Izvor: Southeast European Times, 20.Feb.2012, 22:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija pokušava da smanji javni otpad
Vlada ograničava upotrebu plastičnih kesa u pokušaju da zaštiti životnu sredinu.
20/02/2012
Katica Đurović za Southeast European Times iz Beograda -- 20.2.2012.
Srbija preduzima, kako kažu ekolozi, značajan korak ka zaštiti prirodnih resursa odobravanjem ograničenja za plastične kese u korist biorazgradivih proizvoda, kojima će biti potrebno manje vremena da se razgrade i predstavljaju manju pretnju životnoj sredini.
Taj projekat ministarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << za životnu sredinu novitet je u ovoj zemlji. Grad Vranje je 2010. godine nameravao da traži korišćenje papirnih kesa umesto plastičnih, ali ta mera nikada nije sprovedena.
Otprilike četvrtina evropskih zemalja zabranila je plastične kese, dok su druge, uključujući Belgiju, Irsku i Hrvatsku, uvele porez na njih. Makedonija je zabranila plastične kese 2009. godine.
Početkom februara EU je pokrenula devetomesečni test program kako bi se utvrdilo da li plastične kese treba zabraniti u Uniji.
Procenuje se da svaki građanin Srbije upotrebi bar 250 plastičnih kesa godišnje -- najmanje jednu prilikom svake kupovine u prodavnici. Većina završi na smeću kao kese za smeće. Neke, međutim, završe na drveću, na ulici ili u vodi.
Zvaničnici ministarstva životne sredine kažu da novim zakonom ne može da se sprovede momentalno okončanje korišćenja plastičnih kesa; ali mogu da se kazne oni koji bi koristili te kese u budućnosti i sa vremenom one mogu potpuno da se izbace iz upotrebe.
„Ovo je deo Nacionalne strategije za životnu sredinu koja je usvojena 2007. godine, sa ciljem da se reformiše postojeća ekološka politika: smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemlje, recikliranje, upravljanje ekološkim otpadom i povećanje ekološke svesti“, kaže za SETimes Bojan Đurić, državni sekretar ministarstva životne sredine.
„Proizvođači i uvoznici plastičnih kesa moraće da plaćaju naknadu od 220 evra po toni. Proizvođači plastičnih kesa koje sadrže biorazgradive aditive plaćaće oko 10 evra po toni, a oni koji proizvode potpuno biorazgradive kese neće morati da plate ništa“, kaže Djurić.
Vlada će subvencionisati proizvodnju mešovitih i biorazgradivih kesa sa oko 70 evra po toni.
Prema Đuriću, porez će obeshrabriti proizvođače plastičnih kesa, ali ih neće primorati da promene tehnologiju proizvodnje ili kupe novu opremu kako bi počeli da proizvode ekološke kese.
Tehnološki univerzitet u Novom Sadu testiraće kese koje se nalaze na tržištu, njihov sastav i kvantitet aditiva koji omogućavaju razgradnju.
„Ako je aditiv odgovarajući, onda osnovni sintetički proizvod, polietilen ili polipropilen, postaje brzo razgradljiv i apsorptivan u prirodi, a kada se baci postaje hrana za mikroorganizme“, rekla je Vera Lazić, šefica univerzitetske laboratorije, u izjavi za SETimes.
Neki srpski građani podržavaju novi program.
„To je dobra ideja, ali država treba da pokuša da učini više, ne samo u pogledu plastičnih kesa, nego plastike generalno. Takođe, nije dovoljno usvojiti zakon o zabrani plastičnih artikala. Država treba da učini više na polju podizanja ekološke svesti. Mislim da je trenutno ta svest vrlo mala“, kaže stanovnik Šapca Dušan Purešić.
Dobrica Veselinović, nevladin aktivista iz Beograda i jedan od onih koji su pokrenuli onlajn inicijativu vezanu za zabranu plastičnih kesa EKO-LOG, izjavio je za SETimes da mu skoro svakog dana kada ode u prodavnicu nude plastičnu kesu.
„Pijaca je tu najgora, jer daju plastične kese za skoro svaki kupljeni proizvod. Bilo je vreme da država odluči da učini nešto“, rekao je Veselinović.
Nastavak na Southeast European Times...
