Izvor: Blic, 09.Jan.2014, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija, ostrvo devica
Ovo je zemlja paradoksa. Bluda i razvrata koliko hoćete, a devičanstvo na ceni, kaže spisateljica koja je za tri meseca objavila i drugo izdanje svog romana prvenca „Ostrvo devica“.
Govoreći o motivima da knjigu naslovi “Ostrvo devica”, Nataša Marković u razgovoru za “Blic” napominje:
- Jedan moj prijatelj hirurg se poprilično obogatio krpeći himene po Srbiji. U životu moje bake devičanstvo je bilo važno mesto ženske kulture, simbol ženskosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i časnosti. U mojoj generaciji taj pritisak je popustio. Odsustvo devičanstva je bilo simbol slobode. Takođe, odnos prema devičanstvu je veliki indikator društva.
Roman “Ostrvo devica” je dokumentarnog karaktera, govori o četiri generacije žena na Balkanu, radnja se odvija u Beogradu i na relaciji Beograd-Miločer.
- Sačinjen je kao pačvork od komadića zderane kože naših života. Priča o darovitim, zanimljivim, hrabrim ženama u Srbiji koje su umele sa dostojanstvom da nose sva iskušenja. Da se razumemo, niko nema ništa protiv muškaraca, bez obzira što se dovodi u pitanje patrijarhalni poredak. Mogli bi se reći da ženi nema života bez muškarca. Reč je o potrebi da se baci makar jedan zrak svetla na taj ženski elan vital. Kroz šta god da su prolazile, one su i volele. Ljubav, znamo, daje snagu, a imale su i mudrosti da u svemu nađu zrno radosti - kaže Nataša Marković.
Nataša Marković ističe da se u 2013. navršilo 100 godina od kako je Isidora Sekulić napisala roman „Saputnici“, a da to niko nije zabeležio.
Govoreći o toj velikoj književnici čija je sudbina bila jedan od motiva za bavljenje položajem ženama, kaže da je to svojevrsni pokazatelj odnosa prema lepšem polu u ovom društvu:
- Stogodišnjicu „Saputnika“, koliko mi je poznato, niko u Srbiji nije ni zabeležio a nekmoli tome posvetio dužnu pažnju. Isidora Sekulić je živela u polupismenoj zemlji, a pisala prozu tokove svesti pre Virdžinije Vulf, postala akademik pre nego što je Francuska imala ženu akademika... i da ne nabrajamo sve šta je ta žena postigla i uradila, a ni to kako su se sve prema njoj odnosili. Svoj roman „Ostrvo devica“ posvetila sam ženama ovih prostora. One su svojom snagom i ljubavlju omogućile da se prežive ratovi, svakovrsne deobe, patrijarhat, komunizam, tranzicije i ostale omče koje o vrat života, po pravilu, stavljaju muškarci.
Nataša Marković je i čelnik Izdavačke kuće “Plavi jahač”, koja je objavila u poslednjih 20 godina više od 200 naslova u milion primeraka, i to onih koji afirmišu žensku literaturu.
- Knjiga je kultni predmet moje generacije. Želela sam da kroz ta izdanja čitaocima približim neke zanimljive žene snažnog, upečatljivog opusa koje mogu biti i uzori. Živimo u vreme u kome nema uzora. Zašto i kako, to je druga i duga priča. Ali kad nemate uzor, to vam je kao da nemate majku - veli Nataša.
Ovde se nije primio fam-fašizam
Knjiga “Ostrvo devica” slovi i za knjigu o Beogradu, a junakinje su baka, ćerka, unuka...
- Nastojala sam da se bavim i idejom slobode, bez slobode nema ljubavi. Interesantna je činjenica da se fam-fašizam, kao ni ljuti feminizam u Srbiji nikada nije primio, kao ni pitanja koja se tiču žena u postkomunističkoj Srbiji. Cena napretka na društvenoj, političkoj lestvici je ogromna. A one retke koje uspeju neretko bivaju surove prema drugim ženama - kaže Markovićeva.
Najčitanije SADA:
