Izvor: Blic, 27.Apr.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija pred potpisivanjem sporazuma sa Unijom

Srbiji će ovih dana najverovatnije biti ponuđeno potpisivanje sporazuma sa EU, ali je još neizvesno šta će u tom ugovoru stajati. Kako „Blic" saznaje, srpske vlasti zalažu se za to da dobijemo kompletan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji podrazumeva trgovinske olakšice i predpristupne fondove, dok Belgija i Holandija razmišljaju o tome da Srbiji ponude da potpiše sporazum čije pogodnosti će moći da koristi tek nakon okončanja saradnje sa Haškim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tribunalom.



Jedna od varijanti o kojoj razmišljaju u Briselu podrazumeva i da se Srbiji ponudi sporazum koji omogućuje samo trgovinske olakšice.

- EU razmatra mogućnost da sutra u Luksemburgu na sastanku šefova diplomatija potpišemo sporazum, ali da ne koristimo prave pogodnosti sporazuma sve dok glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ne da pozitivnu ocenu o saradnji Srbije sa Hagom. Pokušavamo da uz pomoć Slovenije i Nemačke to izbegnemo - kaže za „Blic" izvor iz srpske delegacije.

Prema rečima našeg sagovornika, na sastanku direktora ministarstava Saveta Evrope danas u Luksemburgu razmatraće se dve najverovatnije opcije:

Prva podrazumeva da EU ponudi Srbiji da potpiše SSP, a da ratifikacija sporazuma počne od Holandije „posle koje će sve ostale zemlje EU ratifikovati sporazum sa Srbijom, te će na taj način Holandija imati uticaj na to kada će ratifikacija da krene".

Prema drugoj opciji, kaže naš izvor, Srbija bi potpisala sporazum čije bi sve pogodnosti odmah počela da koristi, ali bi se realizacija tog ugovora oročila na određen period, ne manji od godinu dana, u kome će se od Srbije zahtevati da okonča saradnju s Tribunalom. - Holandija je definitivno omekšala svoj stav. Postoji veliko očekivanje da će do potpisivanja doći, ali da li će doći i do primene, makar i oročenog sporazuma, ostaje da se vidi - izjavili su juče za „Blic" u Ministarstvu inostranih poslova Vlade Srbije.

Portparol belgijskog ministarstva spoljnih poslova Mark Mikjelsen izjavio je da će ministri spoljnih poslova EU sutra rano ujutru u Luksemburgu, na sastanku Saveta ministara, početi raspravu o mogućnosti potpisivanja SSP sa Srbijom.

Takav raspored otvara mogućnost da, u slučaju konsenzusa unutar EU, neko od srpskih zvaničnika već sutra posle podne potpiše SSP. U Briselu smatraju da će sve zavisiti od fleksibilnosti koje će na sastanku pokazati Holandija i Belgija i da su šanse za tu opciju „relativno male", ali su sve pripremili za eventualni čin potpisivanja.

Član Spoljnopolitičkog saveta i funkcioner Pakta za stabilnost Goran Svilanović kaže za „Blic" da, prema jednoj varijanti o kojoj razmišlja Brisel, Srbija nakon potpisivanja sporazuma ne bi mogla da koristi deo pogodnosti koje se odnose na trgovinsku saradnju, a na koju je većina zemalja stekla pravo odmah po potpisivanju SSP. Ovakav izuzetak, prema njegovim rečima, EU je napravila u slučaju Hrvatske.

- Srbija, dakle, ne bi mogla da koristi pogodnosti iz tog međuugovora koji, uglavnom, odmah stupa na snagu, nego bi morala da čeka ratifikaciju kako bi počela da koristi pogodnosti iz sporazuma - kaže Svilanović.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je juče da će u Luksemburgu tražiti da SSP sa EU bude što pre potpisan, uz insistiranje na stavu da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić ocenio je da je „dobra vest za Srbiju" najava i spremnost Belgije i Holandije da daju saglasnost za potpisivanje SSP sa Srbijom i pre izbora 11. maja. Lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, međutim, smatra da bi bilo najbolje da se o najavi i spremnosti ove dve države da daju saglasnost za potpisivanje i pre 11. maja, raspravlja tek pošto se završi izborni ciklus u zemlji. Ovlašćenje za potpisivanje SSP, kako smatraju u Briselu, imaju predsednik Srbije Boris Tadić i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

Hrvatski model radne grupe

Srpske vlasti, po uzoru na hrvatske, pokušavaju da dogovore formiranje radne grupe koja bi pratila kako Srbija sarađuje sa sudom u Hagu, a u kojoj bi, pored predstavnika Vlade Srbije i glavnog tužioca Haškog Tribunala Serža Bramerca, bili i predstavnici Evropske unije.

