Izvor: Politika, 16.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija radi – autoput se gradi
Toronto – Stari ljudi iz naroda, govorili su: „Pre nego što se kuća počne praviti, prvo se izgradi putdo placa! Tek onda se može početi sa radovima”.
Moram priznati da sam jednom prilikom zbog neizgrađenog autoputa Horgoš–Požega bio prinuđen i da lažem. U Beograd je stigao moj poslovni partner iz Amerike, a prezentacija u Nišu. Sve sam isplanirao do detalja. Na aerodromu u Beogradu smestio sam ga u auto i pravac – Niš. Vozač je dobio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << instrukcije da se sa autoputa ne skreće ni za živu glavu! Amerikanac, uspešan čovek, radio za NASU, oduševljen našim autoputem, pa usput zapitkuje koliko još ovakvih imamo. Eto, tad slagah da imamo čitavu mrežu još i boljih. Ne znam šta mi bi...
Sve vreme vožnje do Niša okretao sam temu na srpske istorijske činjenice, jer tamo bolje stojimo nego sa autoputevima. Zahvaljujući tehnološkom čudu koje se zove Internet, sprečih još jedan moguć incident, pa Amerikanca ne odvedoh u onaj visoki stari hotel u centru Niša, koji je u fazi raspadanja, već sobe rezervisah u malom privatnom hotelu na obližnjem brdu sa idiličnim pogledom na grad.
Tako sam ga i vratio u Beograd i to po mraku, gde smo prespavali u jednom lepom hotelu u Zemunu. Kolega je bio očaran Srbijom...
Prošlog leta obišao sam familiju, prijatelje i poslovne saradnike u Banjaluci, Zagrebu i Rijeci. Hrvatske autoceste su me oduševile. Garantujem da su im autoputevi bolji od ovih u Kanadi. Veoma je važno to što su izgradili kompletnu mrežu autoputeva, povezujući tako celokupnu državu. Kažu, od Zagreba do Splita stižu za manje od tri sata. Uživao sam u brzoj vožnji. Vozeći tako izračunao sam da je povoljnije da robu šaljem iz Kanade u Rijeku nego u Bar. Bolji putevi i sigurnija i brža dostava do Beograda.
Nazad u Srbiju! Autoput Horgoš–Požega trebalo je prema obećanjima ministara da se gradi još pre dve godine. Ali početak radova uvek nešto koči, vlada, skupština, pa zakoni o koncesiji, neka muvanja koncesionara, i na kraju problem u vezi sa bankarskim garancijama. Dosta je bilo, red je da neko izađe pred javnost i predloži nešto novo! Pošto se niko nije javio za reč, koristim priliku da predložim moju ideju.
Bivša SFRJ, a ponajviše Srbija izgradili su celu Afriku i Bliski istok. Radilo se uspešno i u Evropi. Pravili smo puteve, mostove, tunele, brane, objekte, bolnice. Bili smo na dobrom glasu. Imali smo najbolje građevinske stručnjake, ali i opremu. Istina, danas su mnoga preduzeća dovedena do prosjačkog štapa, oprema je opljačkana, stručnjaci su bez posla, radna snaga ili štrajkuje ili je na biroima za zapošljavanje. Privatizovane građevinske firme su se konsolidovale i rade sve bolje.
Hoću da kažem da i pored svih ovih problema naša država može samostalno da izgradi autoput Horgoš–Požega.
Pre nego što pređem na detalje ovog poduhvata, moramo da shvatimo neke činjenice. Prvo, ako put radi koncesionar, već vidimo da ima problema sa bankarskim garancijama. Ako i počne da radi, radiće od naših para, jer naplaćivaće putarinu na do sada dovršenim deonicama. Prve godine bi mogao da inkasira oko 39 miliona evra. Drugo, kad počne da radi, prvo će da zaposli sve naše domaće kapacitete, pa ćemo bukvalno ispasti budale: od naših para od ubrane putarine naši podizvođači rade put u ime koncesionara koji opet ubira putarinu, a time i profit. Potpuna glupost, po nas.
Još na prvim časovima poslovnog menadžmenta studenti se upoznaju sa činjenicom da je najveća kompanija u jednoj državi upravo sama država. Imajući u vidu da je to zaista tačno, onda je u Srbiji najveća kompanija država Srbija. Kao takva, ona je sposobna da dobije odgovarajuće kreditne garancije od bilo koje pojedinačne ili grupe banaka. Na raspolaganju su joj MMF, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska agencija za rekonstrukciju, Dojče banka ali i moguća grupa stranih banaka koje uveliko trljaju ruke zadovoljni uspehom svog zanata u Srbiji. Bilo bi tu i grejs perioda.
Srbija, dakle, ima neophodne garancije i pouzdane izvore finansiranja. Još napominjem da će zemljište koje će se eksproprisati pripasti državi Srbiji čime bi i imovinsko-pravni odnosi bili rešeni.
Idemo dalje, stručnjake imamo. Možemo projektovati autoput oko sveta ako treba. Radne snage imamo napretek. U celokupnom projektu zaposlili bismo hiljade radnika sa biroa. Materijal imamo, jer imamo naše kamenolome i firme za proizvodnju kvalitetnog betona i asfalta. Zaposlili bismo svaku građevinsku mašinu i kamion. Ono što nemamo privatnici bi uvezli i radili na ugovor za državu.
Sav novac ostajao bi u zemlji! Naplatom putarine sa završenih deonica, država bi lako otplaćivala kreditne rate i inkasirala profit.
Sa Vojvodinom bismo se lako dogovorili i zajednički kao jedna zemlja radili bismo na izgradnji autoputa. Time bi se učvrstilo jedinstvo pokrajine sa celokupnom Srbijom. I ne samo to, zajedničkim radom radnika iz cele zemlje ujedinio bi se i narod u jednoj akciji koju novija Srbija ne pamti. Srbija hoće, Srbija može. Sami radimo, sami otplaćujemo kredit, ali i zarađujemo.
Sećam se da sam kao osnovac odlazio sa školom na pošumljavanje goleti i to baš u mom selu, pa i danas kad prođem tim krajem osetim ponos videvši visoko u nebo izrasle četinare. Verujem da mogu da prepoznam one koje sam svojom rukom zasadio u kamenjaru brda pored reke Čemernice.
Radovima bi rukovodila odabrana grupa stručnjaka, iskusnih i poštenih, a svoje rezultate bi prikazivali vladi, skupštini i svekolikom građanstvu putem medija.
Predlažem da se na svakoj naplatnoj rampi, na trgovima većih gradova postave elektronske table koje će prikazivati stanje otplate kredita od prikupljene putarine. To bi otvorilo vrata novim projektima i probudilo narod da veruje u sebe, izabrane političare i svoju svetliju budućnost.
Srbija sama radi – autoput se gradi
Ko to kaže ko to laže da Srbija neće moći
Hoće moći i autoput će nama doći
Od severa pa do juga
Rade složno drug do druga
Srbija nam nije mala autoput je sama dala!
Menadžer
Mario Mijatović
[objavljeno: 17/04/2008]
