Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Mar.2009, 19:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija nije dovršila integraciju univerziteta

BEOGRAD - Srbija je, uz Bosnu i Hercegovinu, poslednja zemlja u Evropi koja nije dovršila proces integracije univerziteta, ocenjeno je na današnjoj zajedničkoj sednici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije (KONUS).

Aktuelna "konfederalna" struktura državnih visokoškolskih institucija postala je veliki problem, rekao je član Saveta Mikloš Biro, podsećajući da je Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << upravo u tom delu nedorečen.

Zakon formalno predviđa integrisani univerzitet, ali ne i mehanizme za njegovo uvođenje, rekao je Biro, upoznajući KONUS sa stavovima tog tela o neophodnosti sprovođenja procesa integrisanja.

Osnovni preduslov integracije jeste centralno finansiranje, koje treba da obezbedi pravednu raspodelu budžetskih sredstava, onemogući neravnopravnost, doprinese racionalnom investiranju u nauku. Na tome je posebno insistirano na skupu, jer bi Srbija u suprotnom mogla da ostane bez naučnog podmlatka.

Iako je Zakonom o visokom obrazovanju regulisano da univerzitet bira profesore, zapošljavanje je i dalje u ingerenciji fakulteta, što stvara apsurdnu situaciju, prema kojoj univerzitet nema nijednog profesora niti naučnika.

Potreban centralni registar zaposlenih

Stav saveta je da treba osnovati Centralni registar zaposlenih nastavnika na nivou univerziteta, čime bi se onemogućile aktuelne manipulacije u procesu akreditacije, odnosno "pozajmljivanje" profesora za potrebe dobijanja dozvola.

Suštinski element integracije jeste i centralno raspolaganje prostorom i opremom, odnosno sva nepokretna i pokretna imovina bila bi u ingerenciji univerziteta, rečeno je na skupu i ukazano da integrisani univerzitet znači i centralnu administraciju.

Kome ne odgovara integracija?

Na sednici je ukazano da se najveći otpor integraciji očekuje od "bogatijih" fakulteta, koji bi mogli da izgube svoje privilegije.

Otpor bi mogao da se očekuje od privatnih univerziteta, od naučnih grupacija, kao i od samog Univerziteta u Beogradu, koji ima, kako je rečeno, objektivni problem glomaznosti i prostorne razbijenosti.

Ukazano je da bi rektor takvog univerziteta mogao imati preveliku moć i da bi predstavljao transfer političke moći na univerzitet.

Primer Novog Pazara

Članovi KONUS-a, rektori državnih i privatnih univerziteta, uglavnom su se složili da je integrisani univerzitet neminovnost. Izvesne rezerve izneli su predstavnici Univerziteta "Union", smatrajući da država treba da ponudi "različite sisteme" i da iz toga svako treba da odabere ono što želi, a ne da univerziteti budu primorani na integrisanje.

Univerzitet u Novom Pazaru jedini je od osnivanja integrisani državni univerzitet, rečeno je na sednici, uz podsećanje da je osnovni cilj tog procesa unapređenje kvaliteta obrazovanja i naučnog rada.

Zajednički sastanak bio je prilika da se sa stavovima Saveta upozna KONUS, a da se potom zajednički predloži ta dva tela ugrade u izmene Zakona o visokom obrazovanju, koje bi mogle da se nađu pred poslanicima republičke skupštine na leto.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...