Izvor: Politika, 13.Maj.2013, 16:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija razgovara: Koga spasava poreska reforma

Aleksandar Ljubić: Rasterećujemo privredu - Saša Paunović: Spasavanje budžeta

Fiskalna politika, odnosno preraspodela novca između centralne i lokalnih kasa, prilično je podigla temperatura između republičke i gradskih vlasti. Ministarstvo finansija je pripremilo paket poreskih zakona kojima se porezi na plate smanjuju za dva procentna poena i povećava neoporezivi deo zarada, ali i za dva poena povećava doprinos za penziono osiguranje.

Ukida se naknada za korišćenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << građevinskog zemljišta, što za neka preduzeća može da znači i veći porez na imovinu. Kada se sve sabere i oduzme očekivani efekat ovih mera je 1,7 milijardi dinara uštede za privredu i smanjenje transfera iz budžeta u penzioni fond. Opštine uglavnom ovo vide kao otimanje para i poništavanje decentralizacije, budući da će ostati bez oko 15 milijardi dinara.

O tome ko dobija, a ko gubi za „Politiku” govore Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, i Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština i predsednik opštine Paraćin.

Politika: Šta se želi poreskom reformom?

Ljubić: Ona je deo fiskalne strategije koju smo usvojili prošle godine. Fiskalna strategija definiše poresku politiku i pojednostavljenje birokratskih procedura. Ukinuto je 138 parafiskalnih nameta, uvedene su olakšice za preduzetnike – da plaćaju PDV tek kada naplate profakturu, ukinuti su mnogi formulari… Sve u cilju da privreda lakše funkcioniše.

Dakle, izmene poreskih zakona su nastavak te reforme u pokušaju rasterećenja privrede. U prvom kvartalu ove godine imamo rast industrijske proizvodnje, što pokazuje da sve mere koje donosimo počinju da daju rezultate. S druge strane imamo rast BDP-a od dva odsto koji takođe pokazuje da smo na nivou onoga što smo planirali za ovu godinu. To naravno nije dovoljno, jer moramo imati rast od pet do sedam odsto i to nekoliko godina uzastopno kako bi to mogli da osete i pojedinci, pre svega građani kroz rast plata.

Paunović: Ako govorimo o ukupnoj poreskoj reformi od jesenas do sada imali smo sledeće: povećanje PDV-a od dva odsto, povećanje poreza na dobit preduzeća za 50 procenata, povećanje poreskog opterećenja za ovu godinu više desetina milijardi dinara, smanjenje parafiskalnih nameta pet milijardi dinara, od čega su 70 odsto takse za registraciju vozila koje nemaju nikakve veze s privredom. Samo prošle godine smo imali povećanje nameta privredi za više desetina milijardi dinara i ukupno smanjenje od nekoliko milijardi dinara. Dakle, opterećenje je 15 puta veće nego što su bile olakšice.

Sadašnja poreska reforma je očajničko spasavanje budžeta republike koji je u problemu. Ministarstvo finansija neće to da prizna nego poseže za lažnim obrazloženjem rasterećenja privrede.

Suština je u tome da se 15 milijardi dinara od poreza na zarade s lokalnog nivoa vlasti slije u centralni budžet na taj način što se smanjuje porez na zarade za dva odsto, a povećaju se porezi za doprinose za isto toliko. Ta dva efekta se poništavaju što se tiče privrede.

Politika: A povećanje neoporezivog dela zarade?

Paunović: Privrednici su izračunali da je to 56 dinara po prosečnoj plati mesečno. To je cena jedne flaše piva, pa vi izračunajte koliko će uštedeti privreda. Ministarstvo je izašlo s podatkom da je to 1,7 milijardi dinara ili 15 miliona evra. Treba da budemo načisto da su veliki deo tih plata zarade u javnom sektoru. Olakšice za privredu povećanjem neoporezivog dela zarade manje su od osam miliona evra ukupno. To je neuporedivo s cenom gondole na Kopaoniku, hotelom na Staroj planini što je država gradila svojim sredstvima.

Politika: Opštine koje nisu razrezivale drakonske naknade za korišćenje građevinskog zemljišta mogle bi njenim ukidanjem da uberu veće prihode od poreza na imovinu i da na neki način neutrališu gubitke od poreza na plate?

Paunović: U zbiru će efekat biti negativan po lokalne vlasti. Sve ovo oko poreza na imovinu radi se zbog ukidanja naknade za korišćenje zemljišta, a ne zbog poreza na zarade. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je veća za 50 odsto od ukupnog poreza na imovinu pravnih lica.

Efekat svih mera od jesenas do danas je smanjenje lokalnih budžeta za 15 do 20 milijardi dinara. To znači 10 odsto budžeta po opštini. Opština Paraćin će izgubiti 100 miliona dinara godišnje i te pare neće ostati privredi, već će otići u budžet republike. Ne osporavam potrebe budžeta republike, ali smatram da smo kvalitetnije mogli da se dogovorimo.

Ljubić: Stavovi gospodina Paunovića su politički. On pripada opozicionoj stranci i njegovo je pravo da kritikuje vlast. Ne dele sve opštine u Srbiji njegov stav. Mnoge pozdravljaju reforme. Razlika u opštinama je velika. Određene lokalne samouprave su napravile ambijent da privuku investitore. Opštini Paraćin je republika izgradila privrednu zonu u kojoj ne postoji nijedan investitor. U susednoj Jagodini, čiji gradonačelnik dolazi iz druge partije, ili Kragujevac, čiji gradonačelnik dolazi iz treće partije, nemaju nijedno slobodno mesto za novog investitora. Država dovede investitore i obezbedi podsticaje iz istog tog budžeta, ali su lokalne samouprave te koje moraju da se takmiče i privuku investitore.

Svako smanjenje nameta je danas dobrodošlo, bilo ono 50 ili 250 evra i uopšte ne bih omalovažavao ukidanje parafiskalnih nameta, jer je to nešto o čemu su svi govorili. Problem privrede je bio što su ti nameti bili nepredvidivi. Oni su bili zastrašujući od opštine do opštine. U jednoj je taksa za firmarinu bila 100.000 dinara, a u susednoj 1,2 miliona dinara za istu delatnost.

Izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava 80 odsto prihoda od zarada je preneto na opštine. Taj zakon se nije menjao. Mere koje donosimo su da potpomognu rasterećenju privrede. Opštine se žale da neće imati pare za vrtiće. Ako ne bude privrede i ako ljudi ne budu imali gde da rade neće biti ni dece. Stvaranjem privrednog ambijenta jedino možete da smanjite nezaposlenost i pomognete Srbiji.

Paunović: Ovo su uvrede i neistine. Stavovi koje iznosim su stavovi Stalne konferencije gradova i opština, usvojenih na skupštini koju su činili predstavnici lokalnih vlasti u većini iz partija na vlasti u republici. Po svim pitanjima smo jedinstveni.

Kao predsednik opštine Paraćin mogu da kažem da industrijska zona u Paraćinu nije građena parama republike, već opštinskim. Sramota je spominjati kako su deljene državne subvencije. One se dele partijski da bi jedna politička stranka prešla cenzus. I to cela Srbija zna.

Nije istina da je industrijska zona u Paraćinu prazna. U Fabrici stakla smo obezbedili investiciju od više desetina miliona evra. A isti investitori će uložiti još 276 miliona evra na istom prostoru.

Politika: Da li očekujete da će sve te mere naterati bar deo onih 40 odsto preduzeća što posluju u sivoj zoni da pređu u legalne tokove?

Ljubić: Onima koji posluju u sivoj zoni je svejedno da li je porez nula ili 10 odsto. Oni posluju tako kako posluju. Cilj Ministarstva finansija je da se siva zona uvede u legalne tokove.