„Tu bi svako izneo svoje mišljenje i konkretne činjenice, i mi i Hag, pa bi u Evropskoj uniji doneli mišljenje da li Srbija sarađuje sa Hagom ili ne", kažu u srpskoj delegaciji.

Milijarde evra u igri

Srpske vlasti zalažu se da potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU Srbija ostvari mogućnost na korišćenje predpristupnih fondova, iz kojih bi u naredne tri, četiri godine mogli da dobijemo nekoliko milijardi evra bespovratno. Recimo, Grčka je iz Fonda za ravnomerni razvoj Evrope za poslednjih 20 godina bespovratno dobila 115 milijardi evra, a Slovenija za osam godina 15 milijardi evra. Pored toga, naše vlasti se zalažu i za dugoročni ugovorni odnos u oblasti trgovinske saradnje, uz pomoć koga bi naša roba uz trgovinske olakšice dobila pristup evropskom tržištu. Sam sporazum predstavlja dobar signal investitorima, ne samo iz EU već iz celog sveta, koji svedoči o stabilizaciji tržišta u našoj zemlji i napretku u procesu evropskih integracija, pa samim tim i značajnog poboljšanja investicione klime. Jer, EU predstavlja najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije i učestvuje sa više od polovine u ukupnom uvozu i izvozu Srbije u svet.

Koštunica: „Priznavanje nezavisnosti Kosova"

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je juče da svako ko u ime Srbije potpiše sporazum sa EU postaje saučesnik u razbijanju Srbije i priznavanju nezavisnosti Kosova. „Izjave Olija Rena i drugih zvaničnika EU pokazuju da je pravi cilj potpisivanja Solaninog sporazuma samo jedan, a to je da se sutra tvrdi da je Srbija priznala lažnu državu Kosovo", ocenio je Koštunica. Prema njegovim rečima, jednostrana nezavisnost Kosova proglašena je smišljeno posle parafiranja, a pre potpisivanja sporazuma sa EU, kako bi se potpis Srbije mogao tumačiti kao priznanje nezavisnosti „prve NATO države na svetu". „Kada bi sada, pošto je 17 država EU priznalo jednostranu nezavisnost, Srbija potpisala sporazum sa EU, onda bi svih ovih 17 država smatralo da je sporazum potpisan sa Srbijom bez Kosova", ukazao je Koštunica.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je juče da svako ko u ime Srbije potpiše sporazum sa EU postaje saučesnik u razbijanju Srbije i priznavanju nezavisnosti Kosova. „Izjave Olija Rena i drugih zvaničnika EU pokazuju da je pravi cilj potpisivanja Solaninog sporazuma samo jedan, a to je da se sutra tvrdi da je Srbija priznala lažnu državu Kosovo", ocenio je Koštunica. Prema njegovim rečima, jednostrana nezavisnost Kosova proglašena je smišljeno posle parafiranja, a pre potpisivanja sporazuma sa EU, kako bi se potpis Srbije mogao tumačiti kao priznanje nezavisnosti „prve NATO države na svetu". „Kada bi sada, pošto je 17 država EU priznalo jednostranu nezavisnost, Srbija potpisala sporazum sa EU, onda bi svih ovih 17 država smatralo da je sporazum potpisan sa Srbijom bez Kosova", ukazao je Koštunica.

Nastavak na Blic...

B92: Dinkić: Koristi od SSP

Press: Holandija i Belgija: Potpisivanje sada, primena kasnije

Press: Ilić: Potpisivanje Sporazuma sa EU protivustavno