Izvor: Press, 14.Mar.2014, 08:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija se hrani životinjskim otpadom!
Amej kaže da je naša zemlja prekršila bilateralni sporazum sa Belgijom o zaštiti stranih investicija u nekoliko članova, a između ostalog neprimenjivanjem Pravilnika o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, zbog čega će verovatno uslediti tužba. Posebno ističe da inspektori ne rade svoj posao, što direktno nanosi štetu zdravlju ljudi.
"Naša fabrika u Inđiji najbolja je fabrika te vrste u Evropki i usklađena je sa svim evropskim zakonima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << što znači da nema otpadnih voda i opasnih gasova. U nju je uloženo 22 miliona evra, uz dogovor sa Srbijom, da, kada napravimo fabriku, počne da primenjuje Pravilnik o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, koji postoji i koji je takođe usklađen sa zakonima EU. Jer se ta vrsta otpada svuda u svetu tretira kao drugi najopasniji otpad, prvi je nuklearni, a onda životinjski.
On objašnjava da podaci pokazuju da u Srbiji postoji 250.000 tona otpada od životinja.
"Kapaciteti dve fabrike koje je država osnovala su dva puta po 10.000 tona, što znači da uklanjaju 20.000 tona, mada je i to pitanje, jer nikada nisu radile punim kapacitetom. Pored njih postoji i fabrika u Bačkoj Topoli koja se bavi preradom otpada treće kategorije. Znači, sve tri ukupno su, dok mi nismo počeli da radimo, neškodljivo uklanjale od 30.000 do 40.000 tona od ukupno 250.000".
Amej kaže da taj ostatak otpada završi u ljudskoj ishrani.
"Ljudi kao što je većina puta i pisano, jedu taj otapd kroz viršele, paštete, parizere..."
On dodaje da nije problem da se sve to kontroliše.
"Vrlo je jednostavno. Jedan od načina da se to iksontroliše jeste da se traži od klanica podatak koliko im otpadne prilikom klanja".
Takođe, Amej smatra da se Pravilnik u Srbiji ne primenjuje jer to nekome ide u džep.
"Radi se o orgomnim količinama i velikom novcu. I naravno, o jednoj velikoj aferi. Naprave parizer, paštete, kobasice od životinjskoj otpada umesto da ga prerade. Pritom, na farmama postoji oko 30 odsto uginuća.Ono što je evidentno jeste da postoji organizovan sistem prikrivanja informacija i inspektori ne žele da kontrolišu ni farme ni klanice, kako bi trebalo", navodi on.
Kompletan tekst pročitajte u današnjem izdanju "Naših novina".
.jpg)
