Izvor: Politika, 25.Jun.2014, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija rekorder po budžetskom deficitu
Dok MMF i Fiskalni savet preporučuju smanjivanje plata, penzija i subvencija, drugi smatraju da je rešenje u povećanju prihoda
Srbija bi ove godine mogla da ima najveći budžetski deficit od završetka hiperinflacije 1993, ocenjuju domaći ekonomski stručnjaci. Iako je vlada projektovala da će minus u državnoj kasi u 2014. iznositi 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, iz Fiskalnog saveta su upozorili da bi to moglo da bude čak 8,7 odsto.
U isto vreme, ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << finansija Lazar Krstić najavljuje rebalans budžeta za septembar. Da li će novom računicom pokušati da smanji ovaj minus i da li će rebalans pratiti i smanjivanje plata i penzija, još niko nije spreman da kaže.
Za sada važi aktuelni Zakon o budžetu za 2014. po kome su prihodi 929,9, a rashodi 1.112 milijardi. Predviđeni deficit je oko 182 milijarde dinara. Međutim, već majski podaci Ministarstva finansija pokazali su da smo već u prvih pet meseci potrošili 114, 6 milijardi dinara više nego što smo zaradili.
Otuda strahovanje, ako nastavimo tempom iz prvih pet meseci, da bismo ove godine mogli da imamo rekordan deficit u Evropi i znatno veći od predviđene 182 milijarde dinara.
Najveći izazovi za naš budžet su njegove najveće stavke – plate za zaposlene u javnom sektoru, zatim penzije, subvencije, rashodi za kamate...
Problem je, ocenjuju ekonomisti, i to što prihodi po osnovu povećanja PDV-a nisu porasli onoliko koliko se to očekivalo, što je takođe uticalo na povećanje deficita, jer smo u međuvremenu nastavili da trošimo istom merom. Osim toga, tu je i rast sive ekonomije, koja je za budžet nevidljiva. Samo crno tržište rezanog duvana u Srbiji vredi više od 200 miliona evra godišnje.
Zbog svega toga MMF, Fiskalni savet i mnogi domaći ekonomisti ponovo kažu da ćemo morati da krešemo troškove, a to znači niže plate, penzije i manje subvencija, dok drugi poručuju da rešenje nije u smanjenju rashoda, već u povećanju budžetskih prihoda (bolja naplata PDV-a, borba protiv sive ekonomije).
Ekonomista Ivan Nikolić smatra da smanjivanje penzija ne bi dalo efekta.
– Smanjivanjem penzija izgubili bismo na prihodnoj strani. Deficit bi verovatno ostao isti, a trajni cilj ne bi bio dostignut. Možemo da smanjimo plate i penzije, ali činjenica je da imamo manji broj zaposlenih, što direktno povećava transfere iz budžeta PIO fondu. To je nešto što ne može da se promeni preko noći – rekao je Nikolić.
Po njemu je jedino pravo rešenje podizanje privredne aktivnosti, a kako ni to ne može brzo da se dogodi, njegov zaključak je da ćemo morati da se priviknemo na visok deficit.
Daehaeng Kim, predstavnik MMF-a u Srbiji, izjavio je da je deficit kod nas viši nego u drugim zemljama što dovodi u pitanje dugoročnu održivost platnog bilansa. Prema njegovim rečima, uštede su prvi korak ka makroekonomskoj stabilnosti. Sličan je stav i Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta.
I on smatra da se plate i penzije, kao najveći budžetski izdaci, moraju smanjiti, ali i da se istovremeno moraju rešavati problemi onih javnih preduzeća koja već godinama posluju sa gubicima.
Izgleda da jedino niko ne poriče da ćemo i dalje nastaviti da se zadužujemo i da bi ovim tempom javni dug sledeće godine mogao da pređe 80 odsto našeg BDP. Prema računici Gorana Nikolića, ekonomiste Instituta za evropske studije, Srbija već nekoliko godina ima rast duga u proseku od 2,4 milijarde evra godišnje.
Takav trend nas očekuje i ove godine. Možda i više – 2,8 milijardi evra. Javni dug Srbije u maju uvećavao se tempom od oko milion i po evra na dan, odnosno za oko 54 miliona evra. Tako je, pokazuju podaci Ministarstva finansija, javni dug Srbije na kraju maja iznosio 20,65 milijardi evra, što je 62,9 odsto projektovanog BDP-a.
Šoškić: Gotovo 40 odsto budžeta za otplatu duga
Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije, poručio je juče da su trendovi u Srbiji zabrinjavajući i da zemlja ima ozbiljne probleme. Po njemu za otplatu dugova ove godine treba da izdvojimo 39,1 odsto budžeta.
Ovaj profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu naveo je da je deficit budžeta u 2008. godini iznosio 1,9 odsto BDP-a, dok je prema procenama NBS-a za prvi kvartal ove godine deficit narastao na 8,6 procenata.
S. Despotović
objavljeno: 25/06/2014
