako mogu tako da kažem, moramo da igramo na njihove razlike, ali ne da igramo tako što bismo neke privoleli, mi nemamo snagu za to, već prosto da ih uverimo da mi možemo biti garant mira na Balkanu za buduće vreme, a to je EU najvažnije. Pogotovo mnoge zemlje EU koje nisu članice ni Kontakt grupe ni Saveta bezbednosti izričito i otvoreno kažu da nisu za nezavisnost Kosova i Metohije. Mislim, to je za nas zaista dovoljno da igramo jednu potpuno otvorenu igru i da se nadamo najboljem za nas.
B92: Vi ste verovatno čuli, znam da ste već i reagovali na tu vrstu spekulacija da će Savet bezbednosti do marta 2007. godine doneti rezoluciju u kojoj se neće pominjati status Kosova ni kao nezavistan, ni kao autonomija itd. Ta rezolucija navodno treba da otvori put za dolazak evropske misije. Šta to konkretno može da znači? Koliko je izvesno da se takva jedna rezolucija donese? Šta kažu Vaši izvori u međunarodnim krugovima?
Samardžić: Da vam kažem, ja mislim da je to prosto rezervni scenario koji pokazuje kao rezervni scenario slabost ovog primarnog scenarija. Primarni scenario je da se donese čista rezolucija koja bi oduzela suverenitet i predala ga Kosovu i Metohiji. Pošto se vidi da to ne ide onda se ide na ovaj rezervni, gde se tako spekuliše, nagoveštava.
B92: Jeste li Vi spremni za tu drugu varijantu, za ovakvu rezoluciju?
Samardžić: Ja mislim da niko nije spreman. Za nas je lako, nego je l’ možete vi da zamislite situaciju u EU? Imate 25 država i one su dužne po ugovoru svom međusobnom da koordinišu svoju spoljnu politiku. Je l’ možete vi da zamislite scenario kao ’91. godine, kada je Nemačka sama priznala Sloveniju i Hrvatsku i tako naterala ostale zemlje da je priznaju? Je l’ možete da zamislite da se to danas može ponoviti?
B92: A zašto mislite da ne može?
Samardžić: Ne može zato što je u međuvremenu došao ugovor iz Mastriha, koji obavezuje države da vode koordinisanu spoljnu politiku. One bi morale Kosovo da priznaju zajedno, prvo primarnom odlukom Saveta ministara, pa bi onda države pojedinačno. Znači, to bilateralno priznavanje ima jako velike slabosti. Ja sam pomenuo samo EU, ali imate jednu takođe lošu konsekvencu takvog mogućeg scenarija. Naime, ako bi se dogovorili oni da priznaju pojedinačno - Ne možemo se dogovoriti kao Savet bezbednosti, hajde sad ko hoće, pa krene Amerika itd. Svi govore o tome da ma kakav status Kosovo imalo morao bi da postoji određeni bezbednosni režim, ekonomski režim, bezbednost država UN-a, ekonomska i EU itd. Takvi poststatusni režimi se mogu održati jedino ako se donesu zajedničke odluke, Savet bezbednosti bi morao da donese takvu jednu zajedničku odluku. Ako oni odluče da zemlje pojedinačno priznaju, onda je pitanje obaveznosti zemlje koja nije priznala da se sprovodi takav jedan režim. Znači, to je jedan haos koji bi jednostavno proishodio lošom upravom, mada ni ova nije bog zna kako dobra.
B92: Dobro, ali mi smo navikli na tu vrstu haosa.
Samardžić: Ne, ali oni nisu. Znate, problem je u njima, što oni ipak imaju, formalno gledano, Rezoluciju 1244, mandat jedan, dva, tri, četiri, svi imaju obaveznosti, kako sprovode, to je druga stvar.
B92: Da, ali sami ste rekli da je sad to eventualni plan B međunarodne zajednice. Imate li Vi plan B?
Samardžić: Izvinite, za šta?
B92: Za status Kosova.
Samardžić: Ne, mi imamo plan A, koji je izvanredan.
B92: A šta ako taj plan A ne uspe? Imate li plan B? Imate li neku rezervnu varijantu?
