Izvor: Southeast European Times, 14.Dec.2011, 23:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija se bori protiv trgovine ljudima

Srpske vlasti nastavljaju bitku sa jednom od najgorih kategorija krivičnih dela u zemlji, ali kritičari kažu da vlasti često ne tretiraju trgovinu ljudima kao organizovani kriminal.

14/12/2011

Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 14.12.2011.

U 2011. godini srpska policija je identifikovala 78 žrtava trgovine ljudima i podnela 25 krivičnih prijava protiv 43 počinioca, pokazuju podaci koje su SETimesu dostavili srpsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ministarstvo unutrašnjih poslova i ministarstvo pravde.

Velika većina žrtava, njih 90 odsto, jeste iz Srbije, dok su ostale iz Bosne i Hercegovine, Ukrajine i Crne Gore. Dve trećine žrtava su žene. Većina počinilaca je srpske nacionalnosti, sa izuzetkom jednog Slovaka i jednog državljanina Crne Gore. Među njima je osam žena.

Podaci ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da se trgovina ljudima najčešće obavlja u svrhu seksualne eksploatacije. Trgovina ljudima takođe se koristi za radnu eksploataciju, radi korišćenja žrtava za izvršenje krivičnih dela, za prinudno prošenje ili prisilni brak.

Nevladina organizacija Astra otvorila je SOS telefonsku liniju 2002. godine, koja se pokazala korisnom u pružanju pomoći tim osobama. Od tada je preko 14.000 osoba pozvalo taj broj tražeći pomoć.

„Mi pružamo psihološku i pravnu podršku žrtvama i njihovim porodicama“, izjavila je za SETimes Ivana Radović, koordinatorka Astre.

Radović je objasnila da svako može da postane žrtva lanca trgovine ljudima, ali je ukazala da su najugroženije kategorije žene i deca, koji čine 90 odsto žrtava.

Prema dokazima koje je prikupila Astra, nakon što su se Bugarska i Rumunija pridružile EU, a Srbija dobila liberalizaciju viznog režima, trgovina ljudima unutar Srbije je zastupljenija nego prekogranična trgovina.

„Skoro tri četvrtine slučajeva trgovine ljudima u Srbiji dešava se unutar zemlje. Kada je u pitanju prekogranična trgovina, Italija je i dalje najčešća destinacija za žrtve iz Srbije“, rekla je Radović.

Iako je pohvalila srpsku policiju zbog energičnijeg suprotstavljanja trgovini ljudima u poslednjih nekoliko godina, ona je kritikovala vlasti zato što još ne tretiraju trgovinu ljudima kao organizovani kriminal.

„U izjavama policijskih zvaničnika može se čuti da organizovane kriminalne grupe nisu više uključene u tu vrstu kriminala u Srbiji, a slična poruka dolazi i iz tužilaštva za organizovani kriminal, pre svega preko njegovih odluka da se određeni slučajevi [trgovine ljudima] ne procesuiraju kao dela organizovanog kriminala“, rekla je Radović.

U nekoliko gradova u Srbiji već postoje sigurne kuće za žrtve trgovine ljudima, ali Beograd tek dobija svoju prvu kuću, koja će pružati smeštaj u hitnim slučajevima.

Ministarka pravde Snežana Malović i ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić potpisali su krajem novembra ugovor kojim se omogućava privremeno oduzimanje objekata za koje se sumnja da su stečeni na kriminalan način.

Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom dala je jednu takvu zgradu od 400 kvadratnih metara za smeštaj žrtava trgovine ljudima i Službu za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima.

Ljajić je ukazao da Novi Sad i Niš već imaju takve sigurne kuće, ali u Beogradu postoji izražen problem smeštaja žrtava trgovine ljudima.

„Trgovina ljudima je jedan od najmonstruoznijih zločina, kojim počinioci žele da vrate civilizaciju unazad. Procene govore da profit od trgovine ljudima iznosi između 3 i 60 milijardi dolara godišnje, zbog čega je obaveza svih državnih institucija da učine sve kako bi ublažile posledice i pomogle žrtvama“, izjavila je Malović srpskim medijima.

Ona je saopštila da je zakonskim amandmanima trgovina ljudima definisana kao jedno od najtežih krivičnih dela za koje nema ublažavanja kazne.

„Trgovina ljudima je globalni fenomen, zbog čega je neophodno da se, pored međunarodne zajednice, i države u regionu angažuju na njegovom rešavanju“, rekao je Ljajić.

On je dodao da se problem pogoršava i da je od ključnog značaja naglasiti da broj žrtava u Srbiji raste. Sa druge strane, devedesetih godina su većinu žrtava činile žene iz istočne Evrope.

Nastavak na Southeast European Times...