Izvor: Vesti-online.com, 16.Avg.2013, 02:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija poklonila dve milijarde evra

Srbija je Hrvatskoj poklonila suvlasništvo u privatizovanoj Zagrebačkoj banci, a zauzvrat je neko iz Vlade u mandatu 2008. uzeo mito, javno je pre neki dan optužio Velimir Ilić, srpski ministar građevine. Cena ovog, prema Ilićevim rečima, korupcionaškog skandala je "bar dve milijarde evra"!

Ko se odrekao imovine Srbije: Zagrebačka banka

 

 

Ilić je u emisiji Ćirilica na Hepi televiziji izjavio da je "Srbija preko svoje dve najveće >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << banke, Jugobanke i Beobanke, napravila Zagrebačku banku". On tvrdi da poseduje dokument koji je potpisao srpski pravobranilac, u kojem se Srbija odriče deonica Zagrebačke banke u vrednosti dve milijarde evra. Ako je ovo tačno, ako Ilić taj dokument poseduje, onda bi srpsko tužilaštvo moglo da se zainteresuje.

 

Ali, isto tako bi se na udaru zakona mogao naći i sam Velja Ilić koji je kao državni funkcioner (2008. poslanik, a danas ministar) obavezan zakonom da prijavi učinjeno krivično delo! Kad je reč o samom slučaju Zagrebačke banke i odluke Pravobranilaštva da se imovine odrekne, Ilić kaže:

  Ovde potpis

- Neko je zbog takvog rešenja uzeo debelu proviziju, a Srbija naravno nije dobila ništa. Možda taj papir imam i danas, samo ga treba pronaći.

Kako se Srbija uopšte našla u priči o privatizaciji Zagrebačke banke. Srpska Jugobanka je 1977. unela imovinu u Zagrebačku banku, o čemu postoje dokumenti. Ali, prema tvrdnjama Paška Kačinarija, zagrebačkog juvelira koji već godinama vodi sporove u vezi privatizacije Zagrebačke banke, 1989. ta banka je falsifikovala podatke o imovini, odnosno osnovna i obrtna sredstva koja su nastala od 1914. do 1989. godine, a koju uglavnom čine zgrade i pokretnine.

Kačinari, koji ima dvojno hrvatsko-srpsko državljanstvo, u ovaj posao dao se tragajući za sudbinom svojih deonica koje je kupio 1989. On je 2006. prijavio Beogradu "pronađenu imovinu" u vlasništvu Srbije koja se nalazi u Hrvatskoj.

U obrazloženju navodi da se "dana 14. decembra 1977. spajaju Kreditna banka Zagreb i Jugobanka - Osnovna banka Zagreb u jedinstvenu banku pod nazivom Zagrebačka banka, koja sa radom počinje januara 1978. godine".

 

Izbrisana imovina

Iz bilansa banke iz 1989. se vidi da je kapital bio dvostruko veći od upisanog, odnosno da je iznosio 1,75 milijardi dinara, za šta je trebalo izdati 1,75 miliona akcija. Prema tvrdnjama Kačinarija, upravo ta razlika u akcijama pripada Hrvatskoj, Srbiji, Zagrebu i bivšim zaposlenima u Zagrebačkoj banci. Takođe, nekretnine koje je Jugobanka unela u Zagrebačku banku nisu upisane kao vlasništvo Zagrebačke banke u katastru, jer prilikom osnivanja akcionarskog društva tu imovinu nije prijavila kao osnivački kapital, već su zgrade ostale zavedene kao društveni kapital.

Dinkić i u ovoj čorbi

Predsednika i članove Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita imenovala je Vlada Srbije u decembru 2008. i to: dr Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, predsednik dr Diana Dragutinović, ministar finansija mr Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mira Erić-Jović, viceguverner NBS Dragana Pavlović, Emica Zdravković i Ljubomir Ilkić. Za direktora Agencije imenovan je Milorad Džambić.

Kiparske pare čuvao i Zagreb

Od 12 milijardi dolara za koje sumnja da je Miloševićev režim izvukao iz Srbije, jedan deo svakako je završio ili prošao preko računa banaka u Londonu i Parizu. Međutim, ono što zbunjuje jeste da je vlasnik tih banaka bio u Zagrebu, odnosno da su tadašnji neprijatelji pomagali Miloševiću da probije embargo i iznese i opere državni novac u inostranstvu.

Hrvatski novinar Domagoj Margetić ističe da srpski državni vrh nije tražio za Srbiju udeo Jugobanke u Zagrebačkoj banci početkom devedesetih, već je Milošević sa svojim saradnicima zadržao deo vlasništva za sebe.

- Srbija se nije odrekla imovine. Ona tvrdi da je nije ni imala. Zbog svega toga ja sam tužio i državu Hrvatsku i državu Srbiju pred sudom u Zagrebu, a u oktobru će se održati ročište. Nemam sumnju da je neko u Srbiji dobio pare da uradi to što je uradio, baš kao i s hrvatske strane. Bratstvo i jedinstvo kriminala na prostoru bivše Jugoslavije traje i trajalo je oduvek, čak i u vreme rata. Ja sam u Beogradu upoznao sa detaljima Milorada Džambića, direktora Agencije za osiguranje depozita. Videćemo ko će se u oktobru pojaviti u Zagrebu da brani interese Srbije - kaže za "Vesti" Kačinari.

Državno pravobranilaštvo Srbije je još 2009. odgovorilo "da prema njihovom mišljenju ne postoje dokazi da Republika Srbija ili Jugobanka a.d. u stečaju, imaju vlasničkih prava u kapitalu Zagrebačke banke d.d, Zagreb".

U junu 2007. u jednom hrvatskom nedeljniku objavljeno je da je tadašnji premijer Srbije Vojislav Koštunica najavio svom hrvatskom kolegi Ivi Sanaderu da će Srbija zvanično zatražiti svoj udeo u Zagrebačkoj banci. Međutim, ta informacija nikada nije potvrđena u Koštuničinom kabinetu, dok ju je Sanader demantovao.

- Javna tužilaštva i Hrvatske i Srbije beže od ovog pitanja. Ponašaju se kao da ne žele da povrate državnu imovinu. U Hrvatskoj je tadašnji premijer Sanader 2004. dao četiri naloga za istragu, ali niko ništa po tom pitanju nije uradio. Slično je i u Srbiji gde su gledali da baš ništa ne urade - kaže Kačinari.

Nastavak na Vesti-online.com...