Izvor: Blic, 13.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nudi za Mladića milion evra
Vojislav Koštunica i Dragan Jočić, premijer i ministar policije, bili su uzdržani, ali se nisu protivili odluci Saveta za nacionalnu bezbednost kojom Srbija nudi milion evra za informaciju o kretanju Ratka Mladića i Radovana Karadžića, kao i 250.000 evra za dojavu o Stojanu Župljaninu i Goranu Hadžiću, saznaje „Blic". Karla del Ponte, glavna haška tužiteljica, odluku Saveta već juče je nedvosmisleno tumačila kao jasan izraz političke volje za hapšenjem i lociranjem haških >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << begunaca, prenela je za naš list Olga Kavran, portparol Haškog tužilaštva.
Kavran je potvrdila da će se ova konkretna akcija srpskih vlasti svakako naći u izveštaju Del Ponteove o saradnji Srbije sa Hagom, a da li će presudno uticati da on bude pozitivan, znaće se tek u ponedeljak, 15. oktobra, nakon tužiteljkinog sastanka sa Olijem Renom.
- Očigledno, po prvi put tako važno telo kao što je Savet za nacionalnu bezbednost iskazao je jaku političku volju i Tribunal se nada da će to dovesti do rezultata - kaže Kavranova.
Poruku doneo bulatović
Savet za nacionalnu bezbednost preksinoć je na zahtev akcionog tima raspisao nagradu uz poternicu za haškim beguncima. Ovaj potez, kako saznaje „Blic", iznuđen je od srpskih vlasti, nakon sastanka u Hagu koji je prošlog utorka organizovala Del Ponteova sa šefovima tajnih službi sa prostora bivše Jugoslavije. Sastanku je prisustvovao i Rade Bulatović, direktor BIA. Glavna tužiteljka je preko njega još jednom poručila srpskim vlastima, da je više nego očigledno da ne postoji politička volja za hapšenjem begunaca i da, s obzirom na to, izveštaj o saradnji sa Srbijom neće biti pozitivan.
- Nagrade za informacije o haškim optuženicima raspisane su kako bi se pokazalo da postoji politička volja Vlade Srbije da se taj problem reši - rekao je tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević.
Ta volja se, kako je potvrdio Vučković, dovodila u pitanje, ali se sa raspisivanjem nagrade, vidi da je država odlučna da to pitanje stavi ad akta. Tužilac Vukčević sada očekuje da će izveštaj koji će glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte podneti EU biti pozitivan.
Na pitanje da li su nagrade raspisane jer nadležne službe ne mogu da pronađu haške begunce, tužilac je naglasio da to nije tačno, kao što nije tačno ni to da nagrade znače da se oni nalaze na teritoriji Srbije.
- Mi ih tražimo kao da su ovde, ali mi nismo sigurni da jesu. Mi ne znamo gde su - rekao je Vukčević.
On je dodao da se informacije koje mogu dovesti do hapšenja haških optuženika dostavljaju MUP Srbije i da to isto važi i za građane zemalja regiona, ako imaju podatke da se begunci nalaze na njihovoj teritoiriji.
Ili hapšenje ili dokaz da ih nema
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić potvrdio je da je odluku o raspisivanju nagrade doneo Savet za nacionalnu bezbednost na hitnoj sednici održanoj preksinoć u Beogradu. Ljajić je rekao da i ovaj korak pokazuje odlučnost Beograda da se preostale obaveze prema Tribunalu što pre ispune.
Upitan šta je sa Radovanom Karadžićem, četvrtim haškim otuženikom koji je na slobodi, Ljajić je rekao da on nije državljanin Srbije, pa nije bilo pravnog osnova za raspisivanje nagrade. On je, međutim, kazao da će, ako bilo ko dostavi informaciju koja će dovesti do hapšenja bivšeg lidera bosanskih Srba, vrednost nagrade takođe biti milion evra.
Ministar pravde Dušan Petrović je podsetio da je raspisivanje nagrade uobičajena mera u svim demokratskim i civilizovanim državama.
- Uveren sam da će ove mera na kraju pokazati rezultat. On će biti pronalaženje ovih optuženih na teritoriji Srbije ili jasnih dokaza da ih nema u Srbiji. Mi smo odlučni da okončamo saradnju sa Hagom. Potpuno sam uveren da su svi državni organi potpuno posvećeni rešenju ovog problema, tu mislim na civilne i vojne službe bezbednosti, tužilaštvo i akcioni tim - rekao je ministar pravde.
Savet za nacionalnu bezbednost, koji je raspisao nagradu, čine predsednik i premijer, ministri odbrane i unutrašnjih poslova, šefovi BIA, VBA i načelnik Generalštaba. Nagrada se isplaćuje iz budžeta Srbije.
Stotine bezuspešnih provera
Formalno, Mladić je od kraja 1996. godine u bekstvu. Sve do 2002. godine boravio je u svojoj kući, povremeno se krijući u vojnim objektima. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja na osnovu informacija o njegovom kretanju, čak i dojava, ali svi su završeni bezuspešno. BIA je još prošle godine otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu. Timu koji traga za Mladićem stizale su informacije da je viđen na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu, Banji Vrujici, okolini Valjeva, Pančevu, na Zlatiboru, Ceru, Povlenu... Tajne službe rekonstruisale su kretanje Mladića sve do 2005. godine, kada mu se gubi svaki trag . Oslonjena na podatke haških istražitelja sa terena i dojava koje je dobijala, Del Ponteova je ubeđena da se Mladić već duže krije u Beogradu. Kako, međutim, tvrdi Ljajić, sve dojave do sada su proveravane i na osnovu njih je izvršeno stotinu provera, ali nikada nijedna od njih nije dovela do Mladića, niti i najmanjeg traga o njegovom kretanju od 2005. godine.
Američka ponuda pet miliona dolara
Vlada SAD u ovom trenutku preko državne asocijacije „Rivord for džastis" („Nagrada za pravdu") za informacije koje mogu dovesti do hapšenja Karadžića i Mladića nudi pet miliona dolara (oko 3.536.000 evra). Ta nagrada nalazi se na sajtu američke administracije i osim novca ponuđen je i azil, kao i promena identiteta. Najveće nagrade Amerikanci nude za teroriste sa Bliskog istoka. Tako je za Osamu bin Laden, ponuđeno čak 25 miliona dolara.
