Izvor: B92, 23.Maj.2023, 08:17

Srbija, obrazovanje i deca: Može li još jedno vladino telo da spreči vršnjačko nasilje

Godinama unazad osnivaju se razna tela i radne grupe za sprečavanje vršnjačkog nasilja, ali u istom sastavu i sa sličnim rezultatima - jedina razlika je u imenu.

Isti članovi, različiti nazivi za mnogobrojna tela, osnivana godinama unazad.

Tako izgleda nastojanje države da se izbori protiv vršnjačkog nasilja.

Najnoviji pokušaj je formiranje Vladinog Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja, 11. maja.

"Zadatak Saveta je, pored ostalog, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da obezbedi organizovanje mobilnih timova za vršnjačko nasilje.

"To će se postići protokolima između centara za socijalni rad i drugih službi (obrazovne i zdravstvene ustanove, policija), koje hitno reaguju na slučajeve vršnjačkog nasilja", navode iz Vlade Srbije u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Odgovor na pitanje o konkretnim koracima i razlikama u odnosu na ostala tela koja se bave sprečavanjem ovog fenomena, BBC na srpskom nije dobio do objavljivanja teksta.

Na upit nisu odgovorila ni ministarstva prosvete, turizma i omladine i za brigu o porodici i demografiju, čiji su predstavnici takođe članovi Saveta.

Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu, koji je u sastavu Saveta, kaže da još čekaju prvi sastanak da saznaju planove, šta se očekuje od njih i o kakvoj će dinamici rada biti reč.

"Mislim da je masovna pucnjava u beogradskoj osnovnoj školi svima pokazala ozbiljnost situacije i da se moraju preduzeti vrlo konkretni potezi.

"Država mora da uloži i sredstva i stručni kadar da bi se stanje na terenu promenilo", kaže Jurić za BBC na srpskom.

Još jedan od zadataka novoosnovanog Saveta jeste da "razmatra pojedina pitanja o vršnjačkom nasilju i daje predloge, mišljenja i stručna obrazloženja u vezi sa sprečavanjem ove pojave".

Takođe, u konsultacijama sa sindikatima prosvetnih radnika i udruženjima roditelja učenika razmatraće se zabrana upotrebe mobilnih telefona u školama.

Ali dalje od toga se još ne zna.

Iako je ovo još jedno u nizu tela osnovanih da se izbore protiv vršnjačkog nasilja, Jurić smatra da je Savet jedino rešenje da se zaista krene u projekte koji će suštinski menjati situaciju.

Upitan kakvu će novinu ovaj Savet doneti, odgovara da će "nažalost, tragedija koja se desila doneti jedinu novinu".

Trinaestogodišnji K.K. je usmrtio devetoro učenika i čuvara u njegovoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", 3. maja, u Beogradu.

"Zbog toga danas imamo obavezu prema žrtvama da ozbiljno prionemo na ovo.

"Ne znam kako je Vlada zamislila rad i šta se može postići Savetom, ali ono što znam jeste da će moja organizacija konkretno ukazivati na probleme i da nećemo dozvoliti da se sve završi samo na pričama", kaže.

Dodaje da će jasno i glasno izveštavati javnost o tome da li je nešto urađeno, koliko konkretno i šta se očekuje od načinjenih poteza.

"Mislim da se tom problemu kao država nismo dovoljno posvetili.

"Imaju neka radna tela i grupe, ali sva ta radna tela su postojala da bi se dao privid da je nešto urađeno, a nije ništa", napominje.

Savetom predsedava Ana Brnabić, premijerka Srbije, a njena zamenica je Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju.

Savet čine i ministri unutrašnjih poslova, pravde, zdravlja, informisanja i telekomunikacija, za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, turizma i omladine, predstavnica Ministarstva prosvete, Unicefa, udruženja "Mame su zakon" i Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Većina nabrojanih ministarstava i organizacija su već članovi drugih tela za borbu protiv vršnjačkog nasilja.

Krajem 2017. godine nastalo je međuministarsko operativno Radno telo za zaštitu od vršnjačkog nasilja.

Beta prenosi da su tada, na sastanku održanom u Ministarstvu prosvete, definisani osnovni zadaci kojima će se radno telo baviti:

Ljiljana Marković, pedagoškinja iz Edukativnog centra za lični i profesionalni razvoj, kaže da je vršnjačko nasilje svako ponašanje koje za svrhu ima nanošenje štete ili povrede drugoj osobi.

"Može imati različite oblike: fizičko, psihičko, emotivno, seksualno, materijalno, ekonomsko i digitalno", objašnjava Marković za BBC na srpskom.

Anđela Zlatković, savetnica za kognitivno-bihejvioralnu terapiju, odnosno savremenu metodu psihoterapeutskih škola, navodi da je za ovu vrstu nasilja karakteristično da se ponavlja redovno tokom određenom vremenskog perioda.

"Žrtva je u poziciji da se teško može odbraniti jer je odnos snaga između nje i počinioca neravnopravan.

