Izvor: Blic, 15.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija poslednja
Srbija poslednja
Posle tri godine tranzicije, od kojih smo samo dve pametno iskoristili, a jednu proćerdali u poslovičnim srpskim svađama, Srbija danas u poređenju sa palatom Evropske unije i dalje liči na zapuštenu kuću. Koliko je Srbija blizu, a koliko daleko od EU? Šta smo do sada postigli u ispunjavanju evropskih standarda, a šta nam predstoji? Gde smo u poređenju sa komšijama i, konačno, koliko će to da traje?
- Termin 'blizu' ne treba uopšte koristiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer smo daleko, veoma daleko od članstva u EU - kaže za 'Blic' Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka.
- Na samom smo početku, na naslovu knjige, nismo još ni prvu stranicu pročitali - kaže Dušan Suvajac, jedan od direktora konsultantske firme 'Prajsvoterhauskupers' (PwC), koja od 1999. godine pravi redovne godišnje barometre o tome koliko zemlje potencijalne članice EU napreduju u primeni standarda Zajednice.
Kad bismo se poredili sa zemljama koje su početkom 90-ih krenule u reforme na putu ka Evropi, a koje u maju ove godine ulaze u EU (Slovenija, Poljska, Češka), naš je 'zaostatak', procenjuje profesor Teokarević, između 10 i 15 godina.
- Ne zna se tačno računica, ali sudeći po iskustvu tranzicije tih zemalja, koliko je njima vremena trebalo, može se reći da smo mi danas tamo gde su one bile 1993. godine - kaže Teokarević.
Iz ugla Evropske unije, Srbija se nalazi u sasvim drugom društvu, sa zemljama takozvanog zapadnog Balkana i to je naša 'referenca' za poređenje. Pored Srbije i Crne Gore tu su još, kao najnaprednija, Hrvatska, zatim Makedonija, BiH, te Albanija. Negde između ove dve grupe postkomunističkih zemalja nalaze se Bugarska i Rumunija, pozvane da se pridruže EU 2007. godine. Njih dve karakteriše takozvana 'stop end go' tranzicija, obeležena povremenim zastajkivanjima na putu ka Evropi.
Procenjujući koliko je svaka pojedinačno balkanska zemlja napredovala na svom putu ka evropskim integracijama, profesor Teokarević je uspostavio poredak prema kojem SCG zauzima neslavno poslednje mesto.
- Hrvatska i Makedonija su 2001. godine potpisale Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, a Hrvatska je pre godinu dana podnela zvaničan zahtev za članstvo i nada se odgovoru u aprilu. Makedonija se spremala da ovih dana podnese isti zahtev, ali je tragična pogibija predsednika Trajkovskog odložila taj čin. Sledi Albanija koja je prošle godine dobila pozitivno mišljenje za svoju studiju o izvodljivosti i započela je pregovore koji treba da rezultiraju potpisivanjem Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. Albanija se nada da će te pregovore uspešno okončati do kraja godine. Bosna i Hercegovina je u novembru 2003. godine dobila pozitivnu ocenu za studiju, ali nije još počela pregovore o sporazumu. Mi nismo dobili ni prvi znak, nema ocene za studiju o izvodljivosti, ali joj se nadamo tokom marta - kaže profesor Teokarević.
Uređenje zemlje tako da bi ona mogla pristupiti EU podrazumeva, po njegovim rečima, kompletnu promenu državnog, političkog, ekonomskog i društvenog sistema.
- Reč je o hiljadama zakona i podzakonskih akata koji teško mogu da se savladaju i za 10 godina, ali nije nemoguće.
U prve dve godine tranzicije Srbija je u svom ekonomskom delu postigla i neke rezultate, mada ima još mnogo da se radi. Po oceni Dušana Suvajca, iz PwC, Srbija bi na svom putu ka Evropi u ekonomskom smislu mogla da stigne do cilja već za najviše šest godina.
- Za članstvo u EU moraju se ispuniti dva ključna uslova - morate imati: (a) funkcionalnu tržišnu privredu i (b) konkurentnu privredu koja je u stanju da izdrži konkurenciju unutar Unije. Dakle, nije važno samo ući, važno je tamo i preživeti - kaže Suvajac.
Prvi kriterijum, po njegovim rečima, podrazumeva ocenu sledećih šest komponenata: (1a) koliko vam je privreda liberalizovana, a tu se misli na cene, trgovinu, pokretljivost radne snage. 'Srbija je ovde stigla na pola puta. Mnogo smo stvari liberalizovali, ali ima još zaštićenih oblasti', ocenjuje Suvajac.
Procenjuju se, zatim, (2a) barijere za ulazak - izlazak na tržište, odnosno koliko je jednostavno (ili komplikovano) pokretati nove privredne poduhvate i rešavati se preduzeća koja su za stečaj. Tu smo na samom početku. Trenutna regulativa je prihvatljiva, ali grinfild investicije nedostaju. S druge strane, i dalje imamo velike sisteme koji u EU ne bi nikako preživeli. Njima treba kontrolisan stečaj sa adekvatnim socijalnim programom.
Treća stvar (3a) - pravna regulativa gde su nekretnine bitan element i u okviru toga problem neuređenog katastra. U zapadnoj kulturi ugovor je ključ svega. Pravni sistem je takav da kad neko ne poštuje ugovor, egzekucija sledi vrlo brzo. I tu smo na početku.
Najviše je, po oceni Suvajca, urađeno na makroekonomskoj stabilnosti (4a). Dinar je stabilan, a inflacija niska. Ali, preostaje da se još smanji javna potrošnja i veliki spoljnotrgovinski deficit od gotovo pet milijardi dolara, koliki je bio prošle godine.
Veoma je, takođe, važno da se u zemlji postigne politički konsenzus svih parlamentarnih stranaka oko ključnih elemenata ekonomske politike (5a). Drugim rečima, da se nezavisno od ideološke opredeljenosti sve partije slože oko toga da je naš ekonomski put isti - a to je put reformi. Konačno, bankarski sistem (6a) treba da bude dovoljno razvijen da štednja građana služi za nove investicije, a ne za potrošnju. Iako tu pomaka ima, Srbi i dalje umesto u bankama drže, procenjuje se, između tri i četiri milijarde evra u slamaricama. A slamarice nisu po standardima EU.
Konkurentnost, kao drugi važan kriterijum, podrazumeva da se naša preduzeća pre ulaska u EU pripreme za udar konkurencije sa zapada. Ako to ne urade, propašće preko noći. Svetlana Palić
