Izvor: Blic, 06.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nema plan za štednju nafte
Srbija nema plan za štednju nafte
Za uvoz nafte Srbija (NIS i privatnici) prošle godine izdvojila je između 600 i 700 miliona dolara, a po novim cenama, koje su na svetskom tržištu po barelu nafte između 65 i 70 dolara, ovaj iznos biće gotovo udvostručen. Ipak, nadležni u Ministarstvu rudarstva i energetike nemaju bojazan od novih izdataka uz obrazloženje da ionako spadamo u zemlje sa niskom potrošnjom.
- Mogućnosti za štednju su gotovo nepostojeće s obzirom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na to da smo po pitanju potrošnje nafte na dnu lestvice evropskih zemalja. Govoriti o uštedi i smanjenju potrošnje nafte nije put. Može se govoriti o potrebi da poboljšamo energetsku efikasnost - kaže prof. dr Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike. U prilog tome on navodi statistiku koja kaže da na 1.000 stanovnika Srbija godišnje troši 324 tone nafte, Slovenija 1.108, Mađarska 482, Austrija 1.400, a Hrvatska 542 tone.
- Drugi pokazatelj, broj vozila na 1.000 stanovnika, pokazuje da smo takođe pri dnu. Tako kod nas na 1.000 stanovnika dođe 210 vozila, u Hrvatskoj 260, Sloveniji 510, a u Austriji 570. I to pokazuje da je potrošnja belih derivata kod nas niska - tvrdi Sokolović. On napominje da je stopa rasta uvoza nafte kod nas 6 odsto godišnje i spada u veće stope u okruženju, što ocenjuje kao pozitivna signal jer znači da je privreda u usponu.
Pad proizvodnje
U Srbiji se godišnje preradi oko četiri miliona tona nafte, od čega je 645.000 tona domaće proizvodnje. Domaća proizvodnja je u opadanju, pa je 2003. godine kod nas bilo proizvedeno 690.000 tona, a 2004. godine 645.000 tona.
- Za povećanje domaće proizvodnje potrebne su složenije tehnologije, veća sredstva, ali to znači i veći rizik. Država za to nema sredstava i put je u davanju koncesija privatnim kompanijama - kaže Sokolović.
Za širu primenu i stimulaciju aternativnih izvora, poput biodizela, plina, biomase, nadležni takođe tvrde da nema sredstava.
Sijka Pištolova, urednik sajta 'Energy observer. com', tvrdi da se svaka ozbiljnija zemlja već uveliko spremila za odbranu od naftnog šoka, koji se odavno mogao naslutiti.
- Niko ne može da se sačuva od posledica poskupljenja nafte, ali naftni šok nije od juče i svima je jasno da će on potrajati. Uostalom, izvori nafte se na svetskom niovu procenjuju na još 50 godina. Upravo zato svi pokušavaju da nađu alternativne izvore, koji ne mogu u potpunosti zameniti naftu, ali mogu smanjiti uvoz i zavisnost od belog zlata. Velika je dobit za svaku, pa i mnogo bogatiju državu od Srbije, ako smanji potrošnju nafte makar za jedan procenat. Da smo mi normalna država, Ministarstvo rudarstva bi još prošle godine napravilo kriznu grupu zbog skoka cena nafte, koja bi se bavila alternativnim izvorima kao što su biodizel, plin, biomasa. Njihova primena bi za desetak godina mogla da donese uštede u potrošnji nafte od 10 odsto - kaže Pištolova.
Jedno od rešenja koje može doneti uštede u saobraćaju - prelazak na tečni naftni gas ili plin, čija je cena gotovo za trećinu niža od cene benzina, postaje sve popularnije u svetu. Sokolović kaže da masovniji prelazak saobraćaja na plin nije program koji se može preko noći uraditi jer podrazumeva mrežu stanica i opremu za sama vozila. Uz to, on napominje da država ne može garantovati trajnu politiku oslobođenja od akciza, niti stabilnu cenu plina, kako bi popularisala ovaj vid potrošnje. Prema njegovim rečima, država može samo da se zalaže za održavanje pariteta cena, koji je kod nas takav da je cena plina niža od realne.
- Jasno je da je tečni gas jeftiniji energent i svuda tamo gde je moguće napraviti zamenu, treba to učiniti. Ali, država ne može da podstiče korišćenje plina na uštrb drugih - kaže Sokolović i dodaje da je planom reorganizacije NIS-a predviđeno formiranje posebne kompanije koja će se baviti isključivo primenom tečnog naftnog gasa i prirodnog gasa u saobraćaju. Pištolova smatra da država koja ima strategiju uvek stimuliše korišćenje određenih energenata, što bi kod nas mogli biti biodizel i plin, za koje nisu potrebna velika ulaganja kao za mini hidroelektrane ili vetrenjače. Ugradnja opreme za plin u automobile kod nas košta od 250 do čak više hiljada evra u zavisnosti od modela, a litar plina u proseku oko 34 dinara. Sve veći broj pumpi ima i točionice plina, pa ovaj energent nije nedostupan ni u provinciji. Čak i uz veću potrošnju u odnosu na benzin (umesto 10 litara benzina na 100 kilometara troši se oko 14 litara plina) uštede u novcu su oko 50 odsto.
Lakše do plina
Podaci AMSS govore da je poslednje dve do tri godine u Beogradu bilo samo devet pumpi na kojima se prodavao autogas, pre godinu dana 50, a trenutno ih ima oko 110.
- Prelazak na plin je višestruko koristan i sa ekonomskog i sa ekološkog aspekta. Saobraćaj je veliki potrošač derivata nafte, a kod nas je ta oblast prilično zanemarena. U svetu je veoma rašireno, pa je u SAD, Indiji i mnogim evropskim gradovima čitav gradski prevoz prebačen na plin, koji je jeftiniji i manje zagađuje - kaže Slobodan Ružić, nekadašnji zamenik ministra rudarstva i energetike i direktor kompanije 'Energy Saving Group'.
On ističe da Srbija ima mnogo resursa za smanjenje potrošnje nafte i derivata, a jedna od oblasti je svakako industrija. Prema Ružićevim rečima, imamo izuzetno neefikasnu industriju pre svega zbog zastarele opreme. K. Preradović