Ranije je bilo predviđeno da se republička tržišna inspekcija bavi suzbijanjem sive ekonomije, što je besmisleno. Jer ako imate 400 tržišnih inspektora na nivou republike naravno da oni ne mogu da obavljaju svoj posao, a kamoli da se bave sivom ekonomijom. U reformi Poreske uprave smo predložili da se ona bavi time jer sa 7.000 zaposlenih sasvim sigurno može da se obračuna sa sivom ekonomijom.

Pokušavamo da sve ono što je bilo nepovoljno po Srbiju u prošlosti prevedemo u ono što je za nas u ovom trenutku prihvatljivo. Da kamatne stope koje su bile 7,3 odsto svedemo na 4,3 procenta. Samo u prevremenoj otplati duga MMF-u uštedeli smo 1,1 milijardu dinara.

Politika: Da li se merama poreske politike poništavaju efekti decentralizacije za koju se vaša partija zalaže?

Ljubić: Apsolutno ne. Sve mere koje smo lane najavili nalaze se u dokumentu koji se zove fiskalna strategija. Naše ministarstvo je iniciralo koncept decentralizacije, ali ne koncept nepostojanja republičke vlasti. Decentralizacija znači da 80 odsto od poreza na zarade pripadne lokalnim samoupravama. Privreda, finansije i budžet su isto kao i vaš porodični budžet. Samo veći. Kada je kriza morate da se odreknete nekih stvari i da više radite.

Politika: U skladu s tim možda je moglo da se uštedi na rashodnoj strani u vidu smanjenja subvencija javnim preduzećima?

Ljubić: Država je uštedela na rashodnoj strani. Budžetski deficit u prošloj godini bio je 7,2 odsto. Konsolidovan na kraju godine je iznosio 6,8 odsto. To znači da je država bila pred bankrotom. Projektovani budžet koji smo mi predvideli je 3,6 odsto za ovu godinu. Na konsolidovanom nivou to je 50 odsto deficita u odnosu na prošlu godinu. Kud ćete više štednje?

Paunović: Državni sekretar dolazi iz stranke koja se zalagala za decentralizaciju. Fiskalna strategija ne postoji. Ovo je očajnički korak da se ugasi požar jer se videlo da nema para od PDV-a i poreza na dobit. Priča o fiskalnoj strategiji bi mogla da pije vodu kada bismo mi imali informaciju pri usvajanju budžeta koliko će biti izmenjeni porezi. Da tako nešto postoji mi bismo drugačije planirali budžete. Ministarstvo sada iznenada pred dolazak MMF-a smanjuje prihode lokalnim vlastima.

Politika: Ako je fiskalna strategija davno zacrtana, kako se u jednom danu menja odluka o pripisanom porezu na drugu nekretninu. Je li protivljenje SNS-a razlog za odustajanje?

Ljubić: Bilo je mnogo kritika da se u Skupštinu odlazi s gotovim predlozima o kojima je kabinetski razgovarano bez javne rasprave. U skladu s tim sve zakone dajemo na javnu raspravu ili da zakonu budu predstavljeni u medijima koji prenose komentare ekonomska javnost, nevladine organizacije. Na ovaj zakon došla je primedba da resorni ministar razmotri da li je primereno da se sada primeni taj član zakona u Srbiji. On se saglasio s time i odluku odložio za bolja vremena.

Ova vlada ne funkcioniše po principu starešinstva. Ona funkcioniše koaliciono, sve odluke se donose koaliciono.

Paunović: Nisam ni uz najbolju volju razumeo kako bi se računao porez na tu drugu nekretninu. Nigde nisam video takvu praksu. Samo dešavanje da Ministarstvo od jutra do večeri promeni stav meni govori da nije postojala jasna strategija pre ulaska u celu priču.

Marijana Avakumović

objavljeno: 13.05.2013.

Nastavak na Politika...