Izvor: Blic, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija pod NATO kišobranom bezbednija
Vojna neutralnost je lepa zamisao, međutim, ona realno ne postoji. Čak i ako nisu članice NATO, vojno neutralne nisu ostale ni stabilne, ekonomski moćne evropske zemlje. Srbija bi sa svim problemima koje ima mogla imati samo konkretne koristi od članstva u NATO.
Ipak, kuda god da politička elita usmeri Srbiju, o bitnoj odluci „za" ili „protiv" članstva u NATO trebalo bi da na referendumu glasaju građani Srbije.
Dilemu „za" ili „protiv" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << članstva u NATO iznova je otvorila Demokratska stranka Srbije navodima da je za Srbiju „Partnerstvo za mir" dovoljan stepen saradnje sa NATO i da nama, jednostavno, članstvo nije potrebno. „Kako je moguće da Srbija pristupi savezu koji nas je bombardovao, potom pod vojnim snagama došao na Kosmet i onda, mimoilazeći SB, ignorišući UN, priznao jednostranu nezavisnonst?", zapitao se Kopštunica. Ovakav stav podržavaju i socijalisti i radikali. S druge strane u demokratskom bloku, za G17 plus cilj jeste članstvo u NATO, a predsednik Srbije Boris Tadić istakao je da je strateško opredeljenje Vojske Srbije da njeni vojnici budu u evroatlantskim integracijama.
Međutim, može li Srbija biti, kako se to navodi, „vojno neutralna"? Šta bi dobila, a šta izgubila članstvom u NATO? Prvenstveno, kako ocenjuju stručnjaci u vojnoj tematici, bitno je napomenuti da vojna neutralnost praktično ne postoji. Činjenica da neke evropske zemlje poput Švajcarske, Švedske, Irske, Austrije, Finske, Malte i Kipra nisu članice NATO nikako ne znači da su one i vojno neutralne.
- Kada postavimo pitanje da li Srbija može da bude vojno neutralna, moramo se odmah upitati u odnosu na šta ili na koga. Koncept neutralnosti razvio se u u periodu hladnog rata i države su bile neutralne u odnosu na dva bloka koji danas ne postoje. Ukoliko bismo se odlučili za opciju „ne" NATO, to bi moglo biti protumačeno kao približavanje Rusiji i Belorusiji, a ne kao vojna neutralnost. Ali, kada je o Srbiji reč, pitanje neutralnosti nameće drugo - da li mi to sebi možemo da priuštimo - kaže za „Blic" direktor Centra za civilno-vojne odnose Sonja Stojanović.
Tako da kada se u Srbiji pokrenu dileme oko NATO i istaknu parole da bi Srbija trebalo da bude vojno neutralna, logično pitanje koje se nameće jeste - da li Srbija ima kapacitete koje imaju države poput Švajcarske, Austrije... ili, ima li Srbija takve kapacitete da samostalno razvija svoju odbranu?
- Čak i te evropske zemlje koje nisu članice NATO od kraja hladnog rata do sada preispituju da li treba da ostanu neutralne, a mnoge od njih u okviru „Partnerstva za mir" tesno i značajno sarađuju sa NATO, pa čak i u većem obimu nego i neke same članice NATO - kaže Stojanovićeva. Evropske zemlje koje nisu članice, međutim, učestvuju u mirovnim misija NATO. Takođe, izdvajaju značajne sume novca, a u tome se posebno ističu Švajcarska i Austrija, koje ulažu u zajednička istraživanja i investicije u vojnu tehnologiju NATO. Ideja o vojnoj neutralnosti Srbije apsolutno je bez oslonca, ocenjuje Goran Svilanović, član spoljnopolitičkog saveta pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
- S geopolitičke i geostrateške tačke, ta ideja je apsolutno neodbranjiva. Premijerove izjave o vojnoj neutralnosti samo su deo političke kampanje, koja nema svoju osnovu u realnosti, i to se isključivo tako i doživljava u NATO - kaže Svilanović. Komentarišući najnoviju inicijativu premijerove stranke, on kaže da nijedan ugovor koji je do sada potpisan sa NATO nije raskinut, kao što nisu ni ugovor o vazdušnom i kopnenom tranzitu NATO trupa kroz Srbiju.
O prednostima za državu koja je članica NATO, Svilanović kaže da NATO garantuje apsolutnu bezbednost svakoj svojoj članici, uključujući i zaštitu od strane svih članica. Kako dodaje direktor Centra za civilno-vojne odnose Sonja Stojanović, sve odluke u NATO donose se konsenzusom, što znači da svaka od država može i da se ne složi. Takođe, članice NATO, svaka u skladu sa svojim mogućnostima, ne učestvuju istim kapacitetom i u istoj meri.
Kako za „Blic" potvrđuju u kancelariji za vezu NATO u Beogradu, ako Srbija odluči da u budućnosti bude deo NATO imaće iste obaveze i iste privilegije kao i sve ostale članice. To znači da bi Srbija učestvovala u procesu odlučivanja i donošenja odluka kao i sve članice.
Jedan od argumenata protiv članstva u NATO jeste i da to košta. Međutim, ulazak u NATO se ne plaća i jedini kriterijum jeste da vojni sistem mora biti kompatibilan sa sistemom NATO. Ne postoje zahtevi da, primera radi, Srbija kupi neku opremu u inostranstvu. Jedina zajednička obaveza svih članica NATO jeste da se godišnje izdvoji oko dva odsto iz nacionalnog bruto dohotka za ministarstvo odbrane. To je prostim računanjem gotovo ista suma koliki je ovogodišnji budžet Ministarstva odbrane- oko 57 i po milijardi dinara.
- I u „Partnerstvu za mir" i u NATO nama su otvoreni mnogi fondovi kako bi se pomoglo našoj vojsci. I ne samo vojsci, jer NATO više nije samo vojni savez, već organizacija u koju su uključena i druga ministarstva jedne države - ističe Sonja Stojanović.
Pred Srbijom nije samo pitanje integracije u NATO, već i u EU. Koliko su ove integracije povezane i da li jedna uslovljava drugu?
- Prvi mit je da je članstvo u NATO preduslov za članstvo u EU. Takva formulacija ne postoji ni u jednom od zvaničnih dokumenata, a koji se tiču proširenja EU. Ali, deo kriterijuma za NATO poklapa se sa Kopenhagenškim kriterijumima za članstvo u EU. Studija proširenja NATO iz 1995. definiše da su pricinipi demokratije i ljudskih prava, tržišne ekonomije, razrešeni odnosi sa susedima preduslov za članstvo u NATO - kaže Stojanovićeva.
I u kancelariji NATO u Beogradu potvrđuju da članstvo u NATO i EU tehnički nisu povezani, ali da je 21 članica NATO i članica EU. To znači da su vrednosti koje se moraju dostići za članstvo u NATO i EU praktično iste. I NATO, kao i EU, želi da ima stabilne mirne i sigurne članove i partnere.
Istorija NATO
1949: Severnoatlantski ugovor potpisale Sjedinjene Države, Kanada, Belgija, Britanija, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška i Portugal
1952: Grčka i Turska ulaze u NATO
1955: Zapadna Nemačka ulazi u NATO; Sovjetski Savez formira Varšavski pakt
1966: Predsednik De Gol povlači Francusku iz združene vojne strukture NATO
1982: Španija ulazi u NATO
1991: Raspušten Varšavski pakt
1993: Francuska ponovo ulazi u sastav vojne komande. NATO pokreće program „Partnerstvo za mir" za bivše članice Varšavskog pakta
1995: NATO započinje svoju prvu vojnu operaciju: vazdušne udare uperene protiv bosanskih Srba koji granatiraju Sarajevo
1999: Poljska, Mađarska i Češka Republika prve su bivše članice sovjetskog bloka koje ulaze u NATO
12. septembar 2001: NATO se prvi put poziva na klauzulu o zajedničkoj odbrani po kojoj napadi na SAD predstavljaju napad na ceo savez
2002: NATO i Rusija potpisuju sveobuhvatni sporazum kojim se obavezuju na saradnju u borbi protiv terorizma i suzbijanju oružja za masovno uništavanje
Februar 2003: Posle žučne rasprave uoči rata u Iraku pod vođstvom SAD, NATO pristaje da ojača odbranu Turske
Avgust: NATO preuzima komandu nad mirovnim snagama u Avganistanu u okviru prvog raspoređivanja svojih snaga izvan Evrope ili Severne Amerike
2. april 2004: U Briselu ministri inostranih poslova NATO zvanično obeležavaju prijem najnovijih članica
Slobodan Kosovac, atlantski savet
Vojna neutralnost ne postoji
1. Da li Srbija sebi može da dozvoli vojnu neutralnost? Koje su prednosti te pozicije, koji nedostaci ili, možda, opasnosti?
Vojna neutralnost, sama po sebi, nije loša. Moramo da odgovorimo samo na logično pitanje. Šta smatramo vojnom neutralnošću? U svakom slučaju vojna neutralnost ne znači:
- Da nemamo saveznika,
- Da ne znamo šta je sektor bezbednosti,
- Da koristimo zastarelo naoružanje i opremu,
- Da smo organizaciono zastareli,
- Da ne prepoznajemo globalna kretanja u svetu,
- Da ne prepoznajemo svoje mesto i ulogu u svetu,
- Da nismo transparentni,
- Da nemamo civilnu kontrolu sektora bezbednosti i sl.
Mislim da nam je sada jasno da je neutralnost, a pogotovo vojna, pojam koji ima ograničen domen. Jedna od bitnih karakteristika vojne neutralnosti je velika autonomija zemlje - države, što podrazumeva ekonomsku snagu i stabilnost, zemlje koja nema nikakav problem unutar i u svom okruženju, zemlje koja je stabilna u svim segmentima i sl. Iz ovoga se izvlače prednosti i nedostaci, a nedostaci generišu potencijalne probleme - opasnosti.
Moramo shvatiti da vojna neutralnost ne postoji sama za sebe i sama po sebi. Iz mesta i uloge države crpi se mesto i uloga njenog sektora bezbednosti i njegovih podsistema, kao što je vojska jedan od tih podsistema.
2. Koliko je ulazak u NATO uslov za ulazak u EU?
Veliki. To niko neće posebno da vam kaže i naglasi iz jednostavnog razloga: ko to ne shvata, neka čeka i dalje na odgovor. Kako ćete dobiti odgovor na to pitanje? Jednostavno. Šta je EU? Da podsetim samo na neke elemente:
- Parlament (predate deo suvereniteta),
- Obrazovanje (jedinstveni standardi)
- Privreda (usklađivanje u sklopu sistema),
- Finansije (jedinstveni sistem),
- Granica (jedinstveni sistem),
- Policija (jedinstven standardi),
- Carina (jedinstveni
Da li tu vidite uslove za bezbednosnu samostalnost, a u okviru nje za vojnu samostalnost?
