Izvor: Blic, 12.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija postala evropski auto-otpad
Primat na srpskim putevima i dalje drže „Zastavini" modeli, koji su kupljeni uglavnom u dobra stara vremena, a i najjeftiniji su za održavanje. Vozila u Srbiji su u proseku stara oko 17 godina, pa je zbog takvog stanja voznog parka Srbija postala evropsko groblje automobila. Ipak, u poslednju godinu-dve, vozila se češće kupuju u auto-kućama nego na auto-pijacama.
Slavoljub Savić, direktor valjevske auto-kuće „Totra", kaže za „Blic" da je mogućnost kredita >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i lizinga umnogome uticala na povećanje prodaje novih automobila.
- Prema podacima za septembar, 86 odsto automobila je upravo kupljeno na taj način - kaže Savić.
Međutim, više od pola miliona građana vozi „Zastavina" vozila, a pored niske cene i jeftinih delova, na njihov izbor uticala je i navika. Na to ukazuje činjenica da su vlasnici tih automobila uglavnom ljudi starije generacije, dok su se mladi već okrenuli zapadnim modelima.
- „Fića" može da se pazari za 500 evra, što je manje od cene jedne felne za pojedine automobile, a i lakše se parkira - objašnjava uz osmeh Dejan Z., trgovac polovnim automobilima iz Kraljeva.
U Srbiji je u 2006. bilo registrovano više od milion i po vozila. Da bi dostigli prosek bogatih evropskih zemalja, a to je jedan automobil na dve osobe, građani Srbije bi trebalo da kupe više od milion novih vozila. Međutim, za takav standard potrebna je i dobra putna mreža, koja već sada teško podnosi postojeći saobraćaj, posebno u velikim gradovima.
Svetski rekord u broju automobila po glavi stanovnika drže Amerikanci, koji na 1.000 ljudi imaju 775 četvorotočkaša. Iza njih su državljani EU, dok je u Srbiji to svega 200 vozila na 1.000 ljudi. Za utehu, to je bolja situacija nego u Indiji, Kini ili Keniji gde tek svaki stoti građanin ne ide peške. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za prva tri meseca ove godine registrovano je 20 odsto više automobila nego prošle. Prema broju dobrih mašina na ulicama, lako se može zaključiti u kakvom je stanju ekonomija u tom delu zemlje. Pa tako, besnih vozila ima najviše u Beogradu i Novom Sadu, dok pojava „poršea" ili „jaguara" prolaznicima u nekim delovima Srbije bode oči.
Prema podacima, „Folksvagenova" vozila očito uživaju poseban ugled na jugu Srbije, pa tako vremešni „golfovi dvojke", koji su u zemljama EU davno prevedeni u prikladnije stanje - u staro gvožđe, nepokolebljivo drže cenu na niškoj auto-pijaci i prodaju se i za po 3.000 evra.
- Malo troši, ima dobar motor i izdržljivu karoseriju. Delovi nisu skupi i ima ih svuda. Najbolje se pokazao za vožnju po ovim niškim džombama koje uopšte nisu uputne za neko skuplje vozilo - kaže Bratislav Radojević, koji je rešio da kupi „golf" iako bi, kako kaže, mogao da sebi priušti i nešto skuplji auto.
Valjevo je grad koji održava srpski prosek. Veran Jovanović iz valjevskog Auto-moto društva kaže da je, generalno, sve ono što se kreće valjevskim ulicama u proseku staro 17,5 godina, kao i u celoj republici.
- Postali samo evropsko groblje automobila, što se naročito dobro vidi po starosti uvezenih automobila. Najviše je „golfova", koji prednjače i po starosti - kaže Jovanović.
Nove automobile nije moguće kupiti bilo gde, jer su prodajni saloni koncentrisani uglavnom u najvećim gradovima. Tako je u Kraljevu, na mestu gde se pre nekoliko godina nalazio „Pežoov" prodajni salon, danas komision robe sa Dalekog istoka. Luksuzne automobile zamenili su kineski kišobrani i donji veš. U samom gradu više ne postoji nijedan auto-salon, uključujući i „Zastavin", jer se valjda rezonovalo da Kraljevčanima Kragujevac i nije daleko.
S druge strane, Predrag Kovačević, direktor AMSS poslovnice u Preljini, kaže da u Čačku gotovo sve važnije auto-kuće imaju salon. Smešteni na nekoliko kilometara Ibarske magistrale, u salonima se šepure najnoviji modeli, koji mame ne samo Čačane već, kažu, mnogo više one iz susednih gradova.
- Velika konkurencija obezbedila je povoljnije uslove za kupovinu putem kredita ili lizinga, i imam utisak da se ljudi sve više odlučuju za kvalitetnija kola - kaže Kovačević.
Međutim, čačanski dileri automobila slažu se da je velika konkurencija povećala interesovanje Čačana, ali ne i prodaju, jer je malo onih koji su u stanju da izdvoje novac za novog ljubimca.
Užice
Stariji od 20 godina
Među 18.000 putničkih automobila registrovanih u Užicu ima raznih mašina na četiri točka - od ljubomorno negovanih oldtajmera, preko trulih krntija i solidnih automobila, sve do „ala" tek sišlih sa traka fabričkih pogona. Prosečna starost voznog parka veća je od dvadeset godina. Na toj starosnoj lestvici, idući od dna ka vrhu, nalazi se i niz „fića", „trabanata", „buba", a zatim slede najbrojniji - automobili proizvedeni osamdesetih godina prošlog veka. U policiji kažu da se gotovo svakog dana registruju bar jedan automobil proizveden 2007.
Bor
„Zastava" i dalje vodi
U filijali kragujevačke „Zastave" za deset meseci ove godine prodato je 225 vozila, što je duplo više nego cele 2006. Vlasnik preduzeća „Turbo" u Boru Najdan Simeonović kaže da je u odnosu na prošlu godinu broj novoregistrovanih vozila povećan za 250 odsto.
- Vozači se najčešće odlučuju za uvoz vozila do šest godina starosti. Što se tiče novih automobila, uglavnom se biraju modeli do 13.000 evra. Ipak, kada neko na kanal za tehnički pregled doveze „fiću", svi se okupimo da vidimo srpski oldtajmer - ističe Simeonović.
Kruševac
Dva vozila po stanovniku
Kruševac važi za grad sa najviše automobila u odnosu na broj stanovnika. Na području te opštine registrovano je oko 70.000 vozila starih između pet i deset godina.
- Pre pola godine kupio sam novu „zastavu", ali sam po nju išao u Kragujevac. Većina poznanika koja je kupovala auto u poslednje vreme, išla je u Čačak, Beograd ili na pijacu polovnjaka u Kraljevo - priča Dušan Simonović.
U poslednjih nekoliko godina popularni su manji automobili, pogodni za parkiranje koje je u Kruševcu veliki problem.
Kragujevac
„Jugo" ide u istoriju 2010.
U prestonici srpske automobilske industrije ništa nije isto kao nekada - niti je „Zastava" ono što je bila, niti su Kragujevčani vezani za automobile koje ona proizvodi. U ovom gradu je registrovano 48.000 automobila. „Jugo" je još najpopularniji, ali da polako odlazi u penziju, potvrđuju i činjenica da je njegovo postepeno gašenje predviđeno do 2010. Rezultati prodaje „Zastavinih" vozila pokazuju kako se i u kom smeru menja ukus građana Srbije. Iz nacionalnog programa, gde je plan za ovu godinu bio da se proizvede 18.000 automobila, do sada nije prodata ni polovina. S druge strane, roboti na novoj montažnoj liniji „punta" rade punom parom, pa je prodato više od 5.000 modela. Veliko interesovanje vlada i za „opel astru", koja će početi da se sklapa krajem 2008. Za četiri meseca je prodato 750 „astri".
Beograd
Šarenilo na ulicama
U srpskoj prestonici, kaže statistika, automobili su se „podmladili" za pet godina, i u proseku su stari 15 godina. Međutim, na beogradskim ulicama vozi se sve što može da se kotrlja. Pored najnovijih džipova, „poršea" i „mercedesa", neretko prolaze zaprežna kola i motokultivatori kojima se prevoze stari kućni aparati, ali i cele porodice. U proteklih šest godina, došlo je do naglog povećanja kupovine novih automobila, a sudeći po brojnosti, najpopularniji su „opel", „fijat" i „dačija". Ipak, većina automobila u Beogradu kupljena je još pre dve decenije, a najbrojniji su „folksvageni", „mercedesi" i „zastave".
