Izvor: Politika, 03.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija opet i iznova
Uvek se oseća nešto novo u vazduhu pri povratku u Beograd, u Srbiju.
Ovaj put, jedne sunčane sedmice u septembru, bila je to nova buka – snažna tutnjava motocikala koji su se utrkivali na Terazijama nekoliko stotina metara tamo-amo u dva sata ujutro i ponovo jedan sat kasnije, zbog čega su se tresli visoki prozori na trećem spratu hotela "Moskva". Pod sablasnim sjajem uličnih svetala nije se video nijedan policijski automobil, samo nejasna slika dvotočkaša koji jure brže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 160 kilometara na sat. Zato je za vikend više od stotinu moćnih motocikala krstarilo Terazijama gore-dole, uz pratnju uniformisanih policajaca.
Još nešto je novo: izgleda da je Kosovo svima u mislima. "Šta će se dogoditi sa Kosovom? – pitali su udovica, pi-ar konsultant, slikar, izdavač, hotelski radnici. Nikada ranije za 44 godine Kosovo nije imalo toliki prioritet u mojim svakodnevnim razgovorima sa Srbima. Nit koja je povezivala komentare ovih Srba bio je osećanje uvređenosti – velike sile su spremne da i dalje ponižavaju njihovu zemlju posle skoro dve decenije ponašanja koje joj je nanelo štetu. Osim toga, udovica je rekla da se plaši da će rasprava o statusu Kosova možda dovesti do novog rata. "Bilo je previše ratova," mrmljala je.
U životu prestonice – a i šire – oseća se neka užurbanost kakve nije bilo tokom prethodnih decenija. Gust saobraćaj od svitanja do posle ponoći i, naravno, zastoji na kritičnim raskrsnicama. Na omiljenim pešačkim ulicama ima šetača koji prosto uživaju u ambijentu, ali čini se da ima više ljudi koji idu od jedne do druge tačke s nekim ciljem. Nekih dobro poznatih prepreka nema ili su premeštene – ovde tezga sa cvećem, tamo kiosk sa štampom. Došlo je i do velikih promena u oblasti trgovine. Jedan popularni butik je zatvoren. Otvoren je drugi.
Nekada mirna ulica u Starom gradu, Strahinjića bana, postala je "Ulica restorana" sa veoma visokim cenama.
Toliko je ulica promenilo imena da je teško snaći se. Onda se stari gost koji se vratio pita zašto je pravi partizanski heroj poput Ive Lole Ribara morao da izgubi svoju ulicu, koja je dobila stari naziv Svetogorska, bez ikakvog ličnog obeležja; ili zašto bi ime Ulice 27. marta, kojom je odato priznanje ludo hrabrim i smelim (srpskim) demonstracijama protiv pakta sa silama Osovine, trebalo zameniti imenom jedne rumunske princeze.
Ali nije sve staro i tradicionalno napušteno. Vozeći se daleko na jugozapad Srbije, naišao sam na plavo-bele table koje su pokazivale put za "Titovo Užice" i malo dalje za "Titograd". Za svaki slučaj, tu su bili i novi žuti znaci za "Užice" i "Podgoricu", ali pogled na stare znake prijao je starim očima.
Sreo sam se i sa pojavom koja možda pripada kategoriji novo-staro: desetak različitih skupova u isto toliko srpskih restorana – poslovni ljudi, srednjoškolci, kolege, velike porodice. Negde je bilo po pet-šest ljudi, ali često po dvadeset i više. Na jedan su me čak i pozvali – na nedeljni skup novinara, akademika i pisaca koji se zove "Pasuljska akademija". Kraljevski smo se gostili pasuljem i kupusom i pričali o svemu i svačemu. Izgleda da ovakvi skupovi postaju sve popularniji – jedna vrsta društvenog okupljanja koje podseća da su Južni Sloveni izmislili tradicionalne zadruge velikih porodica.
Posetilac oseća kako energija izbija iz života Srba kao retko kad pre, ponekad sa uznemiravajućim efektom, kao kada su "migovi" grmeli nad prestonicom na vrhuncu proslave Dana armije. Zbog toga se jedna sobarica na poslednjem spratu hotela "Moskva" zgrčila od straha i potrčala dole da vidi da li je to bombardovanje.
Međutim, čini se da Srbija nije u opasnosti da je parališe fatalizam koji i dalje dosta prožima život na Balkanu.
Samouverenost premijera Vojislava Koštunice bila je očigledna u jednom razgovoru. Iznoseći svoje stavove o pitanju Kosova, NATO-u i EU, upotrebio je reč koju nikada ranije nisam čuo od nekog srpskog, a još manje od jugoslovenskog političara. Rekao je da je njegov posao da sačuva "dostojanstvo" Srbije. Kao što sam primetio na početku ovog teksta, "nešto novo je u vazduhu".
Bivši dugogodišnji dopisnik
"Njujork tajmsa" iz Beograda
[objavljeno: ]