Samardžić: Pazite, pretpostavite da imamo plan B, ja vam ga ne bih rekao, ali mogu vam reći da nemamo.
B92: Ali, bar mi kažite da li ga imate?
Samardžić: Nemamo, zato što ovaj plan A, što se nas tiče, pije vodu, što se kaže, on je dobar, on pregovarački dobro služi. Dakle, mi govorimo o mnogim stvarima, o decentralizaciji, o zaštiti crkava, o ekonomskim pitanjima itd, imamo jedno rešenje koje nam niko nije argumentovano osporio oko statusa Kosova i Metohije, i mi prosto mislimo da postoji još mesta da se raspravi o tom rešenju.
B92: A zbog čega ste odustali od varijante podele Kosova?
Samardžić: Ja se ne sećam da je država imala tu varijantu.
B92: Možda država nije, ali bilo je raznih sugestija vrlo uglednih čak i državnika svojevremeno, i kao što znate, stalno se govori o toj mogućnosti i kao eventualnom planu B.
Samardžić: To je posledica slobodne diskusije o Kosovu. Svako može da kaže šta hoće o budućnosti Kosova. Vi imate vrlo ozbiljne, ja se slažem, predloge, imate jednu knjigu iz ’93. godine, za koju ja smatram da je najbolje napisana knjiga u poslednje vreme o Kosovu, koja se zalaže za tzv. teritorijalnu redefiniciju Kosova, faktički za podelu. Mi o tome možemo da raspravljamo slobodno, ali državna politika je nešto što je rezultanta najoptimalnijih rešenja za državu u tom trenutku i tu o podeli nema reči.
B92: Vi ste rekli danas da pregovori do sada nisu dali nikakav rezultat, ali da nisu bili i nekorisni.
Samardžić: Tako je.
B92: Je l’ možete da objasnite malo tu izjavu?
Samardžić: Dakle, nije dalo rezultat u pogledu sporazuma o bilo čemu, o decentralizaciji, o zaštiti crkava i kulturnog nasleđa i o drugim stvarima. Vidite, pregovarački proces kazuje da postoji neka šansa da se mirno i kompromisno reši taj problem. Dakle, ako bi se dala šansa pregovorima kao kategoriji, i ako se ti pregovori ne bi ograničavali ovako za kraj 2006. godine, ja mislim da bismo imali šanse da nešto zajednički uradimo mi i Albanci.
B92: Da, ali neko će reći sad kad Vas sluša da se Vi ponašate, ne Vi lično nego Vlada, kao da imate sve vreme ovog sveta. S druge strane, postoje neki rokovi kao što je kraj godine ili taj mart 2007. itd. Šta se može učiniti, hajde da uzmemo tu varijantu, šta može da se učini za par meseci, da taj pregovarački proces da bilo kakav rezultat koji bi bio povoljan za obe strane, koji bi bio kompromisan?
Samardžić: A kakav je to rok? U vezi s čime rok? Zašto je 2006. rok? Pazite, mi rešavamo problem veoma stari srpsko-albanski. Ne rešavamo mi nešto što smo se posvađali oko autoputa ili oko, ne znam, korišćenja voda za elektroenergiju, mi raspravljamo jedan vrlo dugoročan problem.
B92: Da, ali može da se desi da kažu – Ok, vi raspravljajte...
Samardžić: Je l’ može neko da postavi rok i to za godinu dana?
B92: Da, ali može da se desi da neko iz međunarodne zajednice prosto kaže – mi nemamo više vremena da tolerišemo vas, mi želimo da se taj status nekako reši. I šta onda?
Samardžić: Vidite, to je ta varijanta nametnutog rešenja.
B92: To žele i Albanci.
Samardžić: Da, Albanci žele nezavisnost već sto godina, ali prosto mi ne želimo i u tome je sad problem. A taj treći, koji bi trebalo da nam pomogne da rešimo naš problem, on mora biti strpljiv, mora biti objektivan, nepristrasan, i mora da bude otvoren. Naravno, ako on nema vremena, šta da mu radimo? On je prosto došao tu s velikim međunarodnim mandatom da reši jedan težak problem. Pazite, tome je prethodilo bombardovanje, poginulo je puno ljudi radi toga, puno je materijalnih dobara razoreno itd. Znači, oni imaju odgovornost da taj problem rešavaju, najbolje je pregovarački. Ne mogu oni da kažu – rok je taj zato što mi hoćemo da izvlačimo vojsku pa da šaljemo u Irak. Naime, mogu, ali to je jedno krajnje proizvoljno nasilno ponašanje koje ne može sebi danas da dopusti niko, pa ni SAD.
