Izvor: RTS, 15.Apr.2015, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nespremna za odbranu od grada
Tradicionalni početak sezone odbrane od grada 15. april, poslednjih godina se uglavnom menja. I dalje, međutim, važi pravilo da sezonu čekamo sa nedovoljnim brojem raketa. Još nema zakona koji bi trebalo da uredi tu oblast, a ako i bude usvojen uskoro, zaštitio bi useve tek sledeće godine.
Dok poljoprivrednici gledaju u nebo, nadležni ne mogu da potvrde kada bi sezona odbrane od grada mogla da počne.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Useve u Srednjem Dobrinju kod Požege od gradonosnih oblaka štite otac i sin, strelci Milan i Mirko Kovačević. Godinama nema dovoljno raketa. Ove, još nijedna.
"Kad imamo raketa imamo sigurnost u posao koji radimo, kad nema, to je bogu plakati", kaže srelac Milan Kovačević.
Za četiri hiljade dinara mesečno, rade da bi zaštitili i ono što sami poseju.
"Mučimo se da posejemo, da rodi, da prodamo - prošle godine se zadesio grad u junu, mi se trudimo da ne dođe do njega, ali glavni uslov svega su rakete", ističe Mirko Kovačević.
Da bi zaštitili poljoprivrednike, rakete kupuju i lokalne samouprave. Skromno i u jeku sezone.
"Mogu samo da kažem da je Opština Požega izdvojila četiri miliona dinara iz poljoprivrednog fonda i da će iz tog fonda biti nabavljen određen broj raketa", navodi predsednik Opštine Požega Milovan Mićović.
Sektor za vanredne situacije nabavio je 2.900 novih raketa. Sa prošlogodišnjim zalihama lokalnih samouprava ima ih svega 6.200. Otprilike tri po protivgradnoj stanici, a trebalo bi da ih bude četiri puta više. Pitanje je i kada će odbrana od grada početi.
"Precizan datum ne mogu vam ovog trenutka reći. Zaključkom Republičkog štaba za vanredne situacije je predloženo Ministarstvu finansija da razmotri nabavku 11.000 raketa da bi se postigao neki optimalni minimum u smislu funkcionisanaja sistema", objašnjava zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije Boban Stevanović.
Protivgradna zaštita je od 2011. u nadležnosti Sektora za vanredne situacije. Osim što je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda lopta prebačena u njohovo dvorište, u Sektoru kažu, ništa se nije uradilo da se problem sistemski reši. Para hronično nema, a i problem u organizaciji je gotovo nepremostiv. I dalje se čeka novi zakon.
"Inicijativa je da se sektor za zaštitu od grada ponovo involvira u RHMZ pod nadležnošću Ministarstva poljoprivrede. On će na jedan drugačiji način rešiti i legislativno i finansijski odbranu od grada", ističe Stevanović.
Izvesno je da Zakon neće preduhitriti eventualne ovogodišnje nepogode. Iskustva od ranije pokazuju da šteta može da bude ogromna. Hiljadu evra po hektaru, ako grad pogodi kukuruz ili pšenicu, do čak 25.000 evra po uništenom hektaru jabuka.
