Izvor: Glas javnosti, 14.Okt.2009, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ne sme da se meša u svoje stvari
Stanislav Stojanović je u prethodnom nastavku feljtona govorio o pobednicima i poraženima Osme sednice i izneo stav da se u to vreme nazirao kraj jugoslovenske države, a zatim rekao:
Već su separatističke demonstracije Albanaca na Kosovu i Metohiji 1981. bile povod za krupna politička neslaganja u jugoslovenskom rukovodstvu, koja će se nastaviti i u godinama koje su sledile - istim ili sličnim povodima, vezanim za tešku opštu situaciju u ovoj srpskoj pokrajini.
A, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ubrzo posle tih demonstracija, eksplodiralo je i masovno nezadovoljstvo Srba i Crnogoraca na Kosovu i Metohiji zbog neodrživog položaja u kome su se upravo oni godinama nalazili. Podvrgnuti raznim drastičnim pritiscima i nasilju albanskih separatista, oni su bili prinuđeni da se masovno iseljavaju iz ove srpske pokrajine. Pokrajinske političke i državne institucije su te akte pritiska i nasilja ignorisale, a Republika Srbija se, shodno ustavnim rešenjima iz 1974, u to nije ni mogla „mešati“. Štaviše, sve to se, u SKJ, uključujući i SKS, ne samo tolerisalo nego dugi niz godina i skrivalo od javnosti, u ime politike „bratstva i jedinstva“ (koja je u praksi često podrazumevala i veštačku simetriju u tretiranju međunacionalnih odnosa).
Teror na videlu
Tako su tek s ovim masovnim protestima kosovskih Srba i Crnogoraca odjednom na javnu političku scenu izbile mnoge teške istine o višegodišnjem teroru jedne nacionalne manjine nad pripadnicima većinskog naroda unutar jednog dela njegove sopstvene republike. Drastične akte nasilja, poput čuvenog tragičnog slučaja Đorđa Martinovića na kome su, koristeći pivsku bocu, albanski nasilnici primenili svoju varijantu turskog nabijanja na kolac iz otomanskih vremena srpske istorije više nije bilo moguće skrivati, i uzaludni su bili pokušaji iz tadašnjeg rukovodstva SKJ (u konkretnom slučaju, Staneta Dolanca) da se to i tada učini. Raskorak između normativnog i stvarnog, između programa odnosno politike SKJ i realnog života bio je, i na ovom primeru, toliko drastičan da se više nije moglo odlagati suočavanje sa istinom (ni u Srbiji ni u Jugoslaviji).
Masovni protestni mitinzi kosovskih Srba i Crnogoraca i njihovi pohodi na Beograd, sa zahtevima da političke i državne institucije Srbije i Jugoslavije, ako to već ne čine pokrajinski organi, obezbede zaštitu njihovih elementarnih ljudskih prava, iznudili su od rukovodstva SKJ da posveti odgovarajuću pažnju i „srpskom pitanju“.
Nemogući uslovi
Morao je biti sačinjen čitav jedan jugoslovenski politički program za zaustavljanje iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije i povratak iseljenih (tome je bila posvećena i posebna sednica CK SKJ u proleće 1987).
Ispostavljalo se, međutim, na konkretan način (i povodom agresivnog albanskog separatizma i srpskog nepristajanja na to) da je ključno pitanje za funkcionisanje i opstanak jugoslovenske federacije, ali i za opstanak Republike Srbije da li Srbija kao jedna od članica te federacije može obnoviti svoje ustavnopravno jedinstvo, pa tako i ravnopravan status u odnosu na druge republike. Taj status joj je bio oduzet 1971, odnosno 1974. godine, te je u federaciji morala nastupati pod patronatom svojih pokrajina koje su često uspostavljale razna neprincipijelna savezništva s drugim republikama na račun sopstvene. Zahtevi rukovodstva Srbije da se to promeni nailazili su na velike otpore kod drugih, posebno kod severozapadnih republika, naročito Slovenije.
U sledećem broju: U Sloveniji spremni za raspad Jugoslavije
I sta smo se naucili? NIKADA NE VERUJ NIKOME, A NAROCITO BIVSOJ "BRACI"!
Nas interes je apsolutno najvazniji!!!
Nek se ovog malo prisete oni koji kazu 'Zivelismo lepo za vreme Tita'.
neka vide ljudi sta su komunisti i Tito uradili od Srbije - protektorat Kosova i Vojvodine koje su imale visa prava od jadne centralne Srbije.
Sve odluke skupstine Srbije morale su da se potvrde u skupstinama pokrajina, a ne i obratno.
Ma katastrofa ljudi sta su nam uradili te 1974 godine i neka GORE U PAKLU ona djubrad iz delegacije Srbije koja je bila na kongresu i glasala za taj izdajnicki ustav !!!
Takvi ljudi treba da se stave na stub srama i da svi znaju njihova imena i prezimena - ulizivacka izdajnicka sorta.
Takodje svi tadasnji stanovnoci Srbije se nisu pobunili zbog ovog - koje je to ispiranje mozga i zastrasivanje bilo - kad te stavljaju u okove Siptara i politicara ulizica iz Vojvodine - a niko u Srbioji ne sme ni da zucne. Trosilo se tada, krediti, plate, regresi, viskovi, more, Trst.... zinolo im SVIMA dupe za pare, pa ne obracaju paznju na to das im rasturaju otadzbinu.
Eto to su ti koji kazu 'da je za vreme Tita bilo bolje'. Prodali su zemlju za pare i sada nama ostadose njihovi dugovi i srpske zemlje i narod koju su rasturili i procerdali kunuci se u jednog Hrvata belosvetskog hostaplera.
Koji su to moroni jebote. Nije ni cudo sta nam je ostalo sada sica od mozga, novcanika i zemlje.