Novi Sad
„Pežo" sve popularniji
Na novosadskim ulicama najčešća su vozila stara deset i više godina. Ipak, postoje i oni kojima je prihvatljiva potpuno druga krajnost, pa se ne može reći da Novi Sad oskudeva ni u luksuznijim automobilima. Najmanje su zastupljena, tvrde u auto-kućama, upravo vozila srednje klase. Većina vozila kupuje se na lizing, dok je plaćanje u kešu retko. Novosađani se trude da za svoje pare dobiju što više, pa su ove godine, nakon „dačije", „hjundaija" i „opela", postali izuzetno traženi „pežoi". Na auto- pijaci modeli srednje klase mogu se kupiti za 3.500 do 5.000 evra, zavisno od karakteristika automobila.
Subotica
Niču auto-pijace
U Subotici ima oko 37.000 registrovanih automobila, čija je prosečna starost pala sa 14 na devet godina. Tome je doprinela i uredba Vlade, po kojoj se mogu uvoziti samo vozila koja zadovoljavaju minimum euro 3 standarde. Iako ona nisu jeftina, auto-placevi niču kao pečurke posle kiše. Na auto-pijacu nedeljom ne može ni igla da padne od mnogobrojnih prodavaca i posetilaca.
Kraljevo
Staro i jeftino
Komforan, dobro očuvan, strani automobil, koji malo troši i ne košta više od sedam-osam hiljada evra, vozilo je koje traži veliki broj Kraljevčana dok besomučno obilazi auto-pijace. S druge strane, kažu, jedna mala grupa ljudi sebi može da priušti i vozila skuplji od 100.000 evra
- Biznismeni uglavnom biraju „mercedes" i BMW, i gotovo po peravilu uz taj jedan automobil za pokazivaje imaju još jedan za svaki dan - kaže Dejan Z., trgovac polovnim automobilima, i dodaje da se, kada su polovni automobili u pitanju, kupuje bukvalno sve.
Valjevo
Prednjače „golfovi"
Najnoviji podaci govore da u Valjevu ima preko 34.000 registrovanih vozila. Slavoljub Savić, direktor auto-kuće „Totra", koja prodaje i nova i korišćena vozila, kaže da godišnje prodaju oko 160 korišćenih automobila uvezenih iz Slovenije.
- Prodaja novih „dačija" ide dobro, dok „renoa" nešto slabije - kaže Savić.
Kada je u pitanju kupovina polovnjaka, i to najviše „golfova" ili „pasata", Valjevci su pre svega upućeni na komšijski Šabac koji je poznat po prodaji tih vozila.
Čačak
Loša prodaja
Prema poslednjoj evidenciji, u Čačku je registrovano 26.808 automobila, a od početka ove godine 1.556 četvorotočkaša dobilo je prve tablice u Čačku. U auto-centru „Verona moto", jednom od najvećih u ovom delu Srbije za prodaju polovnih automobila, kažu da je prodaja lošija nego prethodnih godina.
- Traže se uglavnom kola niže i srednje klase do osam hiljada evra - rekao nam je Vladimir Belić, menadžer prodaje u centru „Verona moto".
Niš
Luksuzni automobili bodu oči
Luksuznu limuzinu od stotinak hiljada evra ni danas nije moguće videti na niškim ulicama. Takav automobil će „upasti u oko" prolazniku, jer odskače od velike većine vozila koja jure gradom na Nišavi. Situacija se poslednjih godina menja, ali je prosečna starost oko 70.000 vozila i dalje od 12 do 15 godina. Dobar deo vlasnika privatnih firmi priuštio je poslednjih godina sebi novo vozilo, a u povećanju broja novih automobila delom su pre tri godine učestvovali i bivši radnici Duvanske industrije Niš posle preuzimanja solidnih otpremnina. Ipak, to nije bilo dovoljno da se u znatnije smanji prosek starosti voznog parka u kojem dominiraju vremešni polovnjaci sa Zapada i iz Crne Gore. Tu i tamo, mada sve ređe, još uvek se mogu videti, kako kao duhovi tumaraju gradom, i neki muzejski primerci „tristaća", „fića", „škoda" i „lada" - bučni i poodavno punoletni.