B92: A da li mi sebi možemo da dozvolimo da prosto prolongiramo pregovore do trenutka do kada se nama ne učini da smo došli do rešenja?
Samardžić: Ali, mi ne prolongiramo. Vidite u čemu je stvar, što smo mi...
B92: Odnosno, da ti pregovori traju onoliko koliko mi mislimo da treba? Ipak smo pod pritiskom. Vi ste danas isto rekli da ne želite da vezujete problem Kosova za bilo kakve pritiske i vezano za Hag, i vezano za Republiku Srpsku, i Međunarodni sud pravde itd. Ali, šta to znači kad Vi rešite, a imate međunarodnu zajednicu, koja je ipak jedna veća sila nego što je Srbija?
Samardžić: Pa mi računamo da tu postoji malo prava, ne samo sile, bar deset posto prava. Prosto, imajući u vidu kako pregovarački proces ide ja vam mogu reći iznutra, ne mogu to sad da obrazlažem, nemam mnogo vremena, da se stvari ipak pomeraju i u decentralizaciji i bilo čemu drugome. Znate, negde se vidi da se mi polako negde poštujemo, ako ne i razumemo. Prosto, to poverenje je nešto što je zlatna stvar u celoj ovoj stvari.
B92: A da li se to vidi i za pregovaračkim stolom, kad sedite Vi s jedne strane i Albanci s druge, i ovi iz međunarodne zajednice, ili već ne znam kako sedite? Kako to izgleda unutra u sali?
Samardžić: To je jedna tolerantna diskusija s nekim iskakanjima. Kad kažem „iskakanjima" onda mislim na poslednji susret u Beču, kada je albanska delegacija bila nešto malo nervozna, ako smem tako da kažem, nekoliko je uvreda palo preko stola, što se ranije nije događalo, jer svako ima svoj stav i to je legitimno. Dakle, isključujući ovo, to je jedan razgovor koji teče relativno mirno. Naravno, spor je veliki i polemike su velike itd, ali to je prosto nešto što tako treba i da se nastavi. I meni se čini, ako smem da kažem, da sa malo većim radom sa Albancima od strane treće strane da bi se moglo i brže napredovati.
B92: Imamo još minut, ja bih da završimo sa Ahtisarijevom izjavom. Znamo reakciju celog pregovaračkog tima, ne bih da je ponavljamo. Međutim, čini mi se da je Ahtisari kasnije obrazlažući rekao nešto što ste verovatno čuli od mnogih međunarodnih zvaničnika, a to je da i ova vlast u Srbiji i ovaj narod nosi nekakvo nasleđe režima Slobodana Miloševića. Ima li ova vlada kapacitet da iznese to nasleđe i sve te posledice?
Samardžić: Znate šta? Svaka vlada i svaka generacija nosi nasleđe prethodnih generacija, to vam je jedna prosto besmislena izjava, to se podrazumeva, kao i svaka država što nosi nasleđe neke prethodne vlasti ili neke prethodne generacije. To je jedno vađenje Ahtisarija, on je prosto hteo da olakša onu prvu izjavu koja je zaista jako teška, a ona glasi: „Vi ste krivi kao narod", misleći na Srbe.
B92: A da li se Vi osećate odgovornim kao građanin za ono što se događalo na Kosovu i ’98. i ’99. godine?
Samardžić: Ne, ne osećam se kao građanin odgovornim. Ja sam u to vreme lično zastupao javno svoja stanovišta, svoja mišljenja, i ne osećam se odgovornim.
B92: I osuđivali ste represiju nad Albancima u to vreme?
Samardžić: Kako da ne, ja sam osuđivao represiju, i svaku represiju sam uvek osuđivao, kao i od 2000. godine represiju nad Srbima.
B92: Gospodine Samardžiću, hvala Vam što ste bili gost Poligrafa.
