Izvor: B92, 07.Mar.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija (ne)spremna na zahteve MMF-a
Beograd -- Vlada Srbije trebalo bi polovinom marta da započne pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom o novom stend-baj aranžmanu od oko dve milijarde dolara.
Koliko je ta kreditna podrška neophodna govori i podatak da je u januaru zabeležen pad industrijske proizvodnje od 17 odsto, a ništa bolji rezultati se ne očekuju ni za februar.
Zabeležen je i pad uvoza, za oko 40 odsto, ali i značajan pad, za više od 10 odsto, priliva sredstava od poreza. A direktna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posledica tog pada prihoda, biće korekcija fiskalnog deficita, koje je Vlada, između ostalog, dogovorila sa MMF-om na nivou od 1,75 odsto BDP.
"Sada će najverovatnije da se pregovara tako da stend-baj aranžman bude baziran na deficitu u BDP od tri odsto. Ali, pitanje je da li će MMF na to pristati", izjavio je za Danas Dejan Jovović, savetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije.
"Jer, Srbija može da se 'pruži' samo onoliko koliko joj pravila te finansijske institucije dozvoljavaju, a to je trostruki izos naše kvote, koja iznosi 467,7 miliona specijalnih prava vučenja, ili 701,5 miliona dolara. Otuda i maksimalna suma od 2,1 milijarde dolara, ili 1,6 milijardi evra, koju naša država preko stend-baj aranžmana može da dobije", objašnjava Jovović.
On podseća da pregovori sa MMF-om nisu ni brzi ni jednostavni, zbog zahteva koje ta institucija postavlja, a odnose se pre svega na platnobilansne probleme.
Jovović ističe da svaka zemlja koja pregovara sa MMF-om u svom pismu o namerama ili memorandumu o izvršenju donete fiskalne politike, prezentira kako će rešiti određeni problem i uspostaviti makroekonomsku stabilnost. Fond, potom, na osnovu izveštaja o izvršenju preuzetih obaveza odlučuje da li država može da povlači određene kvote.
"Jedno je, međutim, izvesno. Ko god da se obratio MMF-u, nije se mnogo usrećio s obzirom na to da se insistira na liberalizaciji uvoza, cena, ali i deviznog kursa, uz neminovno stezanje javne potrošnje i mere štednje. Sve to u paketu ima reperkusije na privredni razvoj zemlje", kaže Jovović.
"S druge strane, svaka zemlja koja se obratila Monetarnom fondu za pomoć, to je uradila jer nije imala dovoljno novca da se suoči sa posledicama krize. Drugim rečima, ako ne tražiće pomoć, bićete u lošoj situaciji, a ako tu pomoć dobijete, opet ćete biti u lošoj situaciji. Srbija u ovom trenutku mora da se obrati Monetarnom fondu jer svi ostali svetski finansijeri na jedan dolar MMF po pravilu daju tri do pet dolara", dodaje on.
Vladimir Gligorov, direktor Instituta za ekonomska istraživanju u Beču, ističe da je taj institut, analizirajući makroekonomska dešavanja u jugoistočnoj Evropi, došao do zaključka da su sve zemlje te regije, u prethodnih osam godina, beležile veliku stopu rasta uvoza, koji je prosto "eksplodirao", a bio je finansiran kreditima, kao i prihodima od transfera novca iz dijaspore i stranim direktnim investicijama.
On kaže da postoje dva načina za smanjenje deficita, jedan je - uvođenje fiksnog kursa i obuzdavanje uvoza (taj sistem koriste zemlje Baltika, pre svega Litvanija), ili na drugi način, koji trenutnu primenjuju Srbija i Rumunija, a čije nacionalne valute su u proteklom periodu bile izložene jakoj devalvaciji, čime je uvoz dodatno poskupeo, a samim tim potražnja za uvezenom robom opala.