"Počinioci mogu delovati i u grupi, retko je to samo jedna osoba", navodi.

Marković navodi da deca koja trpe vršnjačko nasilje pokazuju promene u ponašanju koje mogu biti različite u zavisnosti od deteta.

"To su promene raspoloženja, potištenost, povlačenje i izolacija i pad uspeha u školi", kaže.

Zlatković na to dodaje i često izostajanje iz škole, bežanje sa časova, povlačenje deteta u sebe.

"To je nešto što treba da bude alarm kako roditeljima, tako i nastavnicima i vršnjacima.

"Može doći do čestih glavobolja, stomačnih problema, temperature", navodi.

Kaže da bi trebalo uzeti u obzir i stalno gubljenje stvari poput školskog pribora, novca, dolazak iz škole sa pocepanim knjigama ili odećom.

"Destruktivna ili samodestruktivna ponašanja, kao što su izlivi besa, nošenje oružja, samopovređivanje ili izjave koje ukazuju na suicidalne misli, takođe, mogu biti pokazatelj da je dete žrtva vršnjačkog nasilja", objašnjava.

Ove promene mogu da primete roditelji, nastavnici, treneri i vršnjaci.

Pedagoškinja Marković navodi da bi odrasli kroz razgovor trebalo da provere kako se dete oseća ukoliko postoji sumnja.

"U razgovoru deca treba da se osećaju sigurno i prihvaćeno, ali deca često ne veruju odraslima i zbog toga izbegavaju da kažu šta ih zaista muči", napominje.

Zlatković kaže da deca često imaju doživljaj da ne bi naišli na razumevanje roditelja i nastavnog osoblja ukoliko bi prijavili nasilje.

"Važno je pružiti siguran prostor i graditi odnos poverenja.

"Zadatak roditelja je da reaguju i nasilje prijave školi, kao i da sarađuju sa obrazovnom ustanovom u pružanju podrške detetu.

"Zadatak nastavnika je da čine sve da ne dođe do ponavljanja nasilja i da sprovode preventivne aktivnosti", kaže.

Jurić ističe da problem vršnjačkog nasilja datira u Srbiji dugi niz godina.

"On je eskalirao poslednjih dana.

"Stalno je prisutan u velikom broju škola u celoj državi", kaže.

Pored svih saveta, radnih grupa i tela, od 2009. godine, škole u Srbiji osnivaju timove za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Čine ih nastavnici, psiholozi i pedagozi.

Nasilje se može prijaviti učiteljima, razrednim starešinama ili drugim zaposlenima u školi.

Ministarstvo prosvete predvidelo je da svaka obrazovna institucija u Srbiji mora da ima ovakav tim.

Škola je dužna da reaguje, a za to postoji i posebna procedura.

Timovi se rukovode Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

Sprečavanje nasilja je jedna od stavki koja se spominjala u svim dosadašnjim radnim grupama.

Marković kaže da se ona može postići neprestanim radom sa decom i stvaranjem atmosfere u kojoj vlada poštovanje, uvažavanje i poverenje.

"Decu treba podučavati različitim socijalnim veštinama kao što su: prepoznavanje sopstvenih emocija i razumevanje ponašanja, kako se nositi sa svakodnevnim stresom, kontrola besa i odupiranje pritisku vršnjačke grupe", objašnjava pedagoškinja.

Zlatković ističe da deca više uče posmatrajući nego slušajući, pa je preporuka da i roditelj bude pravi uzor.

"U vaspitanju treba izbegavati prezaštićivanje kako dete ne bi razvijalo uverenje da je bespomoćno, ali i preterano kritikovanje jer u tom slučaju može prihvatiti da je njegova uloga da bude žrtva.

"Vršnjačko nasilje može ostaviti velike posledice, odnosno fizičke i emocionalne povrede i dovesti do nastanka traume", objašnjava.

Može da dođe do anksioznosti, depresije, poremećaja ishrane i ličnosti i bolesti zavisnosti.

"Posledice trpi i cela porodica, u vidu osećanja nemoći, neuspeha i krivice.

"Škole moraju da sprovode preventivne programe i radionice, ali i da napomenu da učenici imaju kome da se obrate za pomoć", kaže.

Jurić ističe da se aplikacijama, platformama, papirima, ukazima i reklamama može postići određeni efekat, ali u jako malom procentu.

"Rekao bih da je oko 95 odsto u direktnom radu sa decom koja imaju problem u ponašanju i njihovim porodicama.

"To je jedini mogući lek i preventiva da se nešto zaista promeni", napominje.

On navodi da mora nešto da se uradi da bi se predupredile druge tragedije poput one u beogradskoj osnovnoj školi.

"Tako će jedino ova tragedija dobiti bilo kakav mogući smisao.

"Ukoliko ovo ostavimo na nekim radnim grupama i telima, a da ne uradimo vrlo konkretne stvari i unesemo velike promene u naš sistem obrazovanja i način života, mi ćemo ostati dužni velikom broju stradale dece", zaključuje Jurić.

Dan kada je Beograd zanemeo:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...